Гарешница

Гарешница
Гарешница;
	Грб
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Бјеловарско-билогорска
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	3.874
Агломерација (2011.)	10.472
Географске карактеристике
Координате	45°34′27″ СГШ; 16°56′28″ ИГД / 45.57424553483936° СГШ; 16.94113419782334° ИГДКоординате: 45°34′27″ СГШ; 16°56′28″ ИГД / 45.57424553483936° СГШ; 16.94113419782334° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Гарешница Гарешница на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Јосип Биланџија (ХДЗ)

Гарешница је град у Хрватској. Налази се у Бјеловарско-билогорској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 10.472 становника, а у самом насељу је живело 3.874 становника.^[1]

ИсторијаУреди

Почетком 20. века Гарешница је село које као парохијска филијала поппада под парохију Пашијан.

То је православна парохија четврте класе чије је су црквене матрикуле заведене 1862. године. Православни верници походе храм у Пашијану, посвећен Св. Јовану са иконостасом осликаним 1779. године. При том храму служи три године, парох поп Јован Херак рођен 1868. године у Бршљаници. Деца посећују комуналну основну школу у свом месту.^[2]

СтановништвоУреди

Град ГарешницаУреди

Број становника по пописимаУреди

Националност^[3]	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	11.630	12.186	12.336	12.503	14.281	15.154	15.048	15.462	14.546	14.189	13.371	11.632	8.513	7.918	7.629

напомене:

Настао из старих општина Гарешница и Дарувар. До 1961. део података садржан је у граду Липику, Пожешко-славонска жупанија, а од 1857. до 1880. у граду Кутини, Сисачко-мославачка жупанија.

Гарешница (насељено место)Уреди

Број становника по пописимаУреди

Националност^[3]	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	4.252	4.308	3.731	3.002	2.330	2.326	2.090	2.086	1.747	1.552	1.432	1.131	906	859	835

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Гарешница је имало 4.308 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	3.269	75,88 %
Срби	503	11,67 %
Југословени	212	4,92 %
Чеси	78	1,81 %
Мађари	34	0,78 %
Албанци	12	0,27 %
Словенци	11	0,25 %
Немци	10	0,23 %
Македонци	5	0,11 %
Црногорци	5	0,11 %
Муслимани	3	0,06 %
Словаци	2	0,04 %
Аустријанци	1	0,02 %
Русини	1	0,02 %
неопредељени	98	2,27 %
регион. опр.	5	0,11 %
непознато	59	1,36 %
укупно: 4.308

ИзвориУреди

ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

РеференцеУреди

^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 25. 4. 2013.
^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди

Званични веб-сајт

ЛитератураУреди

Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.

[1] „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 25. 4. 2013.

[2] Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-3] а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]

[3]