Липик
Липик је градић и познато бањско лечилиште у западној Славонији, Република Хрватска.
| Липик | |
|---|---|
 Липик | |
.gif) Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Пожешко-славонска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 2.258 |
| — густина | 10,75 ст./km2 |
| Агломерација (2011.) | 6.170 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 24′ 53″ С; 17° 09′ 44″ И / 45.414601° С; 17.162317° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 210 km2 |
  Липик Липик на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Винко Касана |
| Поштански број | 34551 Липик |
| Позивни број | +385 34 |
| Регистарска ознака | DA |
Историја
уреди
Почетком 20. века Липик је као село припадао Пакрачкој парохији, која је друге платежне класе (са два свештеника). У месту је било седиште политичке општине, има пошту и брзојав, ради комунална основна школа. Православни верници из места похађали су цркву посвећену Сошествију Св. Духа у Пакрацу, при којој су служили пароси, поп Сава Стојаковић и поп Данило Подунавац.[1]
Терме Липик
Липик као насеље и лечилиште на десној страни Пакре развија се у 18. веку као термално-лечилишни центар. Терме се спомињу још у римско доба. Бржи развој почиње у 19. веку са изградњом и уређењем модерног купалишта, парка и хотела. Објекти су грађени у стилу сецесије.[2] Године 1876. за бању се каже да јодна- има врео 51 степен јодни-патрон-кали-извор. Бањски лекар је др Керн, а ту се лече болести: сифилис, шкрофула, костобоља, женске и кожне болести. Посетиоцима су на услузи пошта и телеграф.[3]
Рат у Хрватској
У грађанском рату Липик је доста страдао. Уништена је економска инфраструктура, али и велики део добара из културне баштине. До нове територијалне организације у Хрватској, подручје града Липика налазило се у саставу бивше велике општине Пакрац.
Становништво
уредиНа попису становништва 2011. године, град Липик је имао 6.170 становника, од чега у самом Липику 2.258.[4]
Попис 2001.
уредиПо попису становништва из 2001. године, Град Липик је имао 6.674 становника, од чега је у самом Липику живело 2.300 становника.
Попис 1991.
уредиДо нове територијалне организације, Град Липик се налазио у саставу бивше велике општине Пакрац. Национални састав града Липика, по попису из 1991. године је био следећи:
| година пописа | укупно | Срби | Хрвати | Југословени | остали |
|---|---|---|---|---|---|
| 1991. | 11.222 | 4.987 (44,43%) | 4.277 (38,11%) | 490 (4,36%) | 1.468 (13,08%) |
На попису становништва 1991. године, насељено место Липик је имало 3.725 становника, следећег националног састава:
Привреда
уредиЗа време Југославије у Липику је постојала индустријска производња стакла „Творнице равног стакла Липик”, која је основана 1963. Творница данас ради под именом „Липик Глас”, која је од 2001. део италијанске групације Финдид Груп.[5]
Култура и образовање
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Спорт
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Управа
уредиГрадоначелник је Винко Касана.
Партнерски градови
уреди
Референце
уреди- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
- ^ Pakrac 1945-1975. Pakrac: Skupština općine Pakrac. 1978. стр. 340.
- ^ "Застава", Нови Сад 1876.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 15. 6. 2014.
- ^ „Povijest Tvrtke”. lipikglas.com. Архивирано из оригинала 06. 01. 2019. г. Приступљено 5. 1. 2019.
Литература
уреди- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
