Отворите главни мени

ИсторијаУреди

 
Рушевине Липика за време рата у Хрвтаској (мај 1994)

Почетком 20. века Липик је као село припадао Пакрачкој парохији, која је друге платежне класе (са два свештеника). У месту је било седиште политичке општине, има пошту и брзојав, ради комунална основна школа. Православни верници из места похађали су цркву посвећену Сошествију Св. Духа у Пакрацу, при којој су служили пароси, поп Сава Стојаковић и поп Данило Подунавац.[1]

Терме Липик

Липик као насеље и лечилиште на десној страни Пакре развија се у 18. веку као термално-лечилишни центар. Терме се спомињу још у римско доба. Бржи развој почиње у 19. веку са изградњом и уређењем модерног купалишта, парка и хотела. Објекти су грађени у стилу сецесије.[2] Године 1876. за бању се каже да јодна- има врео 51 степен јодни-патрон-кали-извор. Бањски лекар је др Керн, а ту се лече болести: сифилис, шкрофула, костобоља, женске и кожне болести. Посетиоцима су на услузи пошта и телеграф.[3]

Рат у Хрватској

У грађанском рату град је доста страдао. Уништена је економска инфраструктура, али и велики део добара из културне баштине. До нове територијалне организације у Хрватској, подручје града Липика налазило се у саставу бивше велике општине Пакрац.

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, град Липик је имао 6.170 становника, од чега у самом Липику 2.258.[4]

Попис 2001.Уреди

По попису становништва из 2001. године, Град Липик је имао 6.674 становника, од чега је у самом Липику живело 2.300 становника.

Попис 1991.Уреди

До нове територијалне организације, Град Липик се налазио у саставу бивше велике општине Пакрац. Национални састав града Липика, по попису из 1991. године је био следећи:

година пописа укупно Срби Хрвати Југословени остали
1991. 11.222 4.987 (44,43%) 4.277 (38,11%) 490 (4,36%) 1.468 (13,08%)

На попису становништва 1991. године, насељено место Липик је имало 3.725 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
1.499 40,24 %
Хрвати
  
1.447 38,84 %
Југословени
  
249 6,68 %
Италијани
  
85 2,28 %
Чеси
  
74 1,98 %
Мађари
  
39 1,04 %
Украјинци
  
12 0,32 %
Словенци
  
11 0,29 %
Албанци
  
10 0,26 %
Муслимани
  
10 0,26 %
Немци
  
7 0,18 %
Руси
  
3 0,08 %
Македонци
  
2 0,05 %
Словаци
  
2 0,05 %
Црногорци
  
2 0,05 %
Пољаци
  
1 0,02 %
остали
  
4 0,10 %
неопредељени
  
175 4,69 %
регион. опр.
  
2 0,05 %
непознато
  
91 2,44 %
укупно: 3.725

ПривредаУреди

За време Југославије у Липику је постојала индустријска производња стакла „Творнице равног стакла Липик”, која је основана 1963. Творница данас ради под именом „Липик Глас”, која је од 2001. део италијанске групације Финдид Груп.[5]

Култура и образовањеУреди

СпортУреди

УправаУреди

Градоначелник је Винко Касана.

Партнерски градовиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
  2. ^ Pakrac 1945-1975. Pakrac: Skupština općine Pakrac. 1978. стр. 340. 
  3. ^ "Застава", Нови Сад 1876.
  4. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 15. 6. 2014. 
  5. ^ „POVIJEST TVRTKE”. lipikglas.com. Приступљено 5. 1. 2019. 

Спољашње везеУреди

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.