Савска бановина
Савска бановина је била бановина Краљевине Југославије од 1929. до 1939. године. Бановина се налазила на подручју данашње Хрватске (највећим делом Славоније) и добила је име по реци Сави. Административно подручје Савске бановине је био Загреб.
Савска бановина | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1929.—1939. | |||||||||||||||
Положај Савске бановине | |||||||||||||||
Главни град | Загреб | ||||||||||||||
Регија | средња Европа, Балкан | ||||||||||||||
Земља | Краљевина Југославија | ||||||||||||||
Становништво | 2.704.383 (1931) | ||||||||||||||
Догађаји | |||||||||||||||
Статус | бивша покрајина | ||||||||||||||
Владавина | |||||||||||||||
• Облик | бановина | ||||||||||||||
Бан | |||||||||||||||
• | Јосип Силовић | ||||||||||||||
Историја | |||||||||||||||
• Успостављено | 1929. | ||||||||||||||
• Укинуто | 1939. | ||||||||||||||
|
1939. године, Савска бановина је заједно са Приморском бановином и мањим деловима суседних бановина припојена Хрватској бановини.
1941. године, у Другом светском рату, Силе Осовине су окупирале подручје Савске бановине. Мањи делови су припојени фашистичкој Италији и Мађарској, док је остатак припао Независној Држави Хрватској. После завршетка Другог светског рата, подручје је припало Републици Хрватској у оквиру Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
Демографија
уредиПопис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести) | |||
---|---|---|---|
вера | број верника | ||
Банови
уредиБанови Савске бановине у периоду 1929—1939. су били:[2]
Портрет | Ред | Име и презиме (Датум рођења и смрти) |
Почетак мандата | Крај мандата | Странка |
---|---|---|---|---|---|
1. | Јосип Шиловић | 9. октобар 1929 |
1931 | ||
2. | Иво Н. Перовић (1882—1958) |
1931 | 1935 | ||
3. | Марко Костренчић (1884—1976) |
1935 | 1936 | ||
4. | Виктор Ружић (1893—1976) |
1936 | 1938 | ||
5. | Станоје Михалџић (вд.) | 1938 | 26. август 1939 |
Референце
уреди- ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ World Statesmen: Croatia (језик: енглески)
Литература
уреди- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Radojević, Mira (1996). „Srpska građanska opozicija i Srbi u Hrvatskoj (1935-1941)” (PDF). Tokovi istorije. 1—2: 21—32.