Савска бановина

управна јединица Краљевине Југославије

Савска бановина је била бановина Краљевине Југославије од 1929. до 1939. године. Бановина се налазила на подручју данашње Хрватске (највећим делом Славоније) и добила је име по реци Сави. Административно подручје Савске бановине је био Загреб.

Савска бановина
1929.—1939.

Положај Савске бановине
Главни градЗагреб
Регијасредња Европа, Балкан
Земља Краљевина Југославија
Становништво2.704.383 (1931)
Догађаји
Статусбивша покрајина
Владавина
 • Обликбановина
Бан 
• 
Јосип Силовић
Историја 
• Успостављено
1929.
• Укинуто
1939.
Претходник
Следбеник
Приморско-крајишка област (Краљевина СХС)
Загребачка област (Краљевина СХС)
Осјечка област (Краљевина СХС)
Сремска област (Краљевина СХС)
Бановина Хрватска (Краљевина Југославија)

1939. године, Савска бановина је заједно са Приморском бановином и мањим деловима суседних бановина припојена Хрватској бановини.

1941. године, у Другом светском рату, Силе Осовине су окупирале подручје Савске бановине. Мањи делови су припојени фашистичкој Италији и Мађарској, док је остатак припао Независној Држави Хрватској. После завршетка Другог светског рата, подручје је припало Републици Хрватској у оквиру Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Карта Савске бановине

Демографија

уреди
Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести)
вера број верника
православна
517.1915
римокатоличка
2.122.631
евангелистичке
21.888
остале хришћанске
18.922
исламска
3.823
без конфесије
19.928
УКУПНО
2.704.383

Банови

уреди
 
Бански двори, седиште Савске Бановине, данас седиште Влада Хрватске

Банови Савске бановине у периоду 1929—1939. су били:[2]

Портрет Ред Име и презиме
(Датум рођења и смрти)
Почетак мандата Крај мандата Странка
  1. Јосип Шиловић 9. октобар
1929
1931
  2. Иво Н. Перовић
(1882—1958)
1931 1935
  3. Марко Костренчић
(1884—1976)
1935 1936
  4. Виктор Ружић
(1893—1976)
1936 1938
  5. Станоје Михалџић (вд.) 1938 26. август
1939

Референце

уреди
  1. ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ World Statesmen: Croatia (језик: енглески)

Литература

уреди