Отворите главни мени

Покрајина Хрватска Славонија била је привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од југословенског уједињења 1918. године до 1925. Њено укидање и увођење области као административних подручја предвиђено је Видовданским уставом 1921. године.

Покрајина Хрватска и Славонија

Scs kingdom provinces 1920 1922 sr.png
Покрајине Краљевине СХС након утврђивања спољних граница 1920. године
Географија
Континент Европа
Земља  Краљевина СХС
Главни град Загреб
Површина 43.822 km²
Становништво 2.739.888 (1921)
Друштво
Званични језици српско-хрватски-словеначки
Владавина
Историјско доба Нови век
Оснивање 1918.
Престанак 1925.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Југословенско уједињење 1918.
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Croatia-Slavonia.svg Краљевина Хрватска и Славонија (Аустроугарска) Загребачка област (Краљевина СХС) Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg
Flag of the State of Slovenes, Croats and Serbs.svg Држава Словенаца, Хрвата и Срба Приморско-крајишка област (Краљевина СХС) Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg
Осјечка област (Краљевина СХС) Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg
Сремска област (Краљевина СХС) Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg
Мариборска област (Краљевина СХС) Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg
Портал:Историја

Садржај

ИсторијаУреди

Привремено уређење на подручју Хрватске и Славоније трајало је у раздобљу од 1918. до 1925. године.

Предсједници владеУреди

Земаљска влада (1918—1921):

  Антун Михаловић,
  Томислав Томљеновић,
  Матко Лагиња, бан Хрватске и Славоније до 11. децембра 1920.
  Теодор Бошњак,

Покрајинска управа (1921—1925):

  Јурај Деметровић,

ЖупанијеУреди

Жупаније Хрватске и Славоније биле су:

Постојале су као административне јединице све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када су ушле у састав новоустановљених области.[1]

ДемографијаУреди

По подацима из 1921. године, становништво покрајине је било подијељено у сљедеће вјерске групе:

  • римокатолици (1.992.519),
  • православни (658.769),
  • евангелисти (47.990),
  • израелићани (20.562),
  • гркокатолици (16.226),
  • муслимани (2.537),
  • други (1.096),
  • без конфесије и непознато (189).

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Димић 2001, стр. 111-117.

ЛитератураУреди