Хрватска и Славонија (1918—1925)
Покрајина Хрватска Славонија била је привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од југословенског уједињења 1918. године до 1925. Њено укидање и увођење области као административних подручја предвиђено је Видовданским уставом 1921. године.
Покрајина Хрватска и Славонија | |
---|---|
1918.—1925. | |
![]() Покрајине Краљевине СХС након утврђивања спољних граница 1920. године | |
Главни град | Загреб |
Земља | ![]() |
Површина | 43.822 км2 |
Становништво | 2.739.888 (1921) |
Догађаји | |
Статус | Бивша покрајина |
Историјска ера | Нови век |
• Успостављено | 1918. |
• Југословенско уједињење | 1918. |
• Укинуто | 1925. |
Историја уреди
Привремено уређење на подручју Хрватске и Славоније трајало је у раздобљу од 1918. до 1925. године.
Предсједници владе уреди
Земаљска влада (1918—1921):
Антун Михаловић, |
Томислав Томљеновић, | |
Матко Лагиња, бан Хрватске и Славоније до 11. децембра 1920. | |
Теодор Бошњак, |
Покрајинска управа (1921—1925):
Јурај Деметровић, |
Жупаније уреди
Жупаније Хрватске и Славоније биле су:
- Бјеловарско-крижевачка
- Вараждинска (са Међимурјем)
- Вировитичка
- Загребачка
- Личко-крбавска
- Модрушко-ријечка (са острвом Крк и општином Кастав)
- Пожешка
- Сремска
Постојале су као административне јединице све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када су ушле у састав новоустановљених области.[1]
Демографија уреди
По подацима из 1921. године, становништво покрајине је било подијељено у сљедеће вјерске групе:
- римокатолици (1.992.519),
- православни (658.769),
- евангелисти (47.990),
- израелићани (20.562),
- гркокатолици (16.226),
- муслимани (2.537),
- други (1.096),
- без конфесије и непознато (189).
Галерија уреди
-
Бан Палачек говори на видовданској прослави у Загребу 28. јуна 1919.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Димић 2001, стр. 111-117.
Литература уреди
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Резултати Пописа становништва Краљевине СХС 1921