Кастав је град у Хрватској у Приморско-горанској жупанији. Према попису из 2001. Кастав је имао 8.891 становника. Данас је предграђе Ријеке; историјски, Кастав се увијек рачунао као део Истре. До претходног пописа 2001. године у саставу Града Каства налазило се 6 насеља: Брнчићи, Ћиковићи, Кастав, Рубеши, Спинчићи и Тринајстићи, али су на последњем попису 2011. године, сва насеља укинута без претходног референдума становништва, што је отворило бројне полемике. Сва насеља су удружена у јединствено насеље Кастав.

Кастав
центар Каства
Застава
Застава
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаПриморско-горанска
Становништво
Становништво
 — 2011.10.440
 — густина949,09 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45° 22′ 18″ С; 14° 21′ 02″ И / 45.37157972186292° С; 14.35042364010327° И / 45.37157972186292; 14.35042364010327
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина11 km2
Кастав на карти Хрватске
Кастав
Кастав
Кастав на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникДеан Јурчић (СДП)
Поштански број51215
Позивни број+385 51
Регистарска ознакаRI

Географија

уреди
 
Поглед из Кастава према Опатији

Кастав је насеље и подручје локалне самоуправе смјештено на брдима уз северни руб Ријечког залива.

Језгро Каства је смештено на брду 378 m изнад нивоа мора, 11 km западно од Ријеке, уз пут (Трсат) Ријека — Трст.

Подручје локалне самоуправе обухвата око 11 km². Из града се пружа леп поглед на Кварнер с острвима Црес и Крк, као и на Учку и Опатију.

Историја

уреди
 
Стари град Каства

Кастав има дугу повијест. Пронађени су илирски налази (Јаподи); касније градом су владали Римљани (звао се Castua).

Сам град је изграђен као тврђава са 9 кула.

Становништво

уреди

На попису становништва 2011. године, град, односно насељено место Кастав је имао 10.440 становника.[1]

Подручје локалне самоуправе Град Кастав има 6 насеља:

насеље становника
1991. 2001.
Брнчићи 504 677
Ћиковићи 1790 3089
Кастав 930 2037
Рубеши 1627 1722
Спинчићи 687 876
Тринајстићи 457 490
Укупно 5989 8891

Подручје је густо насељено, с преко 771 становника/km² (2001. године седмо по густини насељености у Хрватској).

Од 1. 8. 2003. сва су насеља обједињена у Кастав.

Подаци о народности су сљедећи:

народност проценат
1991. 2001.
Албанци 1.16%
Бошњаци (1991. Муслимани) 2.60% 1.23%
Хрвати 72.72% 84,14%
Словенци 1.34% 0.89%
Срби 10.77% 4.27%

Горе кориштени подаци за 1991. преузети су из Пописа становништва, Државни завод за статистику Хрватске подаци за 2001. су с интернет стране ДЗС РХ (треба узети у обзир да су, могуће, промијењена подручја неких насеља).

Попис 1991.

уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Кастав је имало 930 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
743 79,89%
Југословени
  
30 3,22%
Срби
  
30 3,22%
Албанци
  
15 1,61%
Муслимани
  
15 1,61%
Словенци
  
6 0,64%
Италијани
  
1 0,10%
Немци
  
1 0,10%
Словаци
  
1 0,10%
неопредељени
  
38 4,08%
регион. опр.
  
8 0,86%
непознато
  
42 4,51%
укупно: 930

Управа

уреди

Након избора 2005, у Градско веће су изабрани:

странка број места
СДП-ИДС-ХСС-ЛС-ХСУ 8
ХДЗ-ХКДУ-ХД 4
АРС 2
ПГС 1

Након избора 2005. градоначелник је Деан Јурчић из СДП-а, а предсједник Већа Далибор Ћиковић, из исте странке.

Споменици и знаменитости

уреди
 
Црква у Каставу
  • Знаменита је жупна црква св. Јелене, на највишој тачки Каства.
  • У Каству постоји још неколико капелица (св. Антуна Пустињака, св. Тројице, св. Фабијана и Себастијана, св. Миховила).
  • Знаменити су градска врата и зидине.
  • На северном крају старог града налази се импресивна незавршена црква.

Образовање

уреди

У Каству постоји основна школа Милан Брозовић.

Познате личности

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 24. 3. 2016. 

Литература

уреди
  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

уреди