Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца су биле привремене територијалне јединице, које су у новоствореној Краљевини СХС постојале у периоду од 1918. до 1922, односно 1925. године. Покрајине су биле административне јединице првог степена, док су ниже управне јединице чинили окрузи, односно жупаније, које су се делиле на срезове, односно котаре, а ови даље на општине. У појединим областима, покрајинске управе су укинуте већ током 1919. године, док су у другима задржане и током наредних година. Видовдански устав из 1921. године није предвиђао постојање покрајина, већ је прописивао поделу целе Краљевине СХС на области. Уредба о подели земље на области донета је 26. априла 1922. године, чиме је започео процес етапног укидања преосталих привремених покрајина и њихових нижих јединица, округа и жупанија. Та реформа је спровођена уз честа одлагања због сложених политичких прилика, тако да је у неким покрајинама довршена тек почетком 1925. године.[1][2]
Покрајине (1918—1922/25)
уредиУ склопу Краљевине СХС постојале су следеће привремене покрајине:
- Србија
- Северна Србија (Моравска Србија)
- Јужна Србија (Стара Србија)
- Црна Гора
- Босна и Херцеговина
- Далмација
- Хрватска и Славонија (Хрватска и Славонија, са Сремом и Међимурјем, као и острво Крк са општином Кастав)
- Словенија (Крањска и јужна Штајерска са Прекомурјем)
- Банат, Бачка и Барања (западни Банат, већи део Бачке, јужна Барања)
Подручја Црне Горе и Баната-Бачке-Барање ушла су у састав Краљевине СХС ушле након претходног уједињења са Краљевином Србијом, а остале покрајине (Босна и Херцеговина, Далмација, Хрватска и Славонија, те Словенија) преко Државе Словенаца, Хрвата и Срба. Све покрајине у новоствореној Краљевини СХС имале су своје земаљске, односно покрајинске владе, изузев покрајине Србије која је била у непосредној надлежности централне владе у Београду.[3]
Окрузи и жупаније (1918—1922)
уредиОкрузи Србије:
- Окрузи Северне Србије:
- Окрузи Јужне Србије:
Жупаније Баната, Бачке и Барање:
- 1918—1919: Барањска, Бачко-бодрошка, Тамишка, Торонталска
- 1920: Барањска, Бачко-бодрошка, Торонталско-тамишка
- 1921: Бачко-Барањска, Торонталско-тамишка (Банатска)
Жупаније Хрватске и Славоније:
- Бјеловарско-крижевачка, Вараждинска (са Међимурјем), Вировитичка, Загребачка, Личко-крбавска, Модрушко-ријечка (са острвом Крк и општином Кастав), Пожешка и Сремска
Окрузи Босне и Херцеговине:
Окрузи Црне Горе:
Словенија и Далмација су административно биле подељене само на срезове (котаре), осим судске поделе која је одговарала окрузима и жупанијама у другим покрајинама.[4]
Поступак ликвидације покрајинских управа
уредиПоступак ликвидације покрајинских управа извршен је овим редоследом:
- у Банату, Бачкој и Барањи покрајинска управа укинута је већ 11. марта 1919. године
- у Црној Гори покрајинско повереништво је укинуто 1922. године, оснивањем Зетске области
- у Босни и Херцеговини покрајинска управа је укинута 25. фебруара 1924. године
- у Далмацији 18. јула 1924. године
- у Словенији 3. децембра 1924. године
- у Хрватској и Славонији 22. јануара 1925. године.[5]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Станковић 1981, стр. 33-46.
- ^ Димић 2001, стр. 107-117.
- ^ Petranović 1988, стр. 92.
- ^ Статистика избора народних посланика Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца одржаних 18. марта 1923. године. Београд 1924.
- ^ Janjatović 1995, стр. 55-76.
Литература
уреди- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Janjatović, Bosiljka (1995). „Karađorđevićevska centralizacija i položaj Hrvatske u Kraljevstvu (Kraljevini) SHS”. Časopis za suvremenu povijest. 27 (1): 55—76.
- Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 1. Beograd: Nolit.
- Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41.
- Radojević, Mira (1996). „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 14 (2): 39—73.
- Ристановић, Петар (2012). „Административне промене на простору Старе Србије 1912-1941” (PDF). Баштина: гласник. 32: 171—194. Архивирано из оригинала 02. 06. 2020. г. Приступљено 03. 05. 2024.
- Смодлака, Јосип (1920). Нацрт југословенског устава (PDF). Загреб: Хрватски штампарски завод. Архивирано из оригинала 04. 01. 2019. г. Приступљено 10. 06. 2019.
- Станковић, Ђорђе Ђ. (1981). „Административна подела Краљевине СХС”. Историјски гласник. 34 (1-2): 33—46.