Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца су биле привремене територијалне јединице, које су постојале од 1918. до 1922/25. године. Ниже управно-територијалне јединице тада су чинили окрузи (жупаније), срезови (котари) и општине. Касније су уместо покрајина и округа основане 33 области, а оне су укинуте 1929. године када је основано 9 бановина.

Покрајине (1918—1922/25)Уреди
- Србија
- Црна Гора
- Босна и Херцеговина
- Далмација
- Хрватска и Славонија (Хрватска, Славонија, Срем, Међимурје, острво Крк са општином Кастав)
- Словенија (Словенија са Прекомурјем)
- Банат, Бачка и Барања (Војводина)
Црна Гора и Банат, Бачка и Барања су у састав Краљевине СХС ушле након претходног уједињења са Краљевином Србијом, а остале покрајине (Босна и Херцеговина, Далмација, Хрватска и Славонија, те Словенија) преко Државе Словенаца, Хрвата и Срба. Све покрајине у новоствореној Краљевини СХС су имале своје владе, изузев покрајине Србије која је била у непосредној надлежности централне владе у Београду.[1]
Окрузи и жупаније (1918—1922)Уреди
Окрузи Србије:
- Окрузи Северне Србије:
- Окрузи Јужне Србије:
Жупаније Баната, Бачке и Барање:
- 1918—1919: Барањска, Бачко-бодрошка, Тамишка, Торонталска
- 1920: Барањска, Бачко-бодрошка, Торонталско-тамишка
- 1921: Бачко-Барањска, Торонталско-тамишка (Банатска)
Жупаније Хрватске и Славоније:
- Бјеловарско-крижевачка, Вараждинска (са Међимурјем), Вировитичка, Загребачка, Личко-крбавска, Модрушко-ријечка (са острвом Крк и општином Кастав), Пожешка и Сремска
Окрузи Босне и Херцеговине:
Окрузи Црне Горе:
Словенија и Далмација су административно биле подељене само на срезове (котаре), осим судске поделе која је одговарала окрузима и жупанијама у другим покрајинама.[2]
Поступак ликвидације покрајинских управаУреди
Поступак ликвидације покрајинских управа извршен је овим редоследом:
- у Банату, Бачкој и Барањи покрајинска управа је укинута 11. марта 1919,
- у Црној Гори покрајинска управа је укинута априла 1919,
- у Босни и Херцеговини покрајинска управа је укинута 25. фебруара 1924,
- у Далмацији 18. јула 1924,
- у Словенији 3. децембра 1924,
- у Хрватској и Славонији 22. јануара 1925. године.[3]
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Бранко Петрановић, Историја Југославије 1918–1988, књига прва, Београд, 1988, стр. 92.
- ^ (1924) Статистика избора народних посланика Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца одржаних 18. марта 1923. године. Београд
- ^ ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ Часопис Института за новију историју Србије
ЛитератураУреди
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 1. Beograd: Nolit.
- Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41.
- Radojević, Mira (1996). „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 14 (2): 39—73.
- Смодлака, Јосип (1920). Нацрт југословенског устава (PDF). Загреб: Хрватски штампарски завод. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 04. 01. 2019. Приступљено 03. 01. 2019.
Спољашње везеУреди
Овај чланак везан за историју је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |