Отворите главни мени

Бачко-барањска жупанија је била жупанија, односно управна јединица покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1921-1922. године.[1][2][3] Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између северне Србије (већи део) и источне Хрватске (мањи део). Управно седиште жупаније био је град Нови Сад (данас у саставу Србије и аутономне покрајине Војводине). Према попису из 1921. године, жупанија је имала 784.569 становника.[3]

Бачко-барањска жупанија

Banat backa baranja 01 map sr.png
Положај жупаније у бившој покрајини Банат, Бачка и Барања
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Земља  Краљевина Срба, Хрвата и СловенацаБанат, Бачка и Барања
Главни град Нови Сад
Становништво 784.569 (1921)
Друштво
Званични језици српски
Религија православље, католицизам, протестантизам
Владавина
Титула владара Велики жупан
Оснивање 1921.
Престанак 1922.
Статус Бивша жупанија
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Бачко-бодрошка жупанија (Краљевство СХС) Бачка област (Краљевина СХС) Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Барањска жупанија (Краљевство СХС) Београдска област (Краљевина СХС) Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg
Портал:Историја

Садржај

Географски положајУреди

Бачко-барањска жупанија била је смештена у североисточном делу Краљевине СХС и обухватала је географске регије Бачку и Барању. На истоку јој је граница била река Тиса, на југу и југозападу Дунав, а на западу Драва. Северна граница није била природна, већ је одређена државном границом према Мађарској.

Суседне административне јединице биле су Торонталско-тамишка жупанија на истоку (у Банату, такође део покрајине Банат, Бачка и Барања), Сремска жупанија на југу (у Срему) и Вировитичка жупанија на западу (у Славонији).

ИсторијаУреди

Бачко-барањска жупанија формирана је од делова ранијих жупанија, Бачко-бодрошке и Барањске, које су пре 1918. године биле административне јединице Краљевине Угарске у Аустроугарској, а након 1918. административне јединице покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца.

Тријанонским споразумом из 1920. године, била је предвиђена подела Бачко-бодрошке и Барањске жупаније између Краљевства СХС и Мађарске, а од делова ових жупанија који су остали у саставу Краљевства СХС формирана је нова Бачко-барањска жупанија. Предаја северних делова Бачке и Барање Мађарској извршена је тек 1921. године и то не директно, већ је у време повлачења војске Краљевине СХС, на тим подручјима формирана краткотрајна Српско-мађарска република Барања-Баја, коју су мађарске трупе ликвидирале.

Новом административном поделом Краљевине СХС 1922. године, уместо дотадашњих округа и жупанија формиране су области, а територија некадашње Бачко-барањске жупаније је подељена између Бачке и Београдске области.

СтановништвоУреди

 
Говорни језици у жупанији по попису из 1921. године (без подручја Барање).

Према попису из 1921. године, жупанија је имала 784.569 становника од чега:[3]

На месном нивоу, Срби и Хрвати су чинили доминантно становништво у срезовима Жабаљ и Тител, као и у градовима Нови Сад, Сомбор и Суботица, Немци су чинили доминантно становништво у срезовима Апатин, Дарда, Кула, Оџаци, Сомбор и Стара Паланка, Мађари су чинили доминантно становништво у срезовима Топола, Сента, Стари Бечеј и Батина, као и у граду Сента, док су Словаци чинили доминантно становништво у срезу Нови Сад.

По вероисповести било је 1921. године:

Управна поделаУреди

ИзвориУреди

ЛитератураУреди

Види јошУреди