Грубишно Поље

(преусмерено са Грубишино Поље)

Грубишно Поље (чеш. Hrubečné Pole) је град у Хрватској, у Бјеловарско-билогорској жупанији.

Грубишно Поље
Центар Грубишног Поља
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаБјеловарско-билогорска
Становништво
Становништво
 — 2011.Пад 2.917
Агломерација (2011.)Пад 6.478
Географске карактеристике
Координате45° 42′ 07″ С; 17° 10′ 20″ И / 45.70204° С; 17.17219° И / 45.70204; 17.17219
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина269 km2
Грубишно Поље на карти Хрватске
Грубишно Поље
Грубишно Поље
Грубишно Поље на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникЗлатко Мађерух (ХДЗ)
Поштански број43290
Позивни број+385 43
Регистарска ознакаDA

Географија

уреди

Грубишно Поље је смештено на југозападним обронцима Билогоре. Подручје града простире се на површини од 269 km² што га чини највећом самоуправном јединицом по површини у Бјеловарско-билогорској жупанији. Јужну границу подручја града чини горњи ток реке Илове док североисточну чине билогорски превоји.

Иако се Грубишно Поље налази у Бјеловарско-билогорској жупанији која се, уз Пожешко-славонску, једина не граничи ни са једном страном државом, удаљена је једва 30-ак km од граничног прелаза Терезино Поље-Барч према Мађарској, то омогућава да се Грубишно Поље ипак не налази у „прометној изолацији“ како би се, на први поглед, могло очекивати.

Историја

уреди

У месту је 1894. године био парох поп Јован Марковић.[1] Свештеник Марковић се бавио писањем; објавио је своју проповед „Реч на Ускрс” 1891. године у митропололијском гласилу "Српском сиону" у Карловцима.[2]

Почетком 20. века ту су политичка и црквена општина. Православној парохији припадала су и околна села: Иваново Село, Растовац, Рашеница и Тројеглава. У насељу је 778 домова од којих су 260 српски, а од укупног броја становника - 5314, било је православних Срба 1656 душа (или 31%). Од важних јавних здања ту су две православне цркве и комунална школа, те пошта и брзојав.

Православне матрикуле су заведене 1773. године. Православна парохија је 1905. године треће платежне класе, има парохијски дом и српско православно гробље. Православни храм посвећен Св. великомученику Георгију подигнут је 1775. године. У црквеној ризници је седам старих књига србуља. На православном гробљу је капела посвећена Св. цару Константину и царици Јелени. Председник црквене општине био је поп Јован Марковић уједно и месни парох, родом из Чаглића. Комунална школа има једно здање, а у њој раде учитељ Петар Жељковић и учитељица Марија Рудан са 180 ђака у редовној и 25 ученика старијег узраста у празничној школи.[3]

Радио је у Грубишном Пољу 1937. године књижар Вјекослав Мандић.

Када је пред Други светски рат умро у Грубишном Пољу, Иван Непомук Јемершић, жупник, почасни каноник и писац, оставио је завештање да се у месту подигне болница. Он је своју вилу у којој је живео "Мој мир" и целокупно имање, оставио месној општини за хуманитарни циљ.[4]

 
Српска православна Црква Светог Георгија у Грубишном Пољу, подигнута 1773–1775.

Рација у Грубишном Пољу 1941.

уреди

На самом почетку Другог свјетског рата, у ноћи 26/27. априла 1941. у Грубишно Поље је на позив локалног жупника Петра Сивијановића возом из Загреба стигла група од 110 хрватских усташа које су предводили Еуген Дидо Кватерник, главни „равнатељ за ред и сигурност“ НДХ и шеф загребачке полиције Ивица Шарић. Усташе су стигле у предвечерје, и одмах почеле са масовним хапшењем 504 Срба а под оптужбом да су „четници“ и да „припремају ђурђевдански устанак“ против НДХ.[5] Усташе су свих 504 ухапшених Срба 27. априла 1941. транспортовали у логор Загребачки збор а затим 29. априла у логор Даница. Крајем јуна 1941. 504 ухапшена су пребачена у логор Госпић, затим логор на острву Паг, да би током јула 1941. њих 487 од укупно 504 усташе побиле на Велебиту, у јами Јамина код мјеста Трибањ Крушчица (логор Госпић).[5]

Између 28. септембра и 6. октобра 1942. године извршени су масовни покољи Срба у селима среза Грубишно Поље.[6]

Усташе и Хаџиефендићеви легионари у срезу тузланском „вршили су силовања малолетних српских девојака, које су затим клали“.[7] То исто су радили у срезу Грубишно поље.[8]

Из села среза Грубишно поље протеран је велики број српских породица: из села Лончарице 19, из Дабчевице 8, из Мале Петратовице 16 богатијих и угледних српских земљорадничких породица, из Великог Грђевца све породице које су имале више од 10 јутара земље. На њихова имања одмах су доведени Хрвати из Загорја.[9]

Благодарећи управо честитим мајкама и супругама, 487 наших људи из Грубишног Поља, обиљежена је по први пут (1957) и каменом обзидана бездана Шаранова јама на Велебиту. Били су то синови и мужеви, између 16 и 60 година. Мајке и супруге су им прве обишле гроб и обиљежиле га Спомен плочом на којој пише: На овом мјесту између осталих из наше земље побијено је по усташким крвницима и 486 жртава из опћине Грубишно Поље 1941. Спомен плочу подигло је друштво „Напредна жена“.[10] Грубишно Поље 2. VI 1957. Ова Спомен плоча разбијена је 1971. године, након тога обновљена али и опет разбијена 1992. године. Спомен плоча је обновљена 26. јуна 2010. на иницијативу удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке.

„Откос 10" — оружани прогон Срба са Билогоре 1991.

уреди

Напад паравојних формација, тада још међународно непризнате Хрватске на Билогору почео је концентричном ватром и наступањем из правца Велике Писанице, Великог Грђевца, Грубишног Поља, Д. Рашенице и Вировитице. Најжешћи окршај одвијао се и збио на ужем подручју источне Билогоре 31. октобра 1991. године на прилазима Зрињској и Горњој Ковачици, на сјеверном врху Грубишног Поља и на прилазима Горњој Рашеници и Лончарици. Ниједан одбрамбени положај Срба тога дана није пао у руке нападача. У току вечери и ноћи из готово свих села кренуле су колоне трактора са приколицама, камиона, комбија и аутомобила. Оне су се од почетка Дапчевачких Брђана слијевале у једну колону која је касније сезала од Мале Ператовице до Кореничана. У колону су се укључили и браниоци Билогоре. Положаји су падом мрака напуштени, а пред зору су остали празни. У савлађивање блатног и мочварног, а према Турчевић Пољу и клизавог пута, уложени су натчовјечански напори. Додатна невоља била је ниска температура. У тракторским приколицама и камионима народ се напросто смрзавао непомично сједећи десетине сати. Ништа боље није било нити у комбијима и аутомобилима, који су сваки час стајали или су били гурани и извлачени по леденом блату. Кад се колона коначно извукла на асфалт, била је дуга километре и километре. У свом саставу имала је око 600 разних возила, а највише трактора са приколицама и у њима око 4.000 промрзле, али спашене чељади. Правац кретања је био: ОкучаниСтара ГрадишкаБања Лука. Циљ је био Србија. Припадници ЗНГ су сутрадан опрезно прилазили рововима до којих јуче због жестоке ватре нису могли доћи. Послије дуго оклијевања, сумњичења и опреза, тек око подне ушли су у празне ровове. Над преосталим цивилним становништвом, почињена су страховита звјерства и злочини. У Дапчевачким Брђанима на кућном прагу, припадници ЗНГ су убили Раду Кравића, старог око 55 година. У Лончарици су, у његовом властитом дворишту, заклали Живка Мишчевића, старог око 55 година. У Тополовици су у својој кући заклани Љуба и Љубан Ормановић, супружници стари преко 65 година. Многе су куће попаљене и опљачкане. Бестијални и беспримјеран рушилачки нагон свега што је српско представља минирање и паљење српских кућа у великом, углавном српском селу Мали Грђевац. Он је дословно сравњен са земљом мада у данима тзв. „Откоса 10” у томе мјесту није испаљен ниједан метак отпора. Успут су порушена сва обиљежја усташких злочина и антифашистичке борбе из Другог свјетског рата.[11]

Становништво

уреди

Према попису становништва из 2011. године, Грубишно Поље је имало 2.917 становника, а укупно градско подручје је имало 6.478 становника.[12]

Град Грубишно Поље

уреди

Број становника по пописима

уреди
Година[13] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 7.523 9.716 10.506 11.772 13.370 13.792 13.037 16.101 15.532 15.809 14.785 12.664 9.069 8.119 6.930
  • напомене: Настао из старе општине Грубишно Поље.

Грубишно Поље (насељено место)

уреди

Број становника по пописима

уреди
Година[13] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 3.171 3.501 3.060 2.741 2.655 2.591 2.381 2.262 2.238 2.229 1.873 1.703 1.544 1.202 970

Попис 1991.

уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Грубишно Поље је имало 3.501 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
1.320 37,70%
Срби
  
1.294 36,96%
Чеси
  
311 8,88%
Југословени
  
255 7,28%
Мађари
  
135 3,85%
Роми
  
16 0,45%
Црногорци
  
9 0,25%
Македонци
  
6 0,17%
Словенци
  
6 0,17%
Италијани
  
4 0,11%
Муслимани
  
4 0,11%
Румуни
  
4 0,11%
Немци
  
3 0,08%
Албанци
  
2 0,05%
Грци
  
2 0,05%
Бугари
  
1 0,02%
Јевреји
  
1 0,02%
Русини
  
1 0,02%
Словаци
  
1 0,02%
Украјинци
  
1 0,02%
неопредељени
  
74 2,11%
регион. опр.
  
1 0,02%
непознато
  
50 1,42%
укупно: 3.501

Референце

уреди
  1. ^ "Српски сион", Карловци 1894.
  2. ^ "Српски сион", Карловци 1891.
  3. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
  4. ^ "Правда", Београд 1939.
  5. ^ а б Радио телевизија Републике Српске: Седамдесет година од злогласне рације у Грубишином Пољу, 26. 4. 2011. (језик: српски)
  6. ^ Даница Праштало, учитељица из Мале Ператовице срез Грубишно Поље
  7. ^ Љубомир Литнић, келнер из Тузле, Београд 16.11.1942. године
  8. ^ Даница Праштало, учитељица из Мале Ператовице
  9. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 118
  10. ^ Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941—1991, (2007)
  11. ^ Оружани прогон Срба са Билогоре 1991.(језик: српски)
  12. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 30. 4. 2013. 
  13. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

уреди
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 
  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе

уреди