Земунски срез (мађ. Zimonyi járás; хрв. Zemunski kotar) је био административна јединица у Срему од 1881. до 1955. године. Настао је у време Аустроугарске, након укидања Војне крајине и налазио се у саставу Сремске жупаније, која је била део Краљевине Хрватске и Славоније, односно Краљевине Угарске. После Првог светског рата, ушао је у састав тада формиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Земунски срез
1881—1955

Карта Сремске жупаније из 1890, на којој је под бројем 9 означен Земунски срез
РегијаСремска жупанија
Сремска област
Дунавска бановина
Велика жупа Вука
АП Војводина
Земља Аустроугарска (Краљевина Хрватска и Славонија/Краљевина Угарска)
 Краљевина Југославија
 НД Хрватска
 ФНР Југославија (НР Србија)
Становништво33.610 (1953)
Догађаји
Историја 
• Успостављено
1881
• Укинуто
1955
Следбеник
ГО Земун
ГО Нови Београд
ГО Сурчин
Општина Пећинци

Године 1922. приликом територијалне реорганизације Краљевине СХС, када су укинуте жупаније, укључен је у новоформирану Сремску област, а 1929. приликом поделе Краљевине Југославије на бановине у састав Дунавске бановине. Центар среза налазио се у Земуну, али он није припадао срезу, јер је од 1871. имао статус слободног краљевског града. Као засебна општина, Земун је 1929. ушао у састав Управе града Београда, а 1934. је припојен Београду.

Након окупације Југославије, постао је део усташке Независне Државе Хрватске (НДХ), где се од јуна 1941. налазио у саставу Велике жупе Вука. У периоду од априла до октобра 1941. део југо-источног Срема (источно од линије Бољевци на СавиСланкамен на Дунаву), који је обухватао делове земунског и старопазовачког среза, налазио се под директном немачком окупацијом, са доминантном улогом домаћег немачког становништва, али је потом и званично укључен у НДХ.[1]

Након ослобођења Југославије, 1945. Земунски срез је постао део тада формиране Аутономне Покрајине Војводине, која се налазила у саставу Народне Републике Србије. Октобра 1945. Земун (са Бежанијом) је издвојен из АП Војводине и припојен граду Београду. Десет година касније, јула 1955. из АП Војводине су издвојена насеља – Батајница, Бечмен, Бољевци, Добановци, Јаково, Петровчић, Прогар, Сурчин и Угриновци – и припојена територији НР Србије без покрајина.[2] Исте године, услед постепеног укидања срезова у Војводини, Земунски срез је укинут, а преостала насеља – Ашања, Деч, Карловчић, Крњешевци, Купиново, Обреж и Шимановци укључена су у састав Сремскомитровачког среза, тада јединог среза у Срему.

На територији некадашњег Земунског среза данас се налазе општине – Земун, Нови Београд и Сурчин (од 1965. до 2004. у саставу Земуна), које припадају граду Београду и Општина Пећинци, која припада АП Војводини.

Насељена места

уреди

Седиште Земунског среза налазило се у Земуну, али он као слободни краљевски град, административно није припадао срезу. Територија среза је временом мењана, па је мењан и број места које је обухватао.

Аустроугарска

уреди

Према Попису становништва из 1890. Земунски срез се налазио у Сремској жупанији и обухватао је 10 насеља. На Попису из 1890. имао је 28.287 становника, односно 41.110 са Земуном, који је као слободни град, само територијално припадао срезу.[3]

Према Попису становништва из 1910. Земунски срез се налазио у Сремској жупанији и обухватао је 21 насеља:

Краљевина Југославија

уреди

Према Попису становништва из 1931. Земунски срез се налазио у Дунавској бановини и обухватао је 17 насеља и имао 35.458 становника:[4]

ФНР Југославија

уреди

Према Попису становништва из 1953. Земунски срез се налазио у АП Војводини и обухватао је 16 насеља и имао 33.610 становника:[5]

Извори

уреди
  1. ^ Атанацковић 1968, стр. 88—91.
  2. ^ Ђурђев 1995, стр. 20.
  3. ^ „Részletes adatok, Szerém vármegye, Zimonyi járás”. nepszamlalasok.hu. n.d. 
  4. ^ Popis 1937, стр. 60–61.
  5. ^ Попис 1953, стр. 31.

Литература

уреди