Отворите главни мени

Сот је насеље у Србији у општини Шид у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 679 становника.

Сот
Selo Sot 501.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСремски
ОпштинаШид
Становништво
 — 2011.Пад 679
 — густина34/км2
Географске карактеристике
Координате45°09′20″ СГШ; 19°19′01″ ИГД / 45.155666° СГШ; 19.316833° ИГД / 45.155666; 19.316833Координате: 45°09′20″ СГШ; 19°19′01″ ИГД / 45.155666° СГШ; 19.316833° ИГД / 45.155666; 19.316833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина157 м
Површина23,6 км2
Сот на мапи Србије
Сот
Сот
Сот на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број22243
Позивни број022
Регистарска ознакаŠI

ИсторијаУреди

Археолошки материјал који је до сада пронађен на подручју села Сот и ближе околине указује на чињеницу да је на овим просторима ћовек живео од прадавних времена. На археолошкој касрти Војводине, Рудолф Шмит, Сот је забележен као насеље из времена неолитског доба. Археолошки Завод за заштиту споменика у Сремској Митровици потврдио је постојање четири локалитета на просторима села Сот. Реч је о налазиштима Градина, Долаче, Орнице и Градић.

Археолошки предмети нађени на простору Градине доступни су у Археолошком музеју у Загребу[1] где су као поклон учитеља Ладислава Анкенбауера, трговца Косте Арсенића и свештеника Мате Маринковића доспели у периоду 1896.-1898. године. Док је један део налаза купљен 1901. године од Хајнриха Батора. Предмети углавном припадају каменом и бакарном добу. Међу предметима се налазе и керамички налази који указују на Баденску културу, која је прва индоевропска култура која је дошла у ове крајеве.

Археолошко налазиште Долаче указује да је на овом простоту било мање насеље. Материјал пронађен на овом локалитету чива се у Музеју Војводине и Музеју Срема.

Археолошко налазиште Орнице изнедрило је праисторијску керамику која потиче са краја средњег и позног бронзаног доба и припада групи старије и млађе фазе Белегиш-групе. Материјал пронађен на овом локалитету чива се у Музеју Војводине и Музеју Срема.

Археолошко налазиште Градић према истраживањима из 1969. године је средњовековна некропола. На овом налазишти пронађени су керамика, фрагментована римска опека и мноштво људских костију. У подножју Градића приликом истраживања овог дела 1979. године пронађена је пећ из позног средњег века. Пећ је служила за печење керамике.

Римска владавинаУреди

Најстарија пронађена карта ових крајева у Римском периоду је Појтингерова табла која показује римске путеве са станицама и већим насељима. На њој је забележена околина Сота. Нема битнијих података о самом месту Сот из овога времена, док је околина данашњег места Сот у том погледу богатија археолошким налазима.

Први писани трагови места СотУреди

Сот се први пут помиње у мађарским документима 1297. године. Међутим, прва налазишта која доказују да је Сот био настањен много раније нађена су на више локалитета у околини села. На потесу Градина пронађени су трагови насеља из периода неолита, сопотско-ленђелске културне групе. Упоредо са Сотом, постојало је и место Пакледин које почетком 18. века престаје да постоји.

Средњи векУреди

У средњем веку Сот се помиње у списима поседа племићких породица Горјански, Хорват, Рашкаи и Гереб. У периодима владавине Горјанских, Сот је забележен као утврђење. Под Турцима је од 1526. до 1688. када су десетину и друге дажбине плаћали турском поседнику Кенесаковићу из Нијемаца. Од ослобођења од Турака, заједно са већим делом Срема припали су поседима италијанског грофа Одескалкија. У првом нађеном попису породица из 1736. године помиње се 12 породичних старешина у Соту и 28 у суседном Пакледину. Пресељење Пакледина у Сот догодило се 1742. године највероватније због изградње Римокатоличке цркве Св. Катарине у Соту.

Период Аустроугарске владавинеУреди

После 1848. године и ослобађања од феудалне власти Сот је у саставу Аустроугарске монархије до 1918. године.

Стварање Краљевине СХСУреди

Стварањем краљевине СХС Сот улази у састав Илочког среза и Дунавске бановине. Стварањем Бановине Хрватске и Сот са илочким срезом улази у њен састав, У овом статусу село је било до почетка Другог светског рата када потпада под Павелићеву НДХ.

Други светски рат и СФРЈУреди

Село Сот је у Другом светском рату припало Независној држави Хрватској.

Забележено је да је током управе НДХ над овим простором локални свештеник римокатоличке цркве био против покрштавања не-римокатоличког становништва, праксе коју је спроводила злочиначка НДХ пре свега над српским становништвом.

Током ратног периода на подручју Сота било је неколико партизанских акција која су углавном имале за циљ одузимање наоружања локалним усташким властима. Према подацима из Сота било је између 61 и 75 учесника НОП-а.

На сотском гробљу сахрањени су борци Вучелија Мирко и Вуковић Милорад који су у локалној болници преминули од задобијених рана на Сремском фронту.

У овом периоду село Сот је доживело тужну судбину да је у усташким фабрикама смрти по расним таконима село очишћено од Јевреја.

Село је ослобођено 04.12.1944. године.

Стварањем републичке границе између Републике Хрватске и Републике Србије од стране Ђиласове комисије Сот је од 1948. године у срезу Шид у НР Србији.

Распад СФРЈ и трагични ратови 90тихУреди

Након рата деведесетих година долази до великих миграција становништва и мењања националне структуре села.

Током НАТО агресије против Савезне републике Југославије 1999. године село погодила ракета која није експлодирала. Највероватније се радило о ракети која је била намењена рушењу моста "25. мај" који се налази у непосредној близини.

Верски објектиУреди

У селу се налази римокатоличка црква Свете Катарине, као и објекат Српске православне цркве Црква Светих апостола Петра и Павла.

Поред набројаних у Соту се налазе два мања сакрална објекта верника римокатоличке цркве - Капела Мала госпа, изграђена 1928. године као копија светилишта у Лурду, и Капела Света Ана изграђена 1918. године.

ДемографијаУреди

У насељу Сот живи 651 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,2 година (38,9 код мушкараца и 45,6 код жена). У насељу има 290 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,70.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.202
1953. 1.279
1961. 1.272
1971. 1.077
1981. 900
1991. 819 801
2002. 791 816
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
340 42,98 %
Хрвати
  
317 40,07 %
Мађари
  
33 4,17 %
Словаци
  
28 3,53 %
Југословени
  
15 1,89 %
Русини
  
7 0,88 %
Немци
  
1 0,12 %
непознато
  
45 5,68 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ „Naslovnica | Arheološki Muzej u Zagrebu”. amz.hr. Приступљено 2019-11-10. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди

ИзвориУреди

  1. Кубик, Ивица (2016). СОТ од неолита до XXI века, Сот