Сремски санџак

(преусмерено са Санџак Срем)

Сремски санџак (тур. Sirem sancağı) био је једна од административних јединица Османског царства. Није могуће прецизно утврдити датум оснивања санџака, али се може претпоставити да је одлука о његовом формирању била донесена између 1537. године, када су окончана турска освајања угарских тврђава у Сремској и Вуковској жупанији и 1546. године када се Сремски санџак први пут помиње у изворима.. Санџак се налазио на подручју Срема, по којем је и добио име, а припадао је Будимском пашалуку. Управно средиште Сремског санџака било је у граду Митровица а његова западна граница чинили су ободи Осијечког поља и горњи ток реке Босута.[1]

Сремски санџак
Sirem sancağı
1541.—1699.

Сремски санџак у 17. веку
Главни градСремска Митровица
РегијаСредња Европа
Земља Османско царство
Површина6.100 км2
Догађаји
СтатусБивша покрајина
Владавина
 • Обликбеговат
Историја 
• Успостављено
1541.
• Укинуто
1699.
Претходник
Следбеник
Сремска жупанија (Краљевина Угарска)
Вуковска жупанија (Краљевина Угарска)
Сремска жупанија (Хабзбуршка монархија)
Војна граница (Хабзбуршка монархија)
Османски Земун 1608. године

Управна подела уреди

1583/87. године, Сремски санџак је био подељен у неколико нахија:

1667. године, Сремски санџак се делио у неколико кадилука:

Становништво уреди

Сремски санџак су углавном насељавали православни Срби и муслимани различитог етничког порекла. Становништво у селима било је претежно српско, док је становништво градова било етнички и верски шаролико. Највећи град у Сремском санџаку била је Митровица, која је, према подацима из 1545/1548. године била углавном насељена Србима, а према подацима из 1566/69. углавном муслиманским становништвом.

У попису из 1569. године на простору Сремског санџак регистровано 10 264, а две деценије касније 8 686 хришћанских пописних домаћинстава. Ако би се претпоставило да је хришћанско домаћинство у просеку имало 6 до 10 чланова, то би значило да је у другој половини XVI века на овом простору живело између 50 и 100 000 хришћана и око 10 000 муслимана. Хришћани су у турским пописима као већинско становништво регистровани у више од 400 насеља, међу којима су највећи били Карловци. Муслимани су претежно били настањени у касабама и варошима.[2]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Крстић 2007, стр. 75-101.
  2. ^ Шулетић 2012, стр. 29-64.

Литература уреди

Спољашње везе уреди