Часлав Ђорђевић (Братоселце, 1942) српски је књижевник, есејист, антологичар и аутор школске литературе.[1]

Часлав Ђорђевић
Датум рођења(1942-02-16)16. фебруар 1942.
Место рођењаБратоселце

Биографија

уреди

Рођен је 1942. године у Братоселцу, општина Бујановац. Гимназију је завршио у Врању, а Филозофски факултет у Скопљу, када почиње и да ради као професор књижевности и српског језика у Бајиној Башти, где остаје све до одласка у пензију. Од 2005. године живи у Новом Саду.[1]

Објављивао је у свим релевантним књижевним часописима (Савременик, Дело, Књижевност, Летопис Метице српске, Градина, Златна греда и др.), а учествовао је и на симпозијумима и научним округлим столовима. Заступљен је у низу зборника и тематских бројева часописа.[1]

Члан је Удружења књижевника Србије и Друштва књижевника Војводине.[1]

Дела (библиографија)

уреди

Есејистика[1]

уреди
  • Песнички видици Љубомира Симовића, Народна књига, Београд 1982.
  • Миодраг Павловић - песник хуманистичке етике, Светлост, Крагујевац, 1984.
  • Песниково свевидеће око, есеји о Миодрагу Павловићу, Просвета, Београд, 1997.
  • У мрежи симбола, Народна књига, Београд, 2003.
  • Отварање поетског простора, ЈП Службени гласник, Београд, 2011.
  • Поетички светови (Девет савремених песника), Агора, Нови Сад, 2018.
  • Поетички светови II (Ескапизам у савременој српској прози), Агора, Нови Сад, 2019.

Поезија[1]

уреди
  • У Граду на Дунају, Светови, Нови Сад, 2002.
  • Ледено доба, Матица српска, Нови Сад, 2005.
  • На капији Каменграда - Вишеградски амалгами, Венцловић, Нови Сад, 2013.
  • Ту где јесам, Прометеј, Нови Сад, 2014.
  • Ни човек ни звер, Албатрос Плус, Београд, 2016.

Проза, антологије, избори[1]

уреди
  • Тајни записи књижевника Б. Станковића, Народна књига, Београд, 2005.
  • Жена на месечини - непознате еротске приче књижевника Б. Станковића, Књижевна заједница Борисав Станковић, Врање, 2013.
  • Антологија српске боемске поезије, Вести, Ужице, 1989; друго измењено и допуњено издање: Бунтовници и апостоли, Издавачка агенција „Венцловић“, Нови Сад, 2006.
  • Песме великих боема, Развигор, Пожега, 1990.
  • Срце на олтару, избор из поезије инспирисане српским храмовима, Рачански зборник, Бајина Башта, 1999.
  • Тајни записи књижевника Боре Станковића, проза, Народна књига, Београд, 2005.
  • Сјај мудрости, мисли и погледи у делима и разговорима Меше Селимовића, Народна књига, Београд, 2005.
  • Тамно срце - српске елегије, Издавачка агенција „Венцловић“, Нови Сад, 2006.
  • Српски сонет (1768—2008): Избор, типологија, ЈП Службени гласник, Београд 2009.

Школска литература[1]

уреди
  • Интерпретације из наставе књижевности и језика, приручник (у четири књиге) за ученике I, II, III и IV разреда гимнзазија и средњих стручних школа, у коауторству са Станишом Величковићем и Предрагом Лучићем, прво изд. 1994.
  • Књижевност и српски језик, приручник (у четири књиге) за ученике гимназија и средњих стручних школа, у коауторству са Предрагом Лучићем, Ужице, 2000. године;ИА „Ђорђевић“/ ИА „Венцловић“ Нови Сад (више од 20 издања).
  • Књижевне интерпретације, приручник (у четири књиге) за ученике средњих стручних школа у Републици Српској, ИА „Ђорђевић“, Нови Сад, 2008.
  • Књижевност и граматика, приручник (у четири књиге) за ученике гимназија и средњих стручних школа, у коаторству са др Оливером Радуловић и Мирјаном Грдинић, ИА „Венцловић“ Нови Сад, прво изд. 2014. године.
  • Књижевност, српски језик и култура изражавања, приручник ( у четири књиге) за ученике од V до VIII разреда (са Мирјаном Секулић), ИА „Венцловић“, Нови Сад, прво изд. 2005. године.

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е ж „Часлав Ђорђевић”. Друштво књижевника Војводине. Приступљено 5. 2. 2024. 

Спољашње везе

уреди