Михајло Пантић

Михајло Пантић (Београд, 10. јун 1957) српски је књижевник, критичар и универзитетски професор. Члан је Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.

Михајло Пантић
Михајло Пантић
Датум рођења	(1957-06-10)10. јун 1957.
Место рођења	Београд, ФНР Југославија
Најважнија дела	Хроника собе Вондер у Берлину Јутро после Приче на путу Ходање по облацима
Награде	Бранкова награда Седам секретара СКОЈ-а Станислав Винавер Андрићева награда Награда града Београда

Српска култура

Живот и обичаји
Имена Презимена Родослов Сроднички односи Језик Религија Кухиња Народни обичаји Народно неимарство Народне рукотворине Народна ношња Народна музика Народне игре Народна књижевност Нематеријално наслеђе
Уметност
Архитектура Књижевност Сликарство Вајарство Графика Фотографија Примењена уметност и дизајн Музика Позоришта Кинематографија
Образовање и наука
Образовање Медицина и здравствена заштита Наука и технологија Матица српска САНУ АНУРС
Издаваштво и медији
Преписивање књига Штампарство и издаваштво Књижарство Новинарство Радио Телевизија
Споменици
Културна добра Светска баштина Архиви Библиотеке Музеји и галерије Дворци Тврђаве Манастири Војничка гробља
Разно
Историја Земље Владари Хералдика Познати Срби Спорт Дигитализација

Образовање

Михајло Пантић је похађао основну школу у неколико градова, међу којима су Београд, Никшић, Зеница и Скопље, да би је завршио у Београду (ОШ „Јосип Броз Тито“, данас ОШ „Јован Дучић“). По завршетку основне школе уписао је Дванаесту београдску гимназију, да би потом прешао у Десету београдску гимназију на Новом Београду, када је у Блоку 21. отворена њена нова зграда. Током средњошколског образовања почиње да се интересује за књижевност. Најпре уписује Правни факултет Универзитета у Београду, да би након годину дана прешао на Филолошки факултет Универзитета у Београду, на коjeм дипломира 1981. На истом факултету је 1998. године одбранио докторат Модернистичко приповедање. Почасни је грађанин Новог Београда.

Објављена дела

Књиге прича

• „Хроника собе” (1984, 2007)
• „Вондер у Берлину” (1987, 1994, 2007, 2015)
• „Песници, писци и остала менажерија” (1992, 2007)
• „Не могу да се сетим једне реченице” (1993, 1996, 2000, 2004, 2007)
• „Новобеоградске приче” (1994, 1998, 2002, 2006, 2007, 2010, 2016)
• „Седми дан кошаве” (1999, 2002, 2007, 2010)
• „Јутро после” (2001)
• „Ако је то љубав” (2003, 2004, 2005, 2007, 2008, 2010, 2014)
• „Најлепше приче Михајла Пантића” (2004)
• „Жена у мушким ципелама” (2006)
• „Овога пута о болу” (2007, 2010, 2016)
• „Приче на путу” (2010, 2013)
• „Ходање по облацима” (2013, 2014)
• „Приче од воде” (са Миланом Туцовићем, 2014)
• „Када ме угледа оно што тражим” (2017)

Преводи

Приче Михајла Пантића преведене су на двадесетак језика и уврштене су у многе антологије у Србији и свету. Посебна издања на француском, енглеском, руском, немачком, бугарском, украјинском, словеначком, словачком, македонском и мађарском.

Преводи:

• Ах (на македонски превела Оливера Ћорвезироска, 2003)
• Sretnutie v ulici gaštanov (на словачки превео Карол Хмел, 2006)
• Si c’est bien de l’amour (на француски превео Ален Капон, 2007)
• Ako това је любовта (на бугарски превеле Ничка Бечева, Дарина Дончева и др., 2008)
• Ako това је любов (на бугарски превела Русанка Љапова, 2009)
• Ha ez szerelem (на мађарски превела Викторија Радич, 2009)
• Ако тоа е љубов (на македонски превела Јасмина Алексова, 2010)
• Если это любовь (на руски превела Лариса Сављева, 2011)
• Ловец на разкази (на бугарски превела Жела Георгиева, 2011)
• Too Much Time for Unimportant Things (на енглески превели Елен Елиас-Бурсаћ, Питер Егнон и др., 2011)
• Če je to ljubezen (на словеначки превела Варја Балжалорски, 2011)
• Якщо це любов (на украјински превела Оксана Микитенко, 2012)
• Поети, писатели & останалата менажерия (на бугарски превела Асја Тихинова, 2012)
• Този път за болката (на бугарски превела Севда Димитрова, 2013)
• Wenn es Liebe ist (на немачки превела Маргит Југо, 2013)
• Овој пат за болката (на македонски превела Јасмина Алексова, 2014)
• Премногу време за неважни нешта (на македонски превео Димитар Башевски, 2015)
• Одење по облаците (на македонски превела Наташа Данчевска, 2015)
• Прогулянка хмарами (на украјински превела Катерина Калитко, 2015)
• Старомодная манера ухаживать (на руски превела група преводилаца: Јулија Созина, Лариса Савељева, Евгенија Шатко, Елена Сагалович, Жана Перковска, Олга Сараикина, Анастасија Плотникова, Васја Соколов, 2016)

Студије, критике, огледи, критичка проза

• Искушења сажетости – критичка панорама кратких прозних облика у млађој српској књижевности (1984)
• Александријски синдром – есеји и критике из савремене српске и хрватске прозе (1987)
• Против систематичности – студија о дневној критици и критике 1980-1988 (1988)
• Шум Вавилона – критичко-поетска хрестоматија млађе српске поезије, заједно са Васом Павковићем (1988)
• Десет песама, десет разговора – интервјуи и есеји, заједно са Слободаном Зубановићем (1992)
• Александријски синдром 2 – огледи и критике о савременој српској прози (1994)
• Нови прилози за савремену српску поезију – огледи и критике (1994)
• Puzzle – есеји (1995)
• Шта читам и шта ми се догађа – критички дневник (1998)
• Киш – есеј (1998, 2000, 2001, 2007)
• Александријски синдром 3 – огледи и критике о савременој српској прози (1998)
• Модернистичко приповедање – српска и хрватска приповетка/новела 1918 – 1930 (1999)
• Тортура текста (puzzle II) – дневници, есеји, поетички мемоари (2000)
• Огледи о свакодневици (puzzle III) – дневници, есеји (2001)
• Свет иза света – огледи и критике о српској поезији XX века (2002)
• Александријски синдром 4 – огледи и критике о савременој српској прози (2003)
• Капетан собне пловидбе (puzzle IV) – путописи, есеји, свакодневни мемоари (2005)
• Свакодневник читања – критички дневник (2004)
• Живот је управо у току (puzzle V) – путописи, есеји (2005)
• Писци говоре (2007)
• Дневник једног уживаоца читања (2009)
• Неизгубљено време (2009)
• Други свет иза света (2009)
• Сланкамен (puzzle VI)(2009)
• A short history of Serbian literature, заједно са групом аутора (2011)
• Бити рокенрол, заједно са Петром Пецом Поповићем (2011, 2012, 2016)
• Стан без адресе (puzzle VII) (2014)
• Од стиха до стиха - Свет иза света 3 (2014)
• Приче од воде - Све рибе Србије, заједно са Миланом Туцовићем (2014)
• Основи српског приповедања (2015)
• Читати, шта друго... (2015)
• Читање, други живот (2019)
• Solvitur scribendo (puzzle VIII)(2019)

Антологије

• Антологија српске приповетке 1945-1995 (1997)
• Читање воде – српске приче о риболову (1998)
• Мала кутија – најкраће српске приче XX века (2001, 2008)
• Онај живот – 40 песника Дисовог пролећа (2003)
• The Man Who Ate Death – An Anthology of Contemporary Serbian Stories (2003, 2011)
• Антологија светске љубавне приче (2005, 2008)
• Антологија српских приповедака том I (XIX век), том II (прва половина XX века), том III (друга половина XX века) (2005)
• Little Box : anthology of twentieth century Serbian short short stories (2007)
• Хаеумс, антологија балканске поезије, заједно са Миодрагом Перишићем и Васом Павковићем (2008)
• Кристин, која је махала из воза - антологија савремене бугарске приче (2011)

Зборници кратке приче

• „Ослушкивање тишине“, заједно са Давидом Албахаријем и Петром Лазићем (1989)
• „Откуцаји пешчаног сата“, заједно са Давидом Албахаријем и Петром Лазићем (1990)
• „Неконтролисане сенке“, заједно са Давидом Албахаријем и Петром Лазићем (1991)
• „Ритам седмог чула“, заједно са Давидом Албахаријем и Петром Лазићем (1992)
• „Симптоми буке“, заједно са Давидом Албахаријем и Васом Павковићем (1993)
• „Нисам ту, али радим на томе“, заједно са Давидом Албахаријем и Васом Павковићем (1994)
• „Отисци срца планете“, заједно са Давидом Албахаријем и Васом Павковићем (1995)
• „Вештина намигивања месецу“, заједно са Давидом Албахаријем и Васом Павковићем (1996)
• „Чамац на Монт Евересту“, заједно са Давидом Албахаријем и Васом Павковићем (1997)
• „Чувари озона“, заједно са Давидом Албахаријем, Петром Лазићем и Васом Павковићем (1997)
• „Водич кроз лавиринт“, заједно са Васом Павковићем (1998)

Награде и признања

• Бранкова награда (1981)
• Седам секретара СКОЈ-а (1985)
• Милан Богдановић (1985)
• Награда ИП Октоих (1993)
• Станислав Винавер (1994)
• Григорије Божовић (1994)
• Награда листа БОРБА за књигу године (1995)
• Иво Андрић – за есеј (1995)
• Ђорђе Јовановић (1999)
• Бранко Ћопић (2000)
• Микина чаша (2000)
• Карољ Сирмаи (2003)
• Андрићева награда (2004)
• Даница Марковић (2004)
• Златни Хит либер (2004)
• Рамонда сербица (2006)
• Мајсторско писмо - Врање (2008)
• Награда града Београда (2008)
• Орден Ћирила и Методија – Бугарска (2009)
• Мома Димић (2010)
• ЈУГРА – Русија (2012)
• Веселин Лучић - Универзитет у Београду (2012)
• Почасни грађанин Новог Београда (2013)
• Вељкова голубица (2014)
• Кочићево перо (2015)
• Александар Арнаутовић (2016)

Приватни живот

Михајло Пантић је ожењен Јеленом Дубајић-Пантић и има синове Ђорђа и Богдана. Живи на Новом Београду, који му је честа инспирација за приче. Страствени је риболовац. У млађим данима играо је кошарку у новобеоградским клубовима „Ушће“ и „Кадињача“, са којом је пет сезона заредом прелазио у виши ранг такмичења. Као студент је свирао бас-гитару у неколико београдских рокенрол група. И данас свира и компонује за своју душу.

Чланство

• Српски ПЕН центар
• Српско књижевно друштво

Спољашње везе

• Чланак Михајла Пантића
• Интервју са Михајлом Пантићем („Глас јавности“, 25. новембар 2001)
• Интервју са Михајлом Пантићем („Политика“, 26. октобар 2009)
• Живот Црњанског је велики роман - интервју („Политика”, 14. октобар 2018)