Википедија

Михајло Пантић

српски књижевник

Михајло Пантић (Београд, 10. јун 1957) српски је књижевник, критичар и универзитетски професор. Био је уредник у више издавачких кућа (Матица српска, Филип Вишњић, Откровење, Албатрос плус) и више листова и часописа (Књижевна реч, Књижевне новине, Летопис Матице српске, Сарајевске свеске). Тренутно је главни уредник Књижевне општине Вршац. Члан је Српског ПЕН центра, Српског књижевног друштва и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду. Био је стални критичар Наше борбе, Политике, Времена, Данаса, НИН-а и сарадник готово свих књижевних часописа који су излазили и даље излазе у Србији и региону.

Михајло Пантић
PanticMihajlo.jpg
Михајло Пантић
Лични подаци
Датум рођења(1957-06-10)10. јун 1957. (65 год.)
Место рођењаБеоград, ФНР Југославија
Књижевни рад
Најважнија дела
Хроника собе
Вондер у Берлину
Јутро после
Приче на путу
Ходање по облацима
НаградеБранкова награда
Седам секретара СКОЈ-а
Станислав Винавер
Андрићева награда
Награда града Београда

ОбразовањеУреди

Михајло Пантић је похађао основну школу у неколико градова, међу којима су Београд, Никшић, Зеница и Скопље, да би је завршио у Београду (ОШ „Јосип Броз Тито“, данас ОШ „Јован Дучић“). По завршетку основне школе уписао је Дванаесту београдску гимназију, да би потом прешао у Десету београдску гимназију на Новом Београду, када је у Блоку 21. отворена њена нова зграда. Током средњошколског образовања почиње да се интересује за књижевност. Најпре уписује Правни факултет Универзитета у Београду, да би након годину дана прешао на Филолошки факултет Универзитета у Београду, на којем дипломира 1981. На истом факултету је 1998. године одбранио докторат Модернистичко приповедање. Почасни је грађанин Новог Београда. Члан је Српског ПЕН центра и СКД.

Приватни животУреди

Михајло Пантић је ожењен Јеленом Дубајић Пантић и има синове Ђорђа и Богдана. Живи на Новом Београду, који му је честа инспирација за приче. Страствени је риболовац. У млађим данима играо је кошарку у новобеоградским клубовима „Ушће“ и „Кадињача“, са којом је пет сезона заредом прелазио у виши ранг такмичења. Као студент је свирао бас-гитару у неколико београдских рокенрол група. И данас свира и компонује за своју душу.

ПризнањаУреди

 
Михајло Пантић у Пироту

ОдликовањаУреди

  • Орден Светих Ћирила и Методија, Бугарска, 2009.

НаградеУреди

ДелаУреди

Књиге причаУреди

  • „Хроника собе” (1984, 2007)
  • „Вондер у Берлину” (1987, 1994, 2007, 2015)
  • „Песници, писци и остала менажерија” (1992, 2007)
  • „Не могу да се сетим једне реченице” (1993, 1996, 2000, 2004, 2007)
  • „Новобеоградске приче” (1994, 1998, 2002, 2006, 2007, 2010, 2016)
  • „Седми дан кошаве” (1999, 2002, 2007, 2010)
  • „Јутро после” (2001)
  • „Ако је то љубав” (2003, 2004, 2005, 2007, 2008, 2010, 2014, 2020)
  • „Најлепше приче Михајла Пантића” (2004)
  • Све приче Михајла Пантића 1-4 (2007)
  • „Жена у мушким ципелама” (2006)
  • „Овога пута о болу” (2007, 2010, 2016)
  • „Приче на путу” (2010, 2013)
  • „Ходање по облацима” (2013, 2014)
  • „Приче од воде” (са Миланом Туцовићем, 2014)
  • „Када ме угледа оно што тражим” (2017)
  • Сувише времена за неважне ствари (2018)
  • Приче о писцима (2021)
  • Ниједна од седам (2022)

Студије, критике, огледи, критичка прозаУреди

  • Искушења сажетости – критичка панорама кратких прозних облика у млађој српској књижевности (1984)
  • Александријски синдром – есеји и критике из савремене српске и хрватске прозе (1987)
  • Против систематичности – студија о дневној критици и критике 1980-1988 (1988)
  • Шум Вавилона – критичко-поетска хрестоматија млађе српске поезије, заједно са Васом Павковићем (1988)
  • Десет песама, десет разговора – интервјуи и есеји, заједно са Слободаном Зубановићем (1992)
  • Александријски синдром 2 – огледи и критике о савременој српској прози (1994)
  • Нови прилози за савремену српску поезију – огледи и критике (1994)
  • Puzzle – есеји (1995)
  • Шта читам и шта ми се догађа – критички дневник (1998)
  • Киш – есеј (1998, 2000, 2001, 2007)
  • Александријски синдром 3 – огледи и критике о савременој српској прози (1998)
  • Модернистичко приповедање – српска и хрватска приповетка/новела 1918 – 1930 (1999)
  • Тортура текста (puzzle II) – дневници, есеји, поетички мемоари (2000)
  • Огледи о свакодневици (puzzle III) – дневници, есеји (2001)
  • Свет иза света – огледи и критике о српској поезији XX века (2002)
  • Александријски синдром 4 – огледи и критике о савременој српској прози (2003)
  • Капетан собне пловидбе (puzzle IV) – путописи, есеји, свакодневни мемоари (2005)
  • Свакодневник читања – критички дневник (2004)
  • Живот је управо у току (puzzle V) – путописи, есеји (2005)
  • Писци говоре (2007)
  • Дневник једног уживаоца читања (2009)
  • Неизгубљено време (2009)
  • Други свет иза света (2009)
  • Сланкамен (puzzle VI)(2009)
  • A short history of Serbian literature, заједно са групом аутора (2011)
  • Бити рокенрол, заједно са Петром Пецом Поповићем (2011, 2012, 2016)
  • Стан без адресе (puzzle VII) (2014)
  • Од стиха до стиха - Свет иза света 3 (2014)
  • Основи српског приповедања (2015)
  • Читати, шта друго... (2015)
  • Читање, други живот (2019)
  • Solvitur scribendo (puzzle VIII)(2019)
  • Писци говоре 2 (2020)
  • Александријски синдром 5 (2021)
  • И тако даље, читати! (2022)
  • Бесконачни разговори (2022)

АнтологијеУреди

  • Антологија српске приповетке 1945-1995 (1997)
  • Читање воде – српске приче о риболову (1998)
  • Мала кутија – најкраће српске приче XX века (2001, 2008)
  • Онај живот – 40 песника Дисовог пролећа (2003)
  • The Man Who Ate Death – An Anthology of Contemporary Serbian Stories (2003, 2011)
  • Антологија светске љубавне приче (2005, 2008)
  • Антологија српских приповедака том I (XIX век), том II (прва половина XX века), том III (друга половина XX века) (2005)
  • Little Box : anthology of twentieth century Serbian short short stories (2007)
  • Хаеумс, антологија балканске поезије, заједно са Миодрагом Перишићем и Васом Павковићем (2008)
  • Кристин, која је махала из воза - антологија савремене бугарске приче (2011)
  • Изнад хоризонта – Антологија европске награде за поезију „Петру Крду” (2022)

Зборници кратке причеУреди

  • „Ослушкивање тишине“, заједно са Давидом Албахаријем и Петром Лазићем (1989)
  • „Откуцаји пешчаног сата“, заједно са Давидом Албахаријем и Петром Лазићем (1990)
  • „Неконтролисане сенке“, заједно са Давидом Албахаријем и Петром Лазићем (1991)
  • „Ритам седмог чула“, заједно са Давидом Албахаријем и Петром Лазићем (1992)
  • „Симптоми буке“, заједно са Давидом Албахаријем и Васом Павковићем (1993)
  • „Нисам ту, али радим на томе“, заједно са Давидом Албахаријем и Васом Павковићем (1994)
  • „Отисци срца планете“, заједно са Давидом Албахаријем и Васом Павковићем (1995)
  • „Вештина намигивања месецу“, заједно са Давидом Албахаријем и Васом Павковићем (1996)
  • „Чамац на Монт Евересту“, заједно са Давидом Албахаријем и Васом Павковићем (1997)
  • „Чувари озона“, заједно са Давидом Албахаријем, Петром Лазићем и Васом Павковићем (1997)
  • „Водич кроз лавиринт“, заједно са Васом Павковићем (1998)

ПреводиУреди

Приче Михајла Пантића преведене су на двадесетак језика и уврштене су у многе антологије у Србији и свету. Посебна издања на француском, енглеском, руском, немачком, бугарском, украјинском, словеначком, словачком, македонском и мађарском.

  • Ах (на македонски превела Оливера Ћорвезироска, 2003)
  • Sretnutie v ulici gaštanov (на словачки превео Карол Хмел, 2006)
  • Si c’est bien de l’amour (на француски превео Ален Капон, 2007)
  • Ako това је любовта (на бугарски превеле Ничка Бечева, Дарина Дончева и др., 2008)
  • Ako това је любов (на бугарски превела Русанка Љапова, 2009)
  • Ha ez szerelem (на мађарски превела Викторија Радич, 2009)
  • Ако тоа е љубов (на македонски превела Јасмина Алексова, 2010)
  • Если это любовь (на руски превела Лариса Сављева, 2011)
  • Ловец на разкази (на бугарски превела Жела Георгиева, 2011)
  • Too Much Time for Unimportant Things (на енглески превели Елен Елиас-Бурсаћ, Питер Егнон и др., 2011)
  • Če je to ljubezen (на словеначки превела Варја Балжалорски, 2011)
  • Якщо це любов (на украјински превела Оксана Микитенко, 2012)
  • Поети, писатели & останалата менажерия (на бугарски превела Асја Тихинова, 2012)
  • Този път за болката (на бугарски превела Севда Димитрова, 2013)
  • Wenn es Liebe ist (на немачки превела Маргит Југо, 2013)
  • Овој пат за болката (на македонски превела Јасмина Алексова, 2014)
  • Премногу време за неважни нешта (на македонски превео Димитар Башевски, 2015)
  • Одење по облаците (на македонски превела Наташа Данчевска, 2015)
  • Прогулянка хмарами (на украјински превела Катерина Калитко, 2015)
  • Старомодная манера ухаживать (на руски превела група преводилаца: Јулија Созина, Лариса Савељева, Евгенија Шатко, Елена Сагалович, Жана Перковска, Олга Сараикина, Анастасија Плотникова, Васја Соколов, 2016)
  • Кто я для себя (на руски превела група преводилаца: Евгениј Шатко, Јулија Созина, Лариса Савељева, Елена Сагалович, Сергеј Борисов, Жана Перковска, Анастасија Плотникова, Олга Сараикина, Татјана Жаровои, 2019)
  • La donna con le scarpe da uomo – Amori e altre imperfezioni (на италијански превела Анита Вуцо, 2022)

РеференцеУреди

  1. ^ „Михајлу Пантићу руска књижевна награда „Југра"”. Политика. 21. 2. 2012. Приступљено 19. 1. 2023. 
  2. ^ „Mihajlo Pantić dobitnik nagrade Veselin Lučić za 2012. godinu”. Геопоетика. Приступљено 19. 1. 2023. 
  3. ^ „Михајло Пантић почасни грађанин општине Нови Београд”. Град Београд, Сeкретаријат за информисање. 13. 11. 2013. Приступљено 19. 1. 2023. 
  4. ^ Бабовић, С (13. 11. 2021). „УРУЧЕНА НАГРАДА У КРУШЕВЦУ: Михајлу Пантићу “Прстен деспот Стефан Лазаревића””. Вечерње новости. Приступљено 2. 1. 2022. 
  5. ^ „Михајлу Пантићу „Прстен деспота Стефана Лазаревића””. Политика. 11. 11. 2021. Приступљено 2. 1. 2022. 
  6. ^ „Награда "Кочићева књига" Михајлу Пантићу”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 6. 3. 2023. 

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михајло_Пантић&oldid=25622280”