Владимир Пиштало

српски књижевник

Владимир Пиштало (Сарајево, 8. мај 1960) српски je књижевник и амерички универзитетски професор. Тренутни је управник Народне библиотеке Србије.

Ph.D.
Владимир Пиштало
Vladimir Pistalo u Pirotu 01.jpg
Пиштало у Пироту, 2018. године
Датум рођења(1960-05-08)8. мај 1960.(62 год.)
Место рођењаСарајево
 ФНР Југославија
Образовањедоктор историјских наука
УниверзитетЊу Хемпшир, Дарам (Њу Хемпшир), Сједињене Америчке Државе
ЗанимањеПисац, уредник, универзитетски професор
Значајни радови
  • Milenijum u Beogradu (2000)
  • Тесла, младост (2006)
  • Tesla, portret među maskama (2008)
  • Venecija (2011)
  • Sunce ovog dana: pismo Andriću (2017)
  • Značenje džokera (2019)
Титулауправник Народне библиотеке Србије
ПретходникЛасло Блашковић
РодитељиБоривој Пиштало и Мирјана Пиштало (рођ. Вуковић)
Награде

Биографија[1]Уреди

Рођен у Сарајеву 1960. године у породици Боривоја Пиштала, универзитетског професора, и Мирјане Пиштало (рођене Вуковић), професорке. Основну школу завршио у Kраљеву (1966–1970) и Београду (1970–1974), гимназију у Београду (1974–1979). Студирао је на Правном факултету у Београду и на Правном факултету у Сарајеву, где је дипломирао у јануару 1985. Године 1993. мигрирао је у САД, а 1995, као „странац изузетних способности“, постао је „стални резидент” САД. Одбранио магистарски рад из области социологије уметности у јулу 1995, те докторску дисертацију из историје питања о три идентитета српских исељеника (српском, америчком и југословенском) у децембру 2000. на Универзитету Њу Хемпширу у САД.[2]

КаријераУреди

Пре него што је отпутовао у Сједињене Америчке Државе 1993, радио je као уредник у часопису Књижевна реч (19861990), уредник културне рубрике Железничких новина (19871992), уредник у магазину Дело (19901992) и активно и критички коментарисао крвави распад Југославије у својој колумни у часопису Време.

У САД радио је као вођа пројекта Одрживи развој и култура на Институту за одрживи развој Универзитета у Њу Хемпширу, Дурам, (19962000). Био је предавач америчке, руске и светске историје на Универзитету у Новом Хемпширу, Дурам, (19972002). На приватном Бекер колеџу, у Вустеру, Масачусетс, био је професор америчке и светске историје (20022020).[3] На седници Владе Србије 4. фебруара 2021. именован је за вршиоца дужности управника Народне библиотекe Србије,[4] а од децембра 2021. је управник Народне библиотеке Србије. Као управник Народне библиотеке Србије, Владимир Пиштало се залаже за обнову Библиотеке на Косанчићевом венцу.[5]

Књижевни радУреди

Владимир Пиштало је један од најзначајнијих савремених српских писаца. Пиштало је објавио прву причу у Књижевном магазину 1978. кад му је било 18 година и прву књигу 1981. кад је имао 21 годину. Као студент постаје ко-оснивач књижевне групе Београдска Мануфактура Снова. Објавио је 15 књига у жанровском распону од поетске прозе до романа. Његова најпознатија дела су романи Тесла, портрет међу маскама, Миленијум у Београду и Венеција и она се преводе, или су већ преведена, на више светских језика.[6] Роман Тесла, портрет међу маскама има чак 16 превода, а Миленијум у Београду 7 превода. Миленијум у Београду заокружује измене књижевног става и прозног рукописа које су започеле још почетком 90-тих књигом Крај века.[7] Његов роман Сунце овог дана: писмо Андрићу, за веома кратко време постао је кључан за разумевање дела Владимира Пиштала. Написао је дело које говори истовремено о Србији и Америци, разумевању света писања и видљивог света.[8]

Остале активности и чланстваУреди

НаградеУреди

Француски превод романа Миленијум у Београду био је у најужем избору за престижну годишњу награду „Фемина“ за најбољи преведени роман на француском језику за 2008. годину.[17]

ДелаУреди

Књиге поетске прозеУреди

 
Владимир Пиштало, Тесла, портрет међу маскама (2008).
 
Владимир Пиштало, Сунце овога дана, писмо Андрићу (2017).
 
Владимир Пиштало, Значење џокера (2019).

Збирке причаУреди

РоманиУреди

Збирка есејаУреди

ОсталоУреди

Заступљен у зборницима и антологијамаУреди

ПревеоУреди

Чарлс Симић, Хотел Несаница, Књижевна општина Вршац 1994 – (с енглеског језика) COBISS.SR-ID – 173131783

ПриредиоУреди

Нова издања књига Владимира Пиштала објављују се у Издавачкој кући „Агора“ у едицији Изабрана дела Владимира Пиштала.[18]

Преводи дела Владимира ПишталаУреди

 
Vladimir Pištalo. Millennium in Belgrade (2018).
 
Vladimir Pištalo. Tesla, a portrait with masks (2021).
  • Manifestes, N&B, Balma 1997 – превео на француски Мирел Робин (Mireille Robin); COBISS.SR-ID – 57662732
  • Millénaire à Belgrade, Phébus, Paris 2008 – превели на француски Љиљана Ибнер Фузеље и Рејмон Фузеље (Ljiljana Huibner-Fuzellier et Raymond Fuzellier); COBISS.SR-ID – 151823116
  • Millennio a Belgrado, Gremese, Roma 2010 – превео на италијански Стефано Андреа Крести (Stefano Andrea Cresti); COBISS.SR-ID – 219388940
  • Никола Тесла: портрет среди масок, Азбука-классика, Санкт-Петербург 2010 – превела на руски Василија Соколова (Василия Соколова); COBISS.SR-ID - 293883399
  • Милениум в Белград, Унискорп, София 2011 – превела на бугарски Русанка Љапова (Русанка Ляпова), COBISS.SR-ID – 225134604
  • Millennium in Belgrad, Dittrich, Berlin 2011 – превели на немачки Нели и Румен Еверт (Nellie und Roumen Evert); COBISS.SR-ID – 262807303
  • Tesla: portrét mezi maskami, Luka, Praha 2011 – превела на чешки Павла Хоракова (Pavla Horáková); COBISS.SR-ID – 522847124
  • Тесла, портрет меѓу маски, Македонска реч, Скопје 2011 – превео на македонски Гоце Ристовски; COBISS.SR-ID – 89720842
  • Tesla, portret med maskami, Modrijan, Ljubljana 2012 – превела на словеначки Ђурђa Стрсoглaвeц; COBISS.SR-ID – 264500736
  • Tesla, portrét medzi maskami, Kalligram, Bratislava 2012 – превео на словачки Карол Хмел (Karol Chmel); COBISS.SR-ID – 199067660
  • Tesla, portret între mǎşti, Nemira, Bucureşti 2013 – превела на румунски Маријана Стефанеску (Mariana Ştefǎnescu); COBISS.SR-ID – 201510412
  • Милениум во Белград, Магор, Скопје 2015 – превео на македонски Александар Прокопиев; COBISS.SR-ID – 99378442
  • Tesla: a portrait with masks, Graywolf Press, Minneapolis 2015 – превели на енглески Богдан Ракић и Џон Џефриз (Bogdan Rakić and John Jeffries); COBISS.SR-ID – 225943564
  • Тесла, портрет сред маски, Унискорп, София 2016 – превела на бугарски Асја Тиханова Јовановић (Ася Тихинова-Йованович); COBISS.SR-ID – 1277546724
  • Венеција, Или-или, Скопје 2016 – превео на македонски Виктор Шиков; COBISS.SR-ID – 101773066
  • Millennium in Belgrade, Agora, Zrenjanin – Novi Sad 2018 – превели на енглески Богдан Ракић и Џон Џефриз (Bogdan Rakić and John Jeffries); COBISS.SR-ID – 324875527
  • Сонцето на овој ден: писмо до Андриќ, Везилка, Скопје 2018 – превод на македонски Ристо Лазаров; COBISS.SR-ID – 107555338
  • The tale of Alexander, Agora, ZrenjaninNovi Sad 2021 – превела на енглески Кристина Прибићевић Зорић (Christina Pribichevich Zoric).COBISS.SR-ID – 37964297
  • Tesla, a portrait with masks, Agora, ZrenjaninNovi Sad 2021 – превели на енглески Богдан Ракић и Џон Џефриз (Bogdan Rakić and John Jeffries). COBISS.SR-ID – 45138441

РеференцеУреди

  1. ^ „Порекло презимена Пиштало”. Порекло. 6. 3. 2012. Приступљено 23. 2. 2022. 
  2. ^ Професионална биографија на LinkedIn-у.
  3. ^ „Владимир Пиштало”. На пола пута. Приступљено 4. 2. 2020. 
  4. ^ „Владимир Пиштало в. д. управник Народне библиотеке Србије”. Политика. 4. 2. 2021. Приступљено 24. 2. 2022. 
  5. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Зашто не обновимо Библиотеку на Косанчићевом венцу?”. www.rts.rs. Приступљено 2021-04-04. 
  6. ^ Владимир Пиштало – ВЕНЕЦИЈА, роман на сајту www.agora-books.co.rs
  7. ^ Врбавац, Јасмина (2007). Три и по: критике (1. изд.). Зрењанин, Нови Сад: Агора. стр. 84—85. 
  8. ^ „Владимир Пиштало – Невероватно се дешава”. Печат. Приступљено 4. 2. 2020. 
  9. ^ „Награда „Милош Н. Ђурић. Удружење књижевних преводилаца Србије. Приступљено 19. 2. 2022. 
  10. ^ „Нинову награду добио Владимир Пиштало”. Време. Приступљено 4. 2. 2020. 
  11. ^ „Пишталу награда за Дан Народне библиотеке Србије”. Радио-телевизија Републике Српске. 28. 02. 2010. Приступљено 22. 7. 2012. 
  12. ^ Кочићево перо“ Владимиру Пишталу”. Радио-телевизија Републике Српске. 16. 7. 2012. Приступљено 16. 7. 2012. 
  13. ^ „Награда „Мома Димић” за Пишталову „Венецију. Политика. 9. 7. 2012. Приступљено 19. 2. 2022. 
  14. ^ „Vladimir Pištalo dobitnik nagrade “Grigorije Božović. Bookvar. 29. 5. 2018. Приступљено 19. 2. 2022. 
  15. ^ „Награда ”Меша Селимовић” припала Владимиру Пишталу”. Politika Online. Приступљено 2020-02-22. 
  16. ^ ВРЕДНО ПРИЗНАЊЕ: Владимиру Пишталу уручена награда "Тодор Манојловић" („Вечерње новости”, 11. мај 2021)
  17. ^ „Pištalo ušao u najuži izbor”. Новости. 27. 10. 2008. Приступљено 19. 2. 2022. 
  18. ^ „Изабрана дела Владимира Пиштала”. IK Agora. Приступљено 23. 2. 2022. 

Спољашње везеУреди