Отворите главни мени

Филип Давид (Крагујевац, 4. јул 1940) је српски књижевник, есејиста, драматург, сценариста, дугогодишњи уредник Драмског програма Телевизије Београда и редовни професор драматургије на Факултету драмских уметности у Београду.

Филип Давид
Filip-David-Udruzenje-Crnogoraca-Kosova-04.jpg
Датум рођења(1940-07-04)4. јул 1940.(78 год.)
Место рођењаКрагујевац
  Краљевина Југославија

Садржај

БиографијаУреди

Рођен је у Крагујевцу у јеврејској породици. Дипломирао је југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету и драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Један је од оснивача Независних писаца, удружења основаног 1989. у Сарајеву које је окупљало најзначајније писце из свих делова бивше Југославије и оснивач Београдског круга (1990), удружења независних интелектуалаца који су се од самога почетка супротстављали режиму Слободана Милошевића. Године 1992. је удаљен са посла у РТС због оснивања Независног синдиката Радио-телевизије Београд. Члан је Групе 99, основане на Франкфуртском сајму књига 1999. и један од утемељивача независне књижевне асоцијације Форум писаца, основане у децембру 1999. године.

ДелаУреди

Написао је више ТВ драма и филмских сценарија и књиге приповедака, романа и есеја.

  • Приповетке:
    „Бунар у тамној шуми“ (1964)
    „Записи о стварном и нестварном“ (1969)
    „Принц ватре“ (1987, допуњено издање 2013)
    „Приче“ (сабране приче, 2015)
  • Романи:
    „Ходочасници неба и земље“ (1995)
    „Сан о љубави и смрти“ (2007)
    „Кућа сећања и заборава“ (2014)
  • Есеји:
    „Фрагменти из мрачних времена“ (1994)
    „Јесмо ли чудовишта“ (1997)
    „Светови у хаосу“ (2004)

Заједно са Мирком Ковачем објавио је „Књигу писама 1992—1995“ (2003).

Од почетка рата на просторима бивше Југославије написао већи број ангажованих текстова под заједничким називом „Фрагменти из мрачних времена“. Текстови су емитовани на француском радију (РФИ), објављивани у „Нашој борби“, „Ферал трибјуну“ и многим другим новинама и часописима у земљи и иностранству.

Књиге су му превођене на шведски, француски, пољски, мађарски, италијански, албански, есперанто, македонски, словеначки, хебрејски, а приповетке се налазе у двадесетак антологија.

Као драматург, сценариста или косценариста радио је, између осталих, на филмовима Окупација у 26 слика, Пад Италије, Ко то тамо пева, Буре барута (награда критике у Венецији, награда Феликс за најбољи европски филм године), Посебан третман (награда у Кану), Павиљон 6, Сан зимске ноћи (Гран при филмског фестивала у Сан Себастијану), Оптимисти (Гран при у Ваљадолиду и Женеви), Кад сване дан (српски кандидат за Оскара 2012. године).

НаградеУреди

Његове приповетке и романи су између осталих добили следеће награде:

Спољашње везеУреди