Василије Крестић

српски историчар, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији и академик САНУ

Василије Крестић (Ђала, 20. јул 1932) српски је историчар, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији и академик САНУ.[1]

Василије Крестић
Лични подаци
Датум рођења(1932-07-20)20. јул 1932.(91 год.)
Место рођењаЂала, Краљевина Југославија

Биографија уреди

Основну школу похађао је у месту рођења а гимназију у Зрењанину. Студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду 1957. На истом факултету докторирао је 1967.[1] са темом „Хрватско-угарска нагодба 1868. године“.

За доцента је изабран 1967, за ванредног професора 1973, а за редовног 1979. године. Од 1981. је шеф Катедре за националну историју Новог века. У пензији је од 1997.[2]

За дописног члана САНУ изабран је 1981. а за редовног 1991. године. Од 1982. је директор Архива САНУ. Члан Председништва САНУ је од 1995. Секретар Одељења историјских наука постао је 1998. године.[3] Био је један од два кандидата за председника САНУ 2007. године.[4]Био је директор Архива САНУ (1982-2023).[1]

 
Василије Крестић на слици Петра Омчикуса.

Ради научног усавршавања и научног истраживања боравио је у Будимпешти, Бечу, Мајнцу, Прагу, Москви и Бону. Његово научно интересовање везано је за шири простор јужнословенских земаља у раздобљу од XVIII до XX века. Као познавалац аустријских архива више година био је члан експертског тима Србије који је радио на рестаурацији архивске грађе однете из Србије током Првог и Другог светског рата.[5]

Учествовао је у писању Меморандума САНУ.[5]

Неколико година био је главни и одговорни уредник „Историјског гласника“, органа Историјског друштва Србије. Члан је редакције „Зборника за историју“ Матице српске. Покренуо је „Зборник за историју Срба у Хрватској“, чији је одговорни уредник. Учествовао је на многим научним скуповима у земљи и иностранству на којима је подносио саопштења.

Бави се историјом Срба и Хрвата, српско-хрватских односа и југословенске идеје. Посебно је изучавао политичку историју, историју друштва и друштвених покрета, као и културну историју.[5] Из тих области написао је и објавио више од 250 радова (монографија, студија, чланака, расправа и есеја ). Међу значајнијим делима је „Срби у Угарској (1790-1918)“.[6] Његова изабрана дела у 15 књига објављена су 2022. године.[7]

Радови су му превођени и објављени на енглеском, француском, немачком, мађарском, чешком, бугарском и грчком језику.

Василије Крестић је члан Сената Републике Српске од 1996. године.

Пре него што се посветио науци Крестић је био активан одбојкаш, наступао је за Партизан где је био члан првих послератних шампионских генерација београдских црно–белих, а потом и за суботички Спартак. Био је и репрезентативац Југославије.[8]

Награде уреди

Носилац је више друштвених награда и признања:[1]

Значајнија дела уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г „КРЕСТИЋ ВАСИЛИЈЕ”. sanu.ac.rs. Приступљено 29. 1. 2024. 
  2. ^ „Василије Ђ. Крестић”. prometej.rs. Приступљено 29. 1. 2024. 
  3. ^ Биографија на сајту САНУ
  4. ^ Ко ће бити на челу САНУ („Политика“, 16. март 2007)
  5. ^ а б в „Izabrana dela Vasilija Krestića - 15 knjiga – Pravoslavna Reč”. pravoslavnarec.com. Приступљено 29. 1. 2024. 
  6. ^ Војводина одувек била дика српства („Вечерње новости“, 30. новембар 2013)
  7. ^ Симић, Ј. (10. 8. 2022). „ЛЕГАТ ЗА БУДУЋНОСТ: Објављена сабрана дела Екмечића и изабрана Крестићева дела”. Вечерње новости. Приступљено 2. 10. 2022. 
  8. ^ Одлазим из власти али настављам борбу
  9. ^ „Октобарска награда Београда”. www.odlikovanja.sanu.ac.rs. Приступљено 7. 3. 2023. 
  10. ^ „Изванредни Златни беочуг”. www.odlikovanja.sanu.ac.rs. Приступљено 7. 3. 2023. 
  11. ^ „Ћоровићеви сусрети писаца и историчара”. РТРС. Приступљено 6. 3. 2023. 
  12. ^ АКАДЕМИКУ КРЕСТИЋУ „МИХАЈЛО ПУПИН”: Додељено највише признање Војводине за изузетне резултате у свим областима („Вечерње новости”, 7. октобар 2021)

Спољашње везе уреди