Ерих Кош (Сарајево, 15. април 1913Београд, 25. мај 2010) био је српски књижевник, преводилац и академик[1] јеврејског порекла.[2]

Ерих Кош
Erih.jpg
Српски књижевник, преводилац и академик
Датум рођења(1913-04-15)15. април 1913.
Место рођењаСарајево, Аустроугарска
Датум смрти25. мај 2010.(2010-05-25) (97 год.)
Место смртиБеоград, Србија

БиографијаУреди

Основну школу и гимназију завршио је у Сарајеву. Дипломирао је право на Београдском универзитету 1935. године.[3] Као студент приступио је напредном покрету и био више пута хапшен, а у току 1935. године неколико мјесеци био је притворен у логору у Вишеграду. Слиједеће године Суд за заштиту државе осудио га је на годину и по дана затвора. По изласку из затвора радио је као адвокатски приправник у Сарајцву и Београду. Књижевношћу је почео да се бави 1938. објављујући књижевно-критичарске прилоге у сарајевском "Прегледу".[4]

У народноослободилачком рату Ерих Кош је учествовао од 1941. године.[3] У партизанским јединицама обављао је разне војне и политичке дужности у Босни и Црној Гори.

После ослобођења, Ерих Кош је био, потпредседник Комитета за културу Владе ФНРЈ, затим начелник Министарства за културу и просвету у Савезном извршном већу. Цијелу 1950. провео је у Лондону у дипломатској служби. Радио је, потом, у Народном музеју, као помоћник управника. На дужности генералног секретара Југословенске лиге за мир, независност и равноправност народа[3] провео је пет година (1964—1969).

Прозе Ериха Коша налазе се у више антологија и зборника савремене српске и југословенске књижевности. Такође, радови и књиге објављивани су му и на осталим језицима у Југославији, као и у Чехословачкој, Енглеској, Сједињеним Америчке Државама, Совјетском Савезу, Западној и Источној Немачкој, Холандији, Бугарској, Мађарској и Италији. Тако исто, сам Кош преводио је на српскохрватски језик са немачког и енглеског.

Био је у више мандата члан управе Удружења књижевника Србије, као и председник и члан управе ПЕН-клуба Србије. Учествовао је, запаженим рефератима, на више конгреса ове међународне књижевне организације. Такође, један је од оснивача и првих уредника часописа "Савременик"(1955-1960).[5]

Српска академија наука и уметности изабрала је Ериха Коша 21. марта 1974. за дописног и 16. новембра 1978. године за свог редовног члана.[4][6]

Преминуо је 25. маја 2010. године.[7]

БиблиографијаУреди

Збирке приповедакаУреди

  • У ватри (1947)
  • Три хронике (1949)
  • Записи о младим људима (1950)
  • Време ратно (1952)
  • Најлепше године (1955)
  • Као вуци (1958)
  • Прво лице једнине (1963)
  • На аутобуској станици (1974)
  • Излет у Парагвај, као осму књигу Сабраних дела (1983)
  • Босанске приче (1984)

РоманиУреди

Књиге есеја и чланакаУреди

  • Тај проклети занат списатељски (1965)
  • Зашто да не (1971)
  • Приповетка и приповедање (1980)
  • Сатира и сатиричари (1985)

Књиге аутобиографске прозеУреди

  • Узгредне забелешке (1990)
  • Између редова (1994)
  • Одломци и сећања
  • Писци I и II

ПризнањаУреди

За своје књижевно дело академик Ерих Кош је добио више признања, међу осталим и награду Савеза књижевника Југославије за роман Велики Мак (1958), Октобарску награду Београда за збирку Прво лице једнине (1964) и НИН-ову награду за најбољи роман године „Мреже” (1968). Такође, додељено му је и највеће признање Србије - Седмојулска награда, коју је добио за животно дело.[6][1]

РеференцеУреди

  1. ^ а б „КОШ Ерих”. snp.org.rs. Приступљено 31. 1. 2022. 
  2. ^ „Erih Koš”. mojalektira.com. Приступљено 31. 1. 2022. 
  3. ^ а б в Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 380. 
  4. ^ а б Pinto, Avram (1987). Jevreji Sarajeva i Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Veselin Masleša. стр. 125. ISBN 86-21-00090-3. 
  5. ^ „Ерих Кош”. Просвета. Приступљено 28. 1. 2018. 
  6. ^ а б „ЕРИХ КОШ (псеудоним : Е. Минић)”. sanu.ac.rs. Приступљено 31. 1. 2022. 
  7. ^ „Preminuo književnik i akademik Erih Koš”. danas.rs. Приступљено 31. 1. 2022. 

Спољашње везеУреди