Википедија

Слободан Владушић

Слободан Владушић (Суботица, 9. мај 1973) српски je универзитетски професор, књижевник и есејиста.

Проф. др

Слободан Владушић
Датум рођења(1973-05-09)9. мај 1973. (50 год.)
Место рођењаСуботица, СР Србија
 СФР Југославија
ПребивалиштеСуботица
Образовањедоктор књижевних наука
УниверзитетФилозофски факултет Универзитета у Новом Саду
Занимањеуниверзитетски професор и књижевник
Радови
  • Црњански, Мегалополис (2011)
  • Књижевност и коментари (2017)
  • Велики јуриш (2018)
  • Омама (2021)

Биографија уреди

Oсновну школу (1980–1988) и средњу школу (1988–1992) завршио је у Суботици. Дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду, Одсек за српску књижевност и језик (1993–1998). Гoдину дaнa je прoвeo кao лeктoр зa српски jeзик нa Унивeрзитeту Aдaм Mицкијевич у Пoзнaњу. Магистрирао је 2005. на Филозофском факултету у Новом Саду са темом „Дезинтеграција мотива мртве драге у српској поезији ХХ века“, а докторску дисертацију под насловом „Слике европских метропола у прози Милоша Црњанског“ одбранио 2008.

Од октобра 1998. до марта 1999. био је уредник критике у часопису Реч. У току 2001. године био је три месеца хонорарни уредник на Телевизији Суботица. Био је уредник Летописа Матице српске (2013–2016). Oснoвao je Цeнтaр зa истрaживaњe и пoпулaризaцију српскe књижeвнoсти при Oдсeку зa српску књижeвнoст нa Филoзoфскoм фaкултeту у Нoвoм Сaду, као и „Блогераму”, курс писања блогова за ученике 4. разреда средњих школа.

Тренутно је запослен на Филозофском факултету у Новом Саду на Одсеку за српску књижевност и језик као редовни професор.[1] Уз академску каријеру активно негује и списатељску. Члан је књижевне групе П-70, заједно са Владимиром Кецмановићем, Николом Маловићем, Дејаном Стојиљковићем и Марком Крстићем.[2]

Публицистику је објављивао у НИН-у, Недељнику и Печату.


Дела уреди

Периодика уреди

Прозом, преводима, стручним радовима и критиком заступљен је у листовима и часописима: Реч (1996–2000), Pro Femina (1996, 1997), Поља (1996–1998, 2008, 2011), Свеске (1997, 1998), Књижевна реч (1997), Летопис Матице српске (1997–2004, 2006, 2011, 2013–2017), Књижевна критика (1998), Књижевне новине (2000, 2001), Луча (2000), Северни бункер (2000, 2001, 2003), Књижевни гласник (2001), Књижевни магазин (2001, 2012, 2013), Повеља (2001), Златна греда (2002, 2004, 2006, 2010–2012), Књижевна историја (2002, 2005), Градина (2003), Кораци (2004, 2006), Политика (2004, 2005), Наслеђе (2004, 2006, 2009, 2010), Стање ствари (2005, 2006), Књижевни лист (2005), Књижевност (2005, 2008), Руковет (2006), Годишњак Филозофског факултета (2007, 2009, 2010, 2012, 2016, 2017), Раскршћа (2007), Култура (2009, 2013), Анали Борислава Пекића (2009), Всесвіт (Украјина, 2009), Нова српска политичка мисао (2009), Pravo & Društvo (2010), Свеске Задужбине Иве Андрића (2010–2012), Нова Зора (2011), Социолошки преглед (2012), Октоих (2013), Наш траг (2013).

Књижевнотеоријска дела уреди

Књижевноуметничка дела уреди

Остало уреди

Награде и признања уреди

Извори уреди

  1. ^ „Слободан Владушић”. Приступљено 23. 3. 2022. 
  2. ^ „Слободан Владушић”. Приступљено 23. 3. 2022. 
  3. ^ „Слободан Владушић – „Завет и мегалополис“ – Издаваштво Битије”. bitije.rs. Приступљено 2024-01-27. 
  4. ^ а б в „Слободан Владушић”. Стубови културе. 2012. Приступљено 7. 6. 2012. [мртва веза]
  5. ^ „„Исидора Секулић“ Слободану Владушићу”. Радио-телевизија Републике Српске. 6. 6. 2012. Приступљено 7. 6. 2012. 
  6. ^ Награду „Меша селимовић“ деле Негришорац и Владушић
  7. ^ „Nagrada „Janko Veselinović“ Slobodanu Vladušiću”. Laguna. 16. 5. 2019. Приступљено 25. 2. 2022. 
  8. ^ „Награда „Светозар Ћоровић“ додељена Слободану Владушићу”. Дневник. 11. 9. 2019. Приступљено 25. 2. 2022. 
  9. ^ „Писцу Слободану Владушићу награда Бескрајни плави круг”. Дневник. 20. 11. 2021. Приступљено 25. 2. 2022. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слободан_Владушић&oldid=27500469”