Слободан Новак
Слободан Новак (Сплит, 3. новембар 1924[1] – Загреб, 25. јули 2016) хрватски је књижевник. За свој роман Мириси, злато и тамјан добио је престижну НИН-ову награду за најбољи роман за 1968. годину.[2]
| Слободан Новак | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Слободан Новак |
| Датум рођења | 3. новембар 1924. |
| Место рођења | Сплит, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 25. јул 2016. (91 год.) |
| Место смрти | Загреб, Хрватска |
| Књижевни рад | |
| Период | 1950−2005 |
| Најважнија дела | Мириси, злато и тамјан |
| Награде | НИН-ова награда Награда Владимир Назор |
Биографија
уредиСлободан Новак рођен је 1924. године у Сплиту. Гимназију је похађао у Сплиту, а матурирао у Сушаку 1943. током Другог светског рата придружио се антифашистичком покрету. После рата је уписао Филозофски факултет у Загребу и 1953. завршио студије југославистике. Радио је као лектор, новинар и уредник у новинама, часописима и издавачким кућама и као управник драме у Хрватском народном казалишту у Сплиту. Покренуо је и уређивао часописе Извор и Кругови. За своја књижевна дела добио је више награда. Редовни члан Хрватске академије знаности и умјетности био је од 1991.[3]
Књижевни рад
уредиНа књижевној сцени Слободан Новак дебитовао је 1950. збирком песама Гласнице о олуји. Ипак, хрватска књижевна историографија памтиће га у првенствено по приповедачкој прози, коју је убрзо почео да објављује у Круговима и Републици. Први роман Изгубљени завичај објавио је 1955. године, а који је претходно изашао у часопису Република 1954.[4] Роман Мириси, злато и тамјан из 1968. године редовно се наводи као један од најбољих романа хрватске књижевности уопште, а посебно као пример егзистенцијалистичке књижевности.[3] Написао је и неколико радио драма.
Библиографија
уреди- Гласнице о олуји - поезија (1950)
- Пјесме - лирски циклус Иза лукобрана (1953)
- Изгубљени завичај - роман (1955)
- Тврди град - прозна збирка (1961)
- Мириси, злато и тамјан - роман (1968)
- Изванбродски дневник - роман (1977)
- Хлап - новела (1986)
- Дигресије - књигу полемички интонираних интервјуа (2001)
- Пристајање - роман, својеврсни наставак романа Мириси, злато и тамјан (2005)
Радио драме:
- Страшно је знати (1961)
- Трофеј (1963)
- Мајсторе, како вам је име? (1966)
- Закривљени простор (1969)[3]
Награде
уредиГодине 1968. за свој роман Мириси, злато и тамјан Слободан Новак добио је престижну НИН-ову награду за најбољи роман за 1968. годину.[2]
Године 1989. добио је награду Владимир Назор за животно дело.[3]
Екранизације
уредиПо Новаковим романима хрватски филмски режисер и сценариста Анте Бабаја снимио је филмове Мириси, злато и тамјан (1971) и Изгубљени завичај (1980).[3]
Референце
уреди- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 574.
- ^ а б „1968. Слободан Новак "Мириси, злато и тамјан"”. НИН. Архивирано из оригинала 05. 03. 2017. г. Приступљено 23. 3. 2022.
- ^ а б в г д „Novak, Slobodan”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 23. 3. 2022.
- ^ „Slobodan Novak: Uvijek sam nosio crnu ljagu na sebi”. Večernji list. 19. 11. 2012. Приступљено 23. 3. 2022.
Спољашње везе
уреди- Jergović, Miljenko (27. 7. 2016). „Slobodan Novak”. jergovic.com. Приступљено 23. 3. 2022.