Отворите главни мени

Leticija Mari Lor Kasta (franc. Laetitita Marie Laure Casta; Pont Odemer, 11. maj 1978) je francuska glumica, model i režiserka.

Leticija Kasta
CASTA Laetitia-24x30-2005b.jpg
Kasta (2005)
Datum rođenja(1978-05-11)11. maj 1978.(41 god.)
Mesto rođenjaPont Odemer, Gornja Normandija
 Francuska
SupružnikLuj Garel
Aktivni period1999 - danas
ZanimanjeGlumica, model, režiserka
IMDb veza

Садржај

BiografijaУреди

Iako rođena u Normandiji, odakle joj je majka Lin Blin, većinu svog detinjstva provela u rodnom kraju svoga oca Dominika Kaste, na ostrvu Korzika. Ima starijeg brata, Žon-Baptistu, i mlađu sestru, Mari-Anž.

Leticija Kasta nije volela školu, bila je sanjar i često je maštala. Volela je da odlazi u prirodu, da leži u travi, kupa se u rekama, a jedini predmet u školi koji je volela bila je likovna kultura jer je bila zaljubljena[1] u svoga profesora.

KarijeraУреди

ManekenstvoУреди

Leta 1993. godine kao petnaestogodišnjakinja bila je sa porodicom na plaži kada ju je primetio fotograf Pariske modne agencije Medison. Prišao je i rekao njenim roditeljima da je dovedu u Pariz na kasting. Leticijini roditelji su dugo oklevali, ali na kraju su pristali. Na kastingu ju je primetio Pol Marsijano, osnivač i art direktor modne kuće Guess?. Mnogi modni kritičari bili su negativno nastrojeni prema njoj, jer je sa 169 cm bila ispod visine koja je potrebna za manekenstvo. Ipak, Marsijano joj je dao šansu i ona je postala lice njegove modne linije.

1996. godine je postala model modne kuće „Viktorija sikret“[2] i reklamirala donje rublje. Par godina kasnije postala je i jedan od pet Viktorijinih anđela pored Tajre Benks, Hajdi Klum, Karen Molder i Stefani Simor.

Kasta zatim 1997. potpisuje ugovor na tri godine sa kompanijom Sport's Illustrated. Naredne godine postaje zaštitno lice kozmetičke kuće L'Oreal, čije je vodeće lice i dan-danas i koju predstavlja na Kanski filmski festivalu[3][4] svake godine[5]. Postaje muza modnog kreatora Iv San Lorena[6] i otvara i zatvara svaku njegovu reviju. 1999. slika se za kalendar Pirelli.

2012. godine, ona je lice mirisa Dolče & Gabana[7] Pour Femme (Za Žena).[8]

GlumaУреди

1999. godine, Leticija Kasta se okušava i na filmu u francuskom blokbasteru, i najskupljem filmu u istoriji francuske kinematografije, Asteriks i Obeliks: protiv Cezara.[9] Glumi pored Roberta Benjinija i Žerar Depardijea.

Glavnu ulogu u mini seriji Plavi bicikl[9] dobila je 2000. godine kada glumi Lea Delmas.

2001. godine, pojavljuje se na Kanskom festivalu u maju gde predstavljala film Divlje duše[10] režisera Raoul Ruiz.

Privatni životУреди

2017. godine, mama troje dece,[3] udata je za Luj Garel.[11]

Javnom životУреди

2000. godine, postaje nova Marijana,[12][13] simbol francuske republike i oličenje slobode francuskog naroda. Pre nje tu čast imale su Brižit Bardo i Katrin Denev. Statua sa njenim likom ukrašavala je značajne zgrade u Parizu, a njen lik se našao i na francuskim kovanicama.

2012. godine, ona je u žiriju 69. Mostre[10].

2014. godine, ona uručie nagradu „Zlatnu zvezdu“ Džeremi Ajrons[14] u 14. Marakeš festivalu.

2016. godine, Leticija Kasta je Unicef[15]-ovom veleposlanicom dobre volje.[16]

FilmografijaУреди

RežiserkaУреди

  • 2016: U sebi (En moi):[17][15] glumca su Ivan Atal za Režiser, Lara Stone (en) za Žena, Matilde Bisson (fr) za Glumica, Akaji Maro (麿 赤兒); Kanski filmski festival, Nedelje kritike

GlumicaУреди

  • 2000: Plavi bicikl,[9] režisera Tijeri Binisti: Lea Delmas
  • 2001: Divlje duše,[10] režisera Raoul Ruiz: Terezija; Kanski filmski festival van konkurencije
  • 2002: Ulica uživanja,[10] režisera Patris Lekont: Marion
  • 2009: Lice[10] (脸), režisera Cai Ming-liang: Saloma; Kanski filmski festival u zvaničnoj konkurenciji[18]
  • 2010: Gensbur: Opasne misli (Herojski ћivot),[19] režisera Joan Sfar: Brižit Bardo[10]
  • 2012: Arbitrage,[20][9] režisera Nikola Jarecki: Žili Cote
  • 2014: Francuskinje[21] (Sous les jupes des filles), režisera Odri Dana: Agata
  • 2019: Zad horizontot[22] (Le milieu de l'horizon), režisera Delphine Lehéricey: mama
  • 2019: Veran čovek (L'Homme fidèle),[23] režisera Luj Garel: Marijana

PriznanjaУреди

2011. godine, Jeda puta je bila nominovana za nagradu Cezar[24] u filmu Gensbur: Opasne misli.

Leticija Kasta је проглашена за francuski orden viteza umetnosti i književnosti.[25]

ReferenceУреди

  1. ^ Marina Luković (2012). „Laetitia Casta: Zanosna, šarmantna i zavodljiva”. Wannabe Magazine. Приступљено 17. 9. 2018. 
  2. ^ „Laetitia Casta, Naomi Campbell, Stephanie Seymour, 1997”. SML. 05. 11. 2015. Приступљено 18. 9. 2018. 
  3. 3,0 3,1 Jelena Milenković (24. 05. 2017). „Haljina krije neverovatnu optičku varku: Šta se ovde providi, a šta ne?”. Žena. Приступљено 17. 9. 2018. 
  4. ^ „Zašto su Francuskinje tako seksi?”. Žena. 27. 04. 2017. Приступљено 17. 9. 2018. 
  5. ^ „Svet se divio njenoj lepoti: Šta će reći posle ove haljine?”. Žena. 14. 05. 2018. Приступљено 18. 9. 2018. 
  6. ^ Vladimir Todorović (16. 02. 2007). „Kultura 57Berlinale07. Prikazan zabranjeni film o Iv Sen Lorenu”. Danas. Приступљено 18. 9. 2018. »a osoblje komentariše koju haljinu njihove kuće da obuče Leticija Kasta« 
  7. ^ „Laetitia Casta predstavlja Dolce&Gabanna miris”. Stil Moda Lepota. 04. 09. 2012. Приступљено 18. 9. 2018. 
  8. ^ „Leticija Kasta i Noa Mils za D&G”. Grazia. 2012. Приступљено 18. 9. 2018. 
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 Jelena Milenković (25. 4. 2017). „Ni Ričard Gir nije mogao da joj odoli: Godine prolaze, ona ostaje ista”. Žena. Приступљено 17. 9. 2018. 
  10. 10,0 10,1 10,2 10,3 10,4 10,5 „I Marina Abramović u žiriju 69. Mostre”. SEECult. 15. 07. 2012. Приступљено 18. 9. 2018. »U žiriju 69. Mostre je i atraktivna glumica i model Leticija Kasta« 
  11. ^ „Moćan, modni, filmski par: Laetitia Casta rekla sudbonosno "da" Louisu Garrelu na tajnoj ceremoniji venčanja”. El. 15. 6. 2017. Приступљено 17. 9. 2018. 
  12. ^ „The Marianne” (на језику: енглески). Consulate General of France in New York. 2000. Приступљено 17. 9. 2018. 
  13. ^ Olga Denisova (17. 7. 2013). „Femen kao simbol Francuske”. Novosti. Приступљено 17. 9. 2018. »Katrin Denev i Leticija Kasta.« 
  14. ^ Dubravka Lakić (09. 12. 2014). „Златна звезда мароканског неба”. Политика. Приступљено 18. 9. 2018. 
  15. 15,0 15,1 „Laetitia Casta nova UNICEF-ova veleposlanica dobre volje”. SEEbiz Srbija. 12. 12. 2016. Приступљено 18. 9. 2018. »kao redateljica kratkometražnim filmom En moi 
  16. ^ „Laetitia Casta, nouvelle ambassadrice de l’UNICEF France” [Leticija Kasta, novom UNICEF-ovom veleposlanicom dobre volje u Francuskoj] (на језику: француски). Unicef. 09. 12. 2016. Приступљено 18. 9. 2018. 
  17. ^ En moi by Laetitia Casta” (на језику: енглески). Nedelje kritike. 18. 04. 2016. Приступљено 18. 9. 2018. 
  18. ^ „Počeo 62. Kan”. SEECult. 14. 05. 2009. Приступљено 18. 9. 2018. »Cai Ming-liang (Tsai Ming-liang) prikazaće film “Lica” (Faces) (…) Žana Moro (Jeanne Moreau), Fani Arant (Fanny Ardant), Leticija Kasta (Laetitia Casta)« 
  19. ^ „Opasne misli”. CineStar TV Channels. 2010. Архивирано из оригинала на датум 18. 09. 2018. Приступљено 18. 9. 2018. 
  20. ^ „Arbitrage”. Prolog. 13. 12. 2012. Приступљено 17. 9. 2018. 
  21. ^ Francuskinje. Krstarica. 11. 12. 2014. Приступљено 18. 9. 2018. 
  22. ^ „Летиција Каста доаѓа на Широк сокак” (на језику: македонски). Вечер. 17. 07. 2018. Архивирано из оригинала на датум 19. 09. 2018. Приступљено 18. 9. 2018. 
  23. ^ Tim Grierson (10. 09. 2018). A Faithful Man: Toronto Review” (на језику: енглески). Screendaily. Приступљено 18. 9. 2018. 
  24. ^ „Laetitia Casta : une comédienne si sensuelle” (на језику: француски). La Parisienne. 18. 12. 2012. Приступљено 18. 9. 2018. »nomination aux Césars 2011« 
  25. ^ „Nomination ou promotion dans l'ordre des Arts et des Lettres juillet 2011” (на језику: француски). Министарство културе. 2011-08-11. Приступљено 2018-09-16. »Mme Laetitia CASTA Comédienne« 

Spoljašnje vezeУреди