Ђорђе Балашевић

српски кантаутор

Ђорђе Балашевић (Нови Сад, 11. мај 1953Нови Сад, 19. фебруар 2021) био је југословенски и српски кантаутор и песник. Био је члан група Жетва и Рани мраз, а 1982. започео је соло каријеру. Укупно је објавио 12 албума. Глумио је у неколико телевизијских серија, за које је писао и музику.

Ђорђе Балашевић
Djordje Balasevic DSC8494.jpg
Ђорђе Балашевић, 2010. године
Основне информације
Пуно имеЂорђе Балашевић
НадимакЂока
Ђоле
Панонски Морнар
Датум рођења(1953-05-11)11. мај 1953.
Место рођењаНови Сад,  НР Србија,
 ФНР Југославија
Датум смрти19. фебруар 2021.(2021-02-19) (67 год.)
Место смртиНови Сад,
 Србија
Пребивалиште Нови Сад
Држављанство Србија,
 Хрватска,
 Мађарска
СупружникОливера Балашевић
ДецаЈована Балашевић
Јелена Балашевић
Алекса Балашевић
Активни период1977—2021
Занимањепевач, текстописац кантаутор
Жанр(ови)шансона, рок, поп рок, поп, фолк рок
Инструмент(и)вокал, гитара
Издавачка кућаHi-Fi Centar, Дискотон, Југотон, ПГП РТБ
Везани чланциБиља Крстић
Рани мраз
Веб-сајтwww.balasevic.com

Сингл Рачунајте на нас, из периода док је био члан Раног мраза, постигао је велику популарност у социјалистичкој Југославији и остао је популаран међу југоносталгичарима. Током 1990-их био је велики критичар политике Слободана Милошевића.

БиографијаУреди

Ђорђе Балашевић је рођен 11. маја 1953. године, у Новом Саду, у породици оца Јована Балашевића и Веронике Доленец, из Расиње код Копривнице у данашњој Хрватској. По писању хрватског магазина „Мољац”, Балашевићев деда Ђока се презивао Балашев, али је 1941. године за време Другог светског рата, из страха „да ће га Мађари помађарити” додао наставак „ић”, карактеристичан за српска презимена.[1] То се заиста десило, али раније — око 1935. године, како пише у „Службеним новинама Краљевине Југославије”.

Балашевић је одрастао у Новом Саду, у кући у улици Јована Цвијића, у којој је живео са супругом Оливером (рођ. Савић, у Зрењанину 1959) и троје деце (најстарија Јована  (глумица) — Лола, средња Јелена — Беба и најмлађи-Алекса (менаџер)). Песме је почео да пише у основној школи, а сањао је да постане фудбалер.

Гимназију је напустио у трећем разреду, јер није волео математику, физику и хемију, али је успео да матурира као ванредни ученик. Положио је пријемни испит за студије географије али никада није дипломирао.

Музичку каријеру почиње 1977. године када се придружио групи Жетва.

Музичка каријераУреди

Жетва и Рани мразУреди

Године 1977. приступа акустичарској групи „Жетва” са којом, исте године снима хит песму „У раздељак те љубим” и остварује свој први успех. Сингл је продат у више од 180.000 копија, што је био велики успех за југословенске стандарде.

Наредне године напушта бенд у коме се афирмисао и са Верицом Тодоровић оснива групу „Рани мраз” са којом наступа на фестивалу у Опатији, са песмом „Прва љубав”. Током те године снима неколико хит песама и са њима остварује велике тираже и доживљава потпуну афирмацију.

Пред само снимање песме Рачунајте на нас, придружују им се бивши чланови групе Сунцокрет, Биљана Крстић и Бора Ђорђевић. Песма је постала врло популарна међу властима и међу народом, и представљала је својеврсну химну генерације. Након само два месеца сарадње, групу је напустио Ђорђевић, пошто је уочио разлике у ауторском сензибилитету између себе и Балашевића, и формирао групу Рибља чорба. Групу је напустила и Верица Тодоровић, па су Биљана и Ђорђе снимили први албум Раног мраза „Мојој мами уместо матурске слике у излогу”. Ђорђе је још као тинејџер био велики поштовалац Корни групе, тако да комплетну продукцију и аранжмане албума „Мојој мами уместо матурске слике у излогу” поверава бившим члановима Корни групе.

На фестивалу у Сплиту 1979. године, Балашевић је освојио прву награду са песмом „Панонски морнар”, своју популарност потврђује са осам распродатих концерата у београдској дворани Дома синдиката.

Током 1980. године, служио је ЈНА у Загребу и Пожаревцу, где је снимио ТВ серију Војници. Крајем године изашао је албум „Одлази циркус”, последњи албум групе Рани мраз. Албум је потврдио Балашевићев статус и донео хитове као што су „Прича о Васи Ладачком” и „Живот је море”.

Соло каријераУреди

Почетком 1982. године започиње соло-каријеру албумом Пуб са којим бележи запажен успех. У ТВ серији Поп Ћира и поп Спира тумачи запажену улогу берберина Шаце. У зиму следеће године први пут пуни београдски Сава центар. Затим следи плоча под називом „Целовечерњи тхе Кид” снимљена 1983. године. Мелодија насловне нумере која је снимљена и на енглеском језику, је инспирисана фолклором Мексика. Априла 1985. године, снима изузетно запажен албум 003. на коме се истакла песма Словенска. Ову плочу је продукцијски урадио као и претходну Јосип Бочек. Наредне, 1984. године у сарадњи са ТВ Нови Сад снима и ТВ филм под истоименим називом „Целовечерњи Кид”.

Са следећим албумом Бездан, Балашевић формира екипу која ће му убудуће бити редовна студијска и концертна потпора. За продукцију плоче је задужен Ђорђе Петровић, аранжмани су поверени клавијатуристи Александру Дујину. Ђорђе Балашевић наглашава да најплоднији период његовог стваралаштва отпочиње овим албумом. Следећи албум „Панта реи” прати изузетно лоше критике, које се подударају са тешким периодом кроз који је новосадски кантаутор у приватном животу прошао. Ипак на овом албуму се издваја једна од Балашевићевих најлепших балада „Једном…”

Наредна плоча, „Три послератна друга”, која је добила поднаслов „Музика из истоименог романа” и коју Балашевић снима 1989. године, прати радњу истоименог романа и бележи велики успех. На поменутој плочи, која је доживела добре критике, и веома добро прошла код публике, налази се једна од најлепших балада које је Балашевић снимио — „Д-мол”. У време док почињу ратна збивања у СФРЈ 1991. године, на тржиште излази албум „Марим ја…”. Овај албум остаје упамћен по изузетно добрим текстовима, носталгичним нотама, по песмама „Неверник”, „Дивљи бадем”, „Рингишпил”…

Те исте јесени Балашевић је имао своју колумну у Радио-ТВ Ревији. У овој колумни, док бесни рат на простору тада већ бивше СФРЈ, Балашевић прави веома оштре и критичке осврте на сва актуелна, претежно политичка дешавања у земљи. Ратне године проводи склоњен од јавности, избегавајући мобилизацију. Крајем 1993. године снима албум „Један од оних живота”; албум излази у време тешке економске кризе, а песме су инспирисане ратним трагедијама. Тих година Балашевићеви концерти постају прва јавна чистилишта, будући да на њима износи веома оштре конотације на рачун актуалне власти, са јасним опозиционим ставовима.

После мало дуже паузе 1996. године, објављује албум под називом „Напослетку”. Нове песме снимљене су углавном на акустичним инструментима уз учешће гудача Светог Ђорђа. Од инструмената су употребљивани фагот, обоа, труба и виолина које на веран начин дочаравају атмосферу Балашевићевих стихова.

Други роман објављује 1997. године. И у њему Балашевић прати свој претпоследњи албум — „Један од оних живота”. Роман постиже изузетно добре критике. А 2000. године Балашевић објављује политичким албум под насловом деценије која је иза нас — „Деведесете”. На том албуму он даје јавну осуду једног времена, једног изгубљеног времена, за једну генерацију, уместо на носталгичне и љубавне песме на које је навикао своју публику, на овом албуму је остала забележена песма „Живети слободно” која уједно и представља химну петооктобарских промена у којима је и Балашевић имао своје активно учешће.

Љубавне песме које су изостале са претходног албума у пуној мери су надокнађене крајем 2001. године., када је снимљен албум „Дневник старог момка” који је посветио својој супрузи Ољи. Наиме, свака од 12 песама на албуму носи назив једног женског имена, а комбинацијом почетних слова тих имена добија се право значење овог албума „Оља је најбоља”. 2004. године снима изузетно добар албум који носи назив своје прве групе Рани мраз. Запажено учешће у овом албуму има група Апсолутно романтично.

Живео је и радио у Новом Саду, а држао је врло посећене концерте у многим градовима бивше Југославије. Одржао је 24. маја 2013. велики концерт у Београду, на Калемегдану.[2]

Био је ожењен супругом Оливером и имао ћерке Јовану и Јелену и сина Алексу. Живео је у Новом Саду.

ФестивалиУреди

  • 1978. Омладина, Суботица — Рачунајте на нас (са групом Рани мраз)
  • 1978. Опатија — Моја прва љубав, награда за најбоље дебитанте фестивала (са групом Рани мраз)
  • 1978. Загреб — Марина (Вече шансона)
  • 1979. Сплит — Панонски морнар, победничка песма и награда за текст (Вече далматинске шансоне, са групом Рани мраз)
  • 1982. Опатија — Песма о једном петлу

ПолитикаУреди

Године 1978. Балашевић је снимио песму „Рачунајте на нас”, која је била незванична химна Титове омладине. Та песма је поручивала старијој генерацији да ће млади следити револуционарни комунистички пут, који су зацртали старији револуционари на челу са Титом. Након смрти Јосипа Броза објавио је и песму „Три пут сам видео Тита”. Био је познат по надимку „Титов омладинац”. Балашевићев занос је касније прешао у разочарање и резигнацију (песма „Реквијем” из 1988). Због песме „Рачунајте на нас” су га током деведесетих многи нападали да је титоиста и југоносталгичар у неком ружном контексту те речи, на шта је он одговорио на њему својствен, хумористичан начин: „Људи, ја сам ту песму написао пре 20 година, да сам тад убио Тита до сад бих изашао…”.

У време када је Србија била под санкцијама узео је словеначко држављанство. Јавно се супротстављао режиму Слободана Милошевића, држао култне новогодишње концерте у Сава центру и био амбасадор добре воље Високог комесаријата УН за избеглице. Након пада Милошевићевог режима, престао је да се политички експонира, све до 2008. године када је на председничким изборима подржао Бориса Тадића и учествовао у његовој предизборној кампањи.

СмртУреди

Балашевић је у новембру 2019. године преживео инфаркт и уграђени су му стентови.[3][4] Он је оболео од ковида 19 у фебруару 2021. године. Био је на кућноме лечењу све до 16. фебруара када му се погоршало здравствено стање те је примљен у Инфективну клинику КЦ Војводине.[3] Три дана доцније, 19. фебруара преминуо је од последица упале плућа коју је изазвао вирус корона.[5]

На вест о смрти Балашевића реаговала је јавност свих држава некадашње СФРЈ. У његовоме родном граду Новом Саду, у средишту града паљене свеће, на Градској кући су била угашена светла,[6] испред његове куће су се такође окупили пријатељи и обожаваоци, а у Загребу су око свећа написали бећарац на ћириличкоме писму у част његове песме „Стих на асфалту” која почиње: „Да ми је још једаред проћи Илицом, па да бећарац нашврљам ћирилицом."[7] У Пули су, поред Градске библиотеке, на железничкој станици свећама одали почаст јер управо ту, у песми „Опрости ми, Катрин”, „чекао аутобус и свирао гитару”.[8]

Град Нови Сад је на својој територији прогласио дан жалости на дан његове сахране,[6] 21. фебруара. Испраћен је у кругу породице уз тамбураше. Комеморација, на жељу породице, није била одржана. У понедељак 22. фебруара Град Нови Сад је организовао манифестацију „Дан када је Ђоле препливао Дунав” на Кеју жртава Рације као последњи опроштај од символа града. На догађају је било више десетина хиљада људи, пре свих из Новога Сада, али из целе Србије.[9]

Тада новоизабрани патријарх српски Порфирије, иначе рођени Бачванин, поводом смрти овога певача истакао је да „молитвама узвраћам на ту неограничену количину љубави за све лепо, благо и питомо, попут бачке равнице нашег Ђолета“.[10] Недељу дана доцније, патријарх српски Профирије је поново алудирао на Балашевића (и култну песму „Рачунајте на нас”) када је посетио Мајске Пољане, место насељено Србима у Хрватској које је страдало у земљотресима крајем 2020. г. Он је окупљеним мештанима рекао: „Рачунајте на нас... и на све људе добре воље.”[11]

Основна школа „Бранислав Нушић” у Доњој Трнави посадиће 68 багрема у Балашевићеву част и његове песме „Не ломите ми багрење”, направивши тиме „Ђолетов парк”.[12]

Новосадска ТВ серија Државни посао у епизоди „Одлази циркус” дала је епитаф Балашевићу.[13] Иако на крају нема тачне напомене (као у случају епизоде „Одлази циркус”), епизода „Нема карата” која је изашла у етар 17. јануара 2020. г. (тачно годину, месец и два дана пред смрт), такође је великим делом посвећена овом новосадском уметнику.[14] Дијалог колега у епизоди почиње Бошкићевим питањем „Је л' неко умро?”, а одговор Чваркова је: „Јесте, Нови Сад!”[14]

АлбумиУреди

Рани мразУреди

  • Мојој мами место матурске слике у излогу — 1979
  • Одлази циркус — 1980

Соло каријераУреди

Текстови за друге певачеУреди

Мало је познато да је писао текстове, за друге певаче. Неке од тих песама су постале хитови: [15]


Кики Лесандрић

  • Олтар
  • Увек те ђаво лакше нађе него ја
  • Буди ту кад падне снег


Здравко Чолић

  • Због тебе
  • Мађарица
  • Кажеш да ти некад изгледам к'о Дунав
  • Вала врјеме је
  • Ничији и свачији
  • Злочин и Казна
  • Бембаша
  • Свадбарским сокаком
  • Код три бјесна брата
  • Сачувај ме боже њене љубави
  • Анђела


Биља Крстић

  • Он ме воли
  • Чарли
  • Ти ниси човек из мојих снова
  • Савршени љубавник
  • Превари вечерас друштво са мном
  • Чудни
  • Биљка
  • Летња песма


Франо Ласић

  • Пјесма звана збогом
  • Остани још мало


Зима у Будимпешти (Ђорђе Марјановић)

Између некад и сад (Мики Јевремовић)

Ђачко Доба (Неопланти)

Дајте ми вина (Гиба и Орфеј)

Кољо Што Го Викат Топ (Владо Јаневски и Игор Џамбазов)

Живот је море (Арсен Дедић)

Нон Стоп (Сребрна Крила)

Египћанка и Прича о Боби Владачком (Индексово позориште)

Када те дроге спусте (СКРОЗ)

Мађарица (Жељко Самарџић)

Ханесанген (Влада Канић)

Сан (Ли-Ман)

Ратник паорског срца (Мирослав Илић)

Одлази циркус (Дина Ризвић)

ФилмографијаУреди

Год. Назив Улога
1979. Полетарац
1979. Кост од мамута Миле
1980. Било, па прошло музичар
1981. Војници Стојшин Лала
1982. Поп Ћира и поп Спира Шаца
1984. Целовечерњи тхе Кид Миле
1984. Улични певачи
1984. Војници Стојшин Лала
1989. Специјална редакција Сава Ладачки
2010. Као рани мраз Атаман Данилов

КњигеУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Мољац. хр: Биографије: Ђорђе Балашевић Архивирано на сајту Wayback Machine (2. новембар 2006), Приступљено 4. 5. 2013.
  2. ^ Балашевић у Београду: Па, где сте ви све ове године?! („Блиц”, 24. мај 2013)
  3. ^ а б „Балашевић примљен на Инфективну клинику”. Politika Online. Приступљено 2021-02-19. 
  4. ^ „Đorđe Balašević preživeo infarkt, ugrađeni mu stentovi - Scena - Dnevni list Danas”. www.danas.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-02-19. 
  5. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Preminuo Đorđe Balašević”. www.rts.rs. Приступљено 2021-02-20. 
  6. ^ а б „Vučević: Datum sahrane Balaševića biće Dan žalosti u Novom Sadu - Kultura - Dnevni list Danas”. www.danas.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-02-20. 
  7. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „У Загребу испунили Балашевићеву жељу – „бећарац" написан ћирилицом”. www.rts.rs. Приступљено 2021-02-20. 
  8. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „На станици у Пули... али не под врелим сунцем лета – свеће и опраштање од Балашевића”. www.rts.rs. Приступљено 2021-02-20. 
  9. ^ „Na novosadskom keju večeras „Noć kad je Đole preplivao Dunav“ (FOTO) - Društvo - Dnevni list Danas”. www.danas.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-02-23. 
  10. ^ „Patrijarh: Naš Đole je u teškim godinama unosio smisao i vedrinu - Kultura - Dnevni list Danas”. www.danas.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-02-21. 
  11. ^ „Patrijarh Porfirije stradalima u Majskim Poljanama poručio: Računajte na nas”. N1 (на језику: српски). 2021-02-27. Приступљено 2021-02-27. 
  12. ^ „Novinska agencija Beta”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). Приступљено 2021-02-21. 
  13. ^ Državni posao (23. 2. 2021). „DRŽAVNI POSAO [HQ] - Ep.1543: Odlazi cirkus (23.02.2021.)”. Јутјуб. Приступљено 24. 2. 2021. 
  14. ^ а б Državni posao (17. 1. 2020). „DRŽAVNI POSAO [HQ] - Ep.1337: Nema karata (17.01.2020.)”. Јутјуб. Приступљено 24. 2. 2021. 
  15. ^ Сајт: "Дисцогс"

Спољашње везеУреди