Дан жалости
Дан жалости је дан који је проглашен од стране владе (национални) или локалне власти (дан жалости само у граду где је проглашен) у случају који је довео до многобројних жртава од разних катастрофа (пад авиона, убиства, тероризам). Обичај је на дану жалости да заставе висе на пола копља.
У СрбијиУреди
У Србији, дан жалости се обично проглашава на дан после, трећи дан жртве или касније. Такође се може прогласити у случају кад су људи те националности убијени у неком месту, или погинули приликом пада авиона или хеликоптера. Највише може да се прогласи три дана жалости (као у случају од 20. до 23. маја 2014. кад су проглашени дани жалости због поплава на Балкану те исте године).
Ако је дан жалости ограничен на неко место, телевизије, осим локалних, могу наставити да емитују редован програм. Ако је дан жалости националан, све телевизију усклађују програмску шему и емитују музику прилагођену дану жалости, документарце или неки други садржај који није забаван.
Неки од проглашених дана жалости у Србији и у градовима где је проглашенУреди
- 13. март 2003 Три дана жаловања након убиства премијера Зоран Ђинђић
- 16. новембар 2009 Тродневна жалост након смрти Патријарха српског Патријарх српски Павле
- 15. април 2010 је проглашен даном жалости у Србији због пада хеликоптера Авионска несрећа у Смоленску 2010.
- 10. април 2013. је проглашен даном жалости у Србији због масакра у Великој Иванчи, кад је Љубиша Богдановић убио 13 људи, а затим и себе.
- 8. август 2014. је проглашен даном жалости у Суботици због убиства Тијане Јурић, петнаестогодишње девојчице, која је нестала 25. јула исте године.
- 15. март 2015. је проглашен даном жалости у Србији због пада хеликоптера који се догодио два дана раније. Седморо људи је изгубило живот, међу њима је и беба стара пет дана.
- 23. март 2016 дан жалости у знак сећања на жртве напада у Бриселу
- 20. новембар 2020 Тродневна жалост након смрти Патријарха српског Иринеја
- 21. фебруар 2021 је проглашен даном жалости у Новом Саду, на дан сахране Ђорђа Балашевића.