Град Нови Сад

град у Србији и јединица локалне самоуправе Републике Србије

Град Нови Сад је један од градова Републике Србије. Налази се у АП Војводини и Јужнобачком округу. По подацима из 2011. године, административно подручје града Новог Сада је имало 341.625 становника.[2] Према подацима са последњег пописа 2022. године је живело 368.967 становника[1] Седиште града као и округа је градско насеље Нови Сад. Град Нови Сад се састоји од 16 насеља: 4 градска (Нови Сад, Петроварадин, Сремска Каменица и Футог) и 12 сеоских или приградских.[2]

Град Нови Сад

Зграда Градске куће Новог Сада
Грб Новог Сада
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Седиште Нови Сад
Становништво
Становништво Раст 368.897 (2022)[1]
Географске карактеристике
Површина 702,7 km2


Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Здравко Јелушић (СНС)
Регистарска ознака НС
Град Нови Сад:
Мапа општине Петроварадин

Административна подела уреди

У административном смислу Град Нови Сад има јединствену локалну самоуправу и није подељен на градске општине. Територија Града је подељена на 47 месних заједница[3], које немају никакву извршну власт

Насеља уреди

Градска уреди

# Име Становништво
(попис 2002)
Становништво
(попис 2011)
1   Нови Сад 191.405 231.798
2   Петроварадин 13.973 14.810
3   Сремска Каменица 11.205 12.273
4   Футог 18.582 18.641

Сеоска уреди

# Име Становништво
(попис 2002)
Становништво
(попис 2011)
1   Бегеч 3.335 3.325
2   Будисава 3.825 3.656
3 Буковац 3.585 3.936
4   Ветерник 18.626 17.454
5   Каћ 11.166 11.740
6   Кисач 5.471 5.091
7   Ковиљ 5.599 5.414
8   Лединци 1.641 1.912
9   Руменка 5.729 6.495
10   Стари Лединци 823 934
11 Степановићево 2.214 2.021
12 Ченеј 2.115 2.125

Административна историја уреди

 
Општине Новог Сада (1980-1989).
 
Мапа територије Града Новог Сада, са градским општинама Нови Сад и Петроварадин.

У време аустроугарске управе су општине биле устројене по закону из 1886. године. На челу управе у Новом Саду се налазио градоначелник, а по селима кнез. Између два светска рата, Нови Сад и Петроварадин су били градске општине, а околна места сеоске. После Другог светског рата, задржано је предратно стање, а по уставу из 1953. године, формирају се веће општине као комуне, које су обухватале више насеља. По закону из 1960. смањен је број комуна и створене су још веће општине, попут некадашњих мањих срезова.[4]

Између 1980. и 1989. године Нови Сад је био организован као Градска заједница општина, у којој је било удружено седам општина: Стари град, Подунавље, Лиман, Славија, Детелинара, Петроварадин и Сремски Карловци. Касније су Сремски Карловци постали самостална општина, док је од осталих шест општина формирана јединствена општина Нови Сад.[4]

Године 2000. су од општине Нови Сад формиране две градске општине, Нови Сад и Петроварадин, да би се задовољио услов да се Нови Сад званично сматра градом.[4] Органи ових општина никада нису формирани, а све надлежности су и даље остале на нивоу Града. Како је законом промењен услов да градови морају да имају градске општине, у марту 2019. укинуте су градске општине Нови Сад и Петроварадин.[5]

Демографија уреди

Етнички састав према попису из 2011.[6]
Срби
  
269.117 78,78%
Мађари
  
13.272 3,88%
Словаци
  
6.596 1,93%
Хрвати
  
5.335 1,56%
Роми
  
3.636 1,06%
Црногорци
  
3.444 1,01%
Југословени
  
2.355 0,69%
Русини
  
2.160 0,63%
остали
  
8.284 2,42%
Регионална припадност
  
9.781 2,86%
неизјашњени
  
15.923 4,66%
непознато
  
1.722 0,50%
укупно: 250.439

Већина насељених места на градском подручју Новог Сада имају српску већину, док су у насељу Кисач већина Словаци.

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди