Град Нови Сад

град у Србији и јединица локалне самоуправе Републике Србије

Град Нови Сад је један од градова Републике Србије. Налази се у АП Војводини и Јужнобачком округу. По подацима из 2022. године, административно подручје града Новог Сада је имало 368.967 становника.[1] Седиште града као и округа је градско насеље Нови Сад. Град Нови Сад се састоји од 16 насеља: 4 градска (Нови Сад, Петроварадин, Сремска Каменица и Футог) и 12 сеоских или приградских.

Град Нови Сад

Зграда Градске куће Новог Сада
Грб Новог Сада
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Седиште Нови Сад
Становништво
Становништво Раст 368.967 (2022)[1]
Географске карактеристике
Површина 702,7 km2


Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Здравко Јелушић (СНС)
Регистарска ознака НС
Веб-сајт www.novisad.rs
Град Нови Сад:
Мапа општине Петроварадин

Административна подела

уреди

У административном смислу Град Нови Сад има јединствену локалну самоуправу и није подељен на градске општине. Територија Града је подељена на 47 месних заједница,[2] које немају никакву извршну власт

Насеља

уреди

Градска

уреди
# Име Становништво
(попис 2002)
Становништво
(попис 2011)
Становништво
(попис 2022)
1   Нови Сад 191.405 231.798 260.438
2   Петроварадин 13.973 14.810 15.621
3   Сремска Каменица 11.205 12.273 12.632
4   Футог 18.582 18.641 18.011

Сеоска

уреди
# Име Становништво
(попис 2002)
Становништво
(попис 2011)
Становништво
(попис 2022)
1   Бегеч 3.335 3.325 3.005
2   Будисава 3.825 3.656 3.107
3 Буковац 3.585 3.936 3.632
4   Ветерник 18.626 17.454 18.849
5   Каћ 11.166 11.740 11.067
6   Кисач 5.471 5.091 4.511
7   Ковиљ 5.599 5.414 4.511
8   Лединци 1.641 1.912 1.864
9   Руменка 5.729 6.495 6.300
10   Стари Лединци 823 934 985
11 Степановићево 2.214 2.021 1.848
12 Ченеј 2.115 2.125 1.942

Административна историја

уреди
 
Општине Новог Сада (1980-1989).
 
Мапа територије Града Новог Сада, са градским општинама Нови Сад и Петроварадин.

У време аустроугарске управе су општине биле устројене по закону из 1886. године. На челу управе у Новом Саду се налазио градоначелник, а по селима кнез. Између два светска рата, Нови Сад и Петроварадин су били градске општине, а околна места сеоске. После Другог светског рата, задржано је предратно стање, а по уставу из 1953. године, формирају се веће општине као комуне, које су обухватале више насеља. По закону из 1960. смањен је број комуна и створене су још веће општине, попут некадашњих мањих срезова.[3]

Између 1980. и 1989. године Нови Сад је био организован као Градска заједница општина, у којој је било удружено седам општина: Стари град, Подунавље, Лиман, Славија, Детелинара, Петроварадин и Сремски Карловци. Касније су Сремски Карловци постали самостална општина, док је од осталих шест општина формирана јединствена општина Нови Сад.[3]

Године 2000. су од општине Нови Сад формиране две градске општине, Нови Сад и Петроварадин, да би се задовољио услов да се Нови Сад званично сматра градом.[3] Органи ових општина никада нису формирани, а све надлежности су и даље остале на нивоу Града. Како је законом промењен услов да градови морају да имају градске општине, у марту 2019. укинуте су градске општине Нови Сад и Петроварадин.[4]

Демографија

уреди
Етнички састав према попису из 2011.[5]
Срби
  
269.117 78,78%
Мађари
  
13.272 3,88%
Словаци
  
6.596 1,93%
Хрвати
  
5.335 1,56%
Роми
  
3.636 1,06%
Црногорци
  
3.444 1,01%
Југословени
  
2.355 0,69%
Русини
  
2.160 0,63%
остали
  
8.284 2,42%
Регионална припадност
  
9.781 2,86%
неизјашњени
  
15.923 4,66%
непознато
  
1.722 0,50%
укупно: 250.439

Већина насељених места на градском подручју Новог Сада имају српску већину, док су у насељу Кисач већина Словаци.

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди