Јован Обреновић

Јован Теодоровић Обреновић, познат као и Господар Јован, (Средња Добриња, 1786[1]Сремски Карловци, 22. јануар/3. фебруар[1] 1850) био је генерал-дивизијар, командант Моравско-подринске војне команде[2], гувернер дистрикта рудничког и пожешког. Био је рођени млађи брат кнеза Милоша Обреновића и Јеврема Обреновића.

Јован Обреновић
Jovan Obrenovic.jpg
Јован Обреновић у униформи генерал-дивизијара
Датум рођења1787.
Датум смрти22. јануар 1850.(1850-01-22) (62/63 год.)
МајкаВишња Урошевић

БиографијаУреди

Рођен је у Средњој Добрињи (код Ужица) 1786. године од мајке Вишње и оца Тодора Михаиловића. Учествовао је на Састанку у Такову и подизању Другог српског устанка, као и у Бици на Љубићу 1815. године, у којој је био на челу војног реда.[1] Након завршетка устанка био је на челу Рудничке, а касније и Пожешке нахије.[1] Учествовао је у гушењу Ђакове буне 1825. године. Био је један од старешина устаничких трупа смештених у селу Белица надомак Јагодине.[3]

Његов писар у Брусници био је Нићифор Нинковић почев од 1828. године.

 
Црква Светог Николе у Старој чаршији крај Горњег Милановца
 
Грб Јована Обреновића са фасаде конака

Године 1814. оженио се Круном Михаиловић (преминулом 18. јануара 1835) и са њом је имао сина Обрена (18181826) и кћи Јелисавету - Савку (18281834).

У други брак ступио је 1836. године са Аном Јоксић (18181880) и са њом је имао две ћерке – Анастасију - Стану (18391933) и Ермилу (18441918). Анастасија се 1858. удала за Теодора Алексића од Мајне (18251891). Ермила се 1860. удала за Николу Чупићаа а 1867. за Тихомиља Тешу Николића (18321886).[4]

Господар Јован је живео у селу Пешти све до 1834. године када се преселио у Чачак где је постао начелник тамошњег округа. У Чачку је кратко живео. Тамо је постао и ктитор. Осим што је заслужан за обнављање старе Страцимирове задужбине, надлежан је био и за обнављање Цркве Вазнесења Господњег у Чачку. У том граду је подигао и Храм Светог Ђорђа 1820, Цркву Вазнесења Христовог на месту некадашње Богородице Градачке 1834. и Цркву Светог Николе у Брусници 1836/1837. године.[2]

По њему је названа неуспешна Јованова буна из 1839. године чији је циљ био да поврати на престо кнеза Милоша.[1] Пропаст буне довела је до тога да Јован буде осуђен на десет година заточења. Касније је казна измењена у три године кућног притвора у Београду.[1]

После Вучићеве буне из 1842. године прешао је у Аустрију.[2]

Умро је 22. јануара/3. фебруара 1850. године у Сремским Карловцима у изгнанству.

У његовом конаку у Чачку из 1835. године смештена је стална поставка Народног музеја Чачак.

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Теодор Михаиловић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Јован Обреновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Вишња Урошевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

ПородицаУреди

Први бракУреди

СупружникУреди

име слика датум рођења датум смрти
Круна Михаиловић 18. јануар 1835.

ДецаУреди

име слика датум рођења датум смрти супружник
Обрен Обреновић 1818. 1826. умро у детињству
Савка Обреновић 1. октобар 1828. 5. октобар 1834. умрла у детињству

Други бракУреди

СупружникУреди

име слика датум рођења датум смрти
Ана Јоксић 14. март 1818. 21. јун 1880.

ДецаУреди

име слика датум рођења датум смрти супружник
Анастасија Обреновић 9. новембар 1839. 27. фебруар 1933. Тодор Алексић од Мајне
Ермила Обреновић 3. фебруар 1844. јун 1918. Никола Чупић; Тихомиљ Николић

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ Боловић, Ана; Марушић, Александар; Петровић, Петар (2015). Време Обреновића и њихово право: Династија, рудничко-таковски крај и стварање нововековне српске државе. Горњи Милановац: Општина Горњи Милановац / Музеј рудничко-таковског краја. стр. 42. ISBN 978-86-82877-59-2. 
  2. ^ а б в „Јован Обреновић (1786—1850)”. Народни музеј Чачак. Архивирано из оригинала на датум 02. 05. 2014. Приступљено 31. 8. 2013. 
  3. ^ Марушић, Александар; Боловић, Ана; Тимотијевић, Милош (2013). Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије I. Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 269. ISBN 978-86-82877-53-0. 
  4. ^ Обреновићи - родослов

Спољашње везеУреди