Мађари у Србији

Мађари су трећа по величини етничка група у Србији. Према попису из 2011. године, 253.899 Мађари живи у Србији, што је 3,53% популације Србије, од чега 251.136 живи у Аутономној Покрајини Војводини, што је 13,00% од укупног становништва покрајине. Говоре мађарским језиком и највећи део је римокатоличке вероисповести. Мађарски је један од шест службених језика у АП Војводини.

Мађари у Србији
Szerbiai Magyarok
Hungarian flag in Serbia.png
Застава Мађара у Србији
Catherine.0.arpad-1-.jpg
Hunyady Júlia szerb fejedelemné.jpg
Имре Варади.jpg
Kosztolányi Dezső portréja (Székely Aladár, 1935) – crop.jpg
Nh nadj kosta.jpg
K007 ida sabo.jpg
IstvanSeli.jpg
Palfi-Bela.jpg
NadjFranjo.jpg
Zoltan Dani.jpg
Ištvan Pastor, jun 2012.JPG
Monica Seles 1991.jpg
Albert Nađ, 2007.jpg
Ervin Katona 2010.JPG
Arpad Šterbik, BM Ciudad Real - Handball Spain (01).jpg
Magdi Rúzsa performing at the ESC 2007 in Helsinki.jpg
Укупна популација
253.899 (2011)[1]
Региони са значајном популацијом
Војводина
Језици
српски и мађарски
Религија
претежно католичка, протенстанска мањина
Сродне етничке групе
Мађари
Народна ношња Мађара у Западној Бачкој (околина Сомбора)

Пописи СрбијеУреди

Мађари према националној припадности, по пописима 1948–2011.

  • 1948: 433.701
  • 1953: 441.907
  • 1961: 449.587
  • 1971: 430.314
  • 1981: 390.468
  • 1991: 343.800
  • 2002: 293.299
  • 2011: 253.899[1]

ИсторијаУреди

Мађари насељавају Панонску низију крајем 9. века, и области преко Саве и Дунава које данас припадају Србији укључују у састав Угарске. После отоманског освајања северних територија данашње Србије и након низа изгубљених ратова који су кулминирали Мохачком битком, бежећи пред турцима, највећи део мађарског становништа је напустило област.[2] Битка код Мохача је означила крај краљевине и Турци су завладали југозападним деловима Угарске (Бачка и Банат) и Трансилванијом.

Мађари су поново почели да насељавају подручје данашње Војводине после успоставе Хабзбуршке власти крајем 17. и почетком 18. века. Према попису из 1880. Мађари су били трећа по величини етничка група у региону са 22,6% (највише је било Срба, 35,5% затим Немаца, 24,4%). По наредном попису из 1890. Мађари су били друга по величини етничка група (24,4%) (Срба је било 34,4%, а Немаца 24,2%). Проценат Мађара је порастао на 28,1% по попису из 1910, а од 1918. опада, да би их 2002. године било 14,28%., а сами врхунац опадања показао се на задњем попису 2011. године, где је Мађара било око 13%.[1]

Након стварања Југославије (1918), Мађари су стекли статус националне мањине. Уставом Србије од 9. априла 1963. године, мађарски народ је признат као један од седам поименично поменутих мањинских народа у Србији (чл. 82),[3] а то решење је потом унето и у нови Статут Војводине, који је био донет исте године (чл. 32-37). Уставним законом Војводине, који је усвојен 21. фебруара 1969. године, мађарски језик је признат као један од пет службених језика на подручју покрајине (чл. 67),[4] а иста одредба је потврђена и у свим каснијим највишим актима Војводине (1974, 1991, 2008), укључујући и садашњи Статут Војводине из 2014. године.[5]

РаспрострањеностУреди

 
Проценат Мађара у градовима и општинама у Војводини 2011.

Готово 99% Мађара у Србији живи у њеној северној покрајини Војводини, где у осам општина чине апсолутну или релативну већину. Општине са апсолутном мађарском већином су: Кањижа (86,52%), Сента (80,51%), Ада (76,64%), Бачка Топола (58,94%), Мали Иђош (55,92%) и Чока (51,56%). Општине са релативном мађарском већином су Бечеј (48,83%) и Суботица (38,47%). Град Суботица је образовни, културни и политички центар војвођанских Мађара.

Насеља у Србији са мађарском већиномУреди

 
Етнички састав АП Војводине према попису из 2002. (по општинама)
 
Етнички састав АП Војводине према попису из 2011. (по општинама и градовима)
 
Народна ношња Мађара из Скореновца

Списак насеља у Србији са апсолутном или релативном мађарском већином (по попису из 2002).

Град Суботица (мађ. Szabadka város)):

Општина Бачка Топола (мађ. Topolya község):

Општина Мали Иђош (мађ. Kishegyes közság):

Општина Кањижа (мађ. Magyarkanizsa község):

Општина Сента (мађ. Zenta község):

Општина Ада (мађ. Ada község):

Општина Бечеј (мађ. Óbecse község):

Општина Чока (мађ. Csóka község):

Општина Нови Кнежевац (мађ. Törökkanizsa község):

Општина Кикинда (мађ. Nagykikinda község):

Општина Нова Црња (мађ. Magyarcsernye község):

Општина Житиште (мађ. Begaszetgyörgy község):

Град Зрењанин (мађ. Nagybecskerek község):

Општина Сечањ (мађ. Torontálszecsány község):

Општина Ковачица (мађ. Antalfalva község):

Општина Пландиште (мађ. Zichyfalva község):

Општина Вршац (мађ. Versec község):

Општина Бела Црква (мађ. Fehértemplom község):

Општина Ковин (мађ. Kevevára község):

Општина Панчево (мађ. Pancsova község):

Општина Ириг (мађ. Ürög község):

Општина Оџаци (мађ. Hódság község):

Град Сомбор (мађ. Zombor város):

Општина Апатин (мађ. Apatin község):

Поред наведених општина, Мађари чине значајну мањину и у општинама Темерин (мађ. Temerin), Србобран (мађ. Szenttamás), Нови Бечеј (мађ. Törökbecse), Нови Сад (мађ. Újvidék) и Кула (мађ. Kúla).

Култура и информисањеУреди

Новине, часописи и интернет портали

  • Мађар Со (Magyar Szó), су дневне новине на мађарском језику, које излазе у Суботици, Сенти и Новом Саду. До 2006. седиште листа је било искључиво у Новом Саду.
  • Хет Нап (Hét nap), недељник из Суботице
  • Чалади кер (Családi kör), недељник из Новог Сада
  • Хид (Híd), књижевни часопис из Новог Сада
  • Изенет (Üzenet), књижевни часопис из Суботице
  • Symposion, књижевни часопис из Новог Сада
  • EX-Symposion, књижевни часопис из Веспрема, основан од стране писаца који су почетком деведесетих година емигрирали из Војводине у Мађарску, објављује писце из Војводине
  • Орбис (Orbis), двојезични књижевни часопис из Кањиже
  • Шикољ (Sikoly), књижевни часопис из Мужље
  • Вајдашаг Ма (Vajdaság Ma), информативни интернет портал
  • Вајдашаг Портал (Vajdaság Portál), информативни интернет портал
  • зЕтна (zEtna), књижевни интернет портал
  • Арач (Aracs), часопис за питања из друштвеног јавног живота, излази у Суботици

Културни центри

  • Мађарски културни центар "Непкер" у Суботици[6]
  • Мађарски културни центар "Петефи Шандор" у Новом Саду[7]
  • Мађарски културни центар "Колегијум хунгарикум" у Београду[8]

Познате личности мађарског пореклаУреди

 
Моника Селеш (1995)

Политичке организацијеУреди

Званични представник испред власти преко којег мањине остварују своја колективна права, загарантована Уставом:

Највеће мађарске политичке партије у Србији су:

 
Мађарска регионална самоуправа коју је предложио Савез војвођанских Мађара

Све четири странке учествују у локалним властима у општинама Војводине у којима је мађарско становништво већинско (погледати чланак: Мађарска регионална самоуправа). Савез војвођанских Мађара (СВМ) учествује у власти Аутономне Покрајине Војводине. На парламентарним изборима 2007. СВМ је добио три мандата у Народној скупштини Републике Србије. Наком избора 2008, изборна листа „Мађарска коалиција“ коју чине Савез војвођанских Мађара, Демократска странка војвођанских Мађара и Демократска заједница војвођанских Мађара, добила је 4 мандата у Скупштини Србије.

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди