Отворите главни мени

Падеј (мађ. Padé) је насеље у општини Чока, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2376 становника.

Падеј
Padej.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаЧока
Становништво
 — 2011.Пад 2.376
 — густина30/км2
Географске карактеристике
Координате45°49′27″ СГШ; 20°09′42″ ИГД / 45.82425° СГШ; 20.16158° ИГД / 45.82425; 20.16158Координате: 45°49′27″ СГШ; 20°09′42″ ИГД / 45.82425° СГШ; 20.16158° ИГД / 45.82425; 20.16158
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина82 м
Површина78,3 км2
Падеј на мапи Србије
Падеј
Падеј
Падеј на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23325
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

ПрошлостУреди

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Паде" припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.[1] Пописани су 1797. године два православна свештеника Поповића. Парох стари поп Василије (рукоп. 1746) имао је помоћника капелана, младог попу Лазара (1795).[2]

Током 19. века у Падеју је имао посед спахија ("земљедржац") Георгије "от Диван".[3] Племић Георг је био добротвор велике српске гимназије у Новом Саду.[4] Финансирао је Господар Георгије 1837. године књижицу (хвалоспев цару аустријском) санадског пароха Тимотеја Илића.

ДемографијаУреди

У насељу Падеј живи 2304 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,9 година (40,0 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 1128 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,55.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[5]
Година Становника
1948. 4.494
1953. 4.610
1961. 4.545
1971. 3.993
1981. 3.465
1991. 3.190 3.158
2002. 2.882 2.910
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Мађари
  
1.920 66,62 %
Срби
  
712 24,70 %
Роми
  
119 4,12 %
Југословени
  
48 1,66 %
Хрвати
  
4 0,13 %
Македонци
  
4 0,13 %
Бошњаци
  
3 0,10 %
Црногорци
  
2 0,06 %
Словенци
  
1 0,03 %
Русини
  
1 0,03 %
Муслимани
  
1 0,03 %
непознато
  
4 0,13 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  3. ^ Тимотеј Илић: "Касандра", књига прва, Нови Сад 1840.
  4. ^ Јован Поповић: "Србска граматика или писменица", Нови Сад 1843.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди