Мађари у Републици Српској

Мађари у Републици Српској (мађ. Magyarok a Szerb Köztársaságban) су грађани мађарског поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Мађари су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.

Мађари у Републици Српској
Укупна популација
166 (2013)
Региони са значајном популацијом
Бања Лука40(2013)
Бијељина19(2013)
Источно Сарајево[а]15(2013)
Језици
Српски језик
Мађарски језик (92)[б]
Религија
Католицизам, Протестантизам

Историјат

уреди

Српски и мађарски народи своје прве сустрете биљеже још на почетку 13. вијека, у вријеме средњовјековне босанске државе и Угарска. Као у средњовјековним краљевинама њихова историја у тим вјековима густо је испреплетена. Било да се радило о освајачким ратовима мађарских краљева на Босну, било да се радило о браковима српских и мађарских владара, племића и других, обје земље су у средњем вијеку имале јаке везе. Контакти између мађарског и српског народа прекинути су османлијским освајањем Босне и њеним прикључењем Османлијском царству.

Поновне везе Мађара и народа у Босни и Херцеговини оживљене су 1878. године када је БиХ потпала под Аустроугарску власт. Мађари су понајвише дошли из Буковине, околине Сенте, као и из саме Мађарске. Најбројније насељавање Мађара на територију данашње Републике Српске, забиљежено је у периоду од 1900. до 1910. године. Старосједилачко становништво је све те досељенике духовито називало "куферашима". Иако је међу њима било и Мађара, данас су остали само трагови тих досељеника. Разлог томе је што се Мађари нису плански насељавали у поједине крајеве данашње Српске, него по цијелој земљи, тако да су се веома брзо стапали са домаћим становништвом. Уз ангажман у индустријализацији, Мађари су долазили и као пољопривредници. У прњаворском крају били су познати као врсни баштовани и узгајивачи разног поврћа. О некад бројној мађарској мањини свједоче само презимена на надгробним споменицима у старим гробљима већих градова, па и архивски подаци, по којима је 1921. године у БиХ било 2.577 становника мађарске националности. Тако, на примјер, село Вучјак код Прњавора, које су населили Мађари почетком 20. вијека, временом је напуштано, тако да се данас и не налази на списку насељених мјеста. Имајући у виду да је монархија изгубила рат, и већ тада се распала, за претпоставити је да су Мађари у већини напустили БиХ.[1]

Мађари који су до данас сачували свијест о националном идентитету и који и данас говоре мађарски језик, већином су дошли из Војводине у првим годинама након формирања Краљевине СХС, а у већем броју након Другог свјетског рата. Највише су насељавали велике градове, у првом реду Сарајево и Бања Луку. У Бања Луци и данас дјелује удружење које окупља грађане Републике Српске мађарског поријекла, гдје кроз различите активности његују и чувају мађарску културу, језик и обичаје.[2]

Религија

уреди

Мађари у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су већим дијелом католичке вјероисповијести, а мањим протестантске.

Удружења

уреди

У Бања Луци данас дјелује удружење које окупља грађане Републике Српске мађарског поријекла, гдје кроз различите активности његују и чувају мађарску културу, језик и обичаје и зове се Удружење Мађара Републике Српске „Magyar Szo“ Бања Лука које је основано 2003. године. Број чланова у читавој Српској износи око 70, а највише чланова је управо из Бањалуке, затим из Приједора, Прњавора, Градишке.[3] Док Удружење Мађара „Петефи Шандор“ дјелује у Брчком од децембра 2014. године.[4]

Током 2015. године Удружење Мађара Републике Српске „Magyar Szo“ је уз помоћ Државног секретаријата за националну политику Републике Мађарске, у Бања Луци, припремило курс мађарског језика у оквиру програма „Петефи Шандор“, који је трајао шест мјесеци.[5] Поред овога, удружење редовно издаје часопис на мађарском језику „Uj doboš“ (Új Dobos), гдје се представља мађарска заједница у Републици Српској, култура, историја и обичаји мађарског народа, као и активности које спроводе удружења.[6]

Распрострањеност

уреди

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 166 Мађара.[7] Мађари настањују сљедеће општине и градове:

Мађари, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској
јединица локалне самоуправе укупно
укупно 166
Бања Лука 40
Бијељина 19
Билећа 1
Брод 1
Вишеград 1
Власеница 1
Вукосавље 1
Градишка 10
Дервента 5
Добој 13
Зворник 5
Источна Илиџа 2
Источно Ново Сарајево 4
Калиновик 6
Котор Варош 2
Лакташи 12
Лопаре 3
Модрича 1
Мркоњић Град 1
Невесиње 3
Петрово 6
Приједор 7
Прњавор 8
Рибник 2
Соколац 6
Србац 1
Теслић 5
Требиње 8
Трново 3
Угљевик 1
Фоча 5
Чајниче 1
Челинац 2
Шековићи 1

Значајне личности

уреди

Види још

уреди

Напомене

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Извјештај 2015, стр. 51.
  2. ^ „Мађари; О нама”. Савез националних мањина Републике Српске. Приступљено 6. 4. 2017. 
  3. ^ „Италијани; Вјерски објекти”. Мањине.ба. Приступљено 6. 4. 2017. 
  4. ^ Извјештај 2015, стр. 54.
  5. ^ Ријеч 2016, стр. 17.
  6. ^ Ријеч 2016, стр. 18.
  7. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 22. 3. 2017. 
  8. ^ „Списак професионалних војника 30. кадровског центра” (PDF). Кликс. Приступљено 8. мај 2023. 
  9. ^ „I ONI SU BILI VAŽNI U OPERACIJI „KORIDOR-92“: Jedan osvrt na dokumentarno-igrani film”. Vojnopolitička osmatračnica (на језику: српски). 2021-01-10. Приступљено 2023-07-30. 

Литература

уреди
  • Вијеће националних мањина БиХ (2015). „Националне мањине у БиХ”. Извјештај. 
  • Савез националних мањина Републике Српске (2016). „Ријеч националних мањина”. 1: 68. 

Спољашње везе

уреди