Град Градишка

Град Градишка налази се у сјеверозападном дијелу Републике Српске, Босне и Херцеговине, захватајући Лијевче поље и Поткозарје, са површином од 762 км². Сједиште града се налази у насељеном мјесту Градишка. По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у општини Градишка је живјело 49.196 лица.

Град Градишка
Грб Застава
Основни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Сједиште	Градишка
Становништво
Становништво	48.109 49.196 51.759 (2017 2013 1996)
Географске карактеристике
Површина	762 km2
Остали подаци
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине	Зоран Аџић [1] (СНСД)
Поштански број	78400
Позивни број	51
Крсна слава	Мала Госпојина
Дан општине	24. април Дан ослобођења града у Другом свјетском рату 1945. године.
Веб-сајт	www.gradgradiska.com

Географија

Општина се природно граничи ријеком Савом на сјеверу, у дужини од преко 40 км, што представља уједно и границу са Хрватском. Граничи се са општинама Нова Градишка и Новска, са источне стране са општином Србац, са јужне стране највећим дијелом са Лакташима и дјелимично са подручјем Града Бање Луке, са западне са Козарском Дубицом и југозападне стране са Градом Приједором.

Поред ријеке Саве, која је у овом подручју пловна, општина је богата и брдским ријекама, од којих су највеће Врбашка, Јабланица, Јурковица и Лубина.

Градишка је лоцирана на надморској висини од 92 м, плодна лијевчанска равница је на просјечној надморској висини од 110 м, а поједина села у брдском подручју и до 300 м.

Повољни климатски континентални услови и географски положај, велико шумско богатство планине Козаре и Просаре, плодно Лијевче поље и дијелови Посавине, погодно брежуљкасто обрадиво земљиште, налазишта камена дијабаза, богато налазиште мермера у Просари, пловност ријеке Саве и друге погодности, утицале су на развој бројних области привређивања, а првенствено примарне пољопривредне производње, прехрамбене и дрвне индустрије као и других привредних грана.

Насељена мјеста

Мапа насељених места општине Градишка

Подручје Општине Градишка чине насељена мјеста: Аџићи, Берек, Бистрица, Бок Јанковац, Брестовчина, Буковац, Вакуф, Вилуси, Врбашка, Гашница, Горња Долина, Горња Јурковица, Горња Липовача, Горњи Карајзовци, Горњи Подградци, Градишка, Грбавци, Греда, Доња Долина, Доња Јурковица, Доњи Карајзовци, Доњи Подградци, Драгељи, Дубраве, Елезагићи, Жеравица, Јабланица, Јазовац, Кијевци, Козара, Козинци, Кочићево, Крајишник, Крушкик, Ламинци Брезици, Ламинци Дубраве, Ламинци Јаружани, Ламинци Сређани, Лисковац, Лужани, Мачковац, Машићи, Милошево Брдо, Миљевићи, Мокрице, *Мичије, Насип, Нова Топола, Ново Село,Орахова, Орубица, Петрово Село, Ровине, Рогољи, Романовци, Самарџије, Совјак, Средња Јурковица, Сеферовци, Требовљани, Трновац, Трошељи, Турјак, Церовљани, Цимироти, Чатрња, Челиновац, Чикуле и Шашкиновци.

Општина има 68 насеља, организованих у 53 мјесне заједнице. Највећа сеоска насеља су Нова Топола, Г. Подградци, Орахова и Турјак. Цијело подручје општине је електрифицирано, а у завршној фази је телефонизација сеоског подручја. Пријератна општина Босанска Градишка у цјелини је у саставу Републике Српске од њеног настанка. Име граду и општини је промијењено 1992. у Градишка.

Саобраћај

Сва села су повезана са сједиштем општине аутобуским линијама, а из Градишке се свакодневно одржавају аутобуске линије према Бањој Луци, Београду, Новом Саду, Суботици, Сарајеву и другим мјестима. Градишка је удаљена од Бање Луке 50 км, од Београда 280 км, а од Загреба 130 км.

Путну мрежу чини 700 км локалних и регионалних путева и 90 км магистралних путева, који преко Градишке воде према источном дјелу Републике Српске и Бањој Луци, а на сјевер према Средњој и Западној Европи.

Градишка је модерним аутопутем повезана са Бањом Луком и Лакташима.

У Градишци се налази и један од најзначајнијих међународних граничних прелаза у Републици Српској за путнички и теретни саобраћај.

Политичко уређење

Састав Скупштине Града Градишка према резултатима избора 2020.

Од укупно 31 мандата на поједине партије отпада:

  СНСД: 11
  УС: 5
  ДЕМОС: 3
  СДС: 3
  ДНС: 3
  ПДП: 2
  СПС: 2
  СП: 1
  Мањине: 1

Општинска администрација

Види још: Списак начелника и градоначелника у Републици Српској

Градоначелник Града представља и заступа Град и врши извршну функцију у Градишци. Избор градоначелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Градску администрацију, поред градоначелника, чини и скупштина града. Институционални центар Града Градишке је насеље Градишка, гдје су смјештени сви градски органи.

Градоначелник Града Градишке је Зоран Аџић испред Савеза независних социјалдемократа, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине Града Градишка је приказан у табели.

Становништво

Главни чланак: Попис становништва у СФРЈ 1991:Босанска Градишка

По попису становништва из 1991. године, Општина Градишка је имала 59.974 становника, распоређених у 68 насељених места.

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у општини Градишка је живјело 49.196 лица.

Националност	2013.	1991.	1981.	1971.
Срби	40.707 (82,74%)	35.753 (59,61%)	32.825 (56,50%)	35.038 (65,39%)
Муслимани/Бошњаци	6.266 (12,74%)	15.851 (26,42%)	13.026 (22,42%)	12.688 (23,68%)
Хрвати	800 (1,63%)	3.417 (5,69%)	3.544 (6,10%)	4.415 (8,23%)
Југословени	—	3.311 (5,52%)	7.255 (12,48%)	415 (0,77%)
остали и непознато	1.423 (2,89%)	1.642 (2,73%)	1.445 (2,48%)	1.025 (1,91%)
Укупно	49.196	59.974	58.095	53.581

Приказ кретања броја становника по насељеним мјестима између два пописа. Резултати по насељима за 2013. годину су коначни подаци за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику.

	Насеље	1991 г.	2013 г.
1	Аџићи	112	78
2	Берек	482	412
3	Бистрица	795	432
4	Бок Јанковац	754	1161
5	Брестовчина	360	1027
6	Буковац	349	371
7	Вакуф	416	342
8	Вилуси	887	736
9	Врбашка	1057	779
10	Гашница	443	324
11	Горња Долина	400	97
12	Горња Јурковица	297	167
13	Горња Липовача	992	500
14	Горњи Карајзовци	537	484
15	Горњи Подградци	2378	1656
16	Градишка	16841	13691
17	Грбавци	991	594
18	Греда	159	117
19	Доња Долина	468	115
20	Доња Јурковица	205	149
21	Доњи Карајзовци	600	548
22	Доњи Подградци	957	758
23	Драгељи	235	135
24	Дубраве	2581	1534
25	Елезагићи	561	528
26	Жеравица	335	482
27	Јабланица	745	438
28	Јазовац	225	119
29	Кијевци	381	212
30	Козара	126	45
31	Козинци	908	1661
32	Кочићево	631	463
33	Крајишник	528	617
34	Крушкик	1074	1119
35	Ламинци Брезици	1415	1847
36	Ламинци Дубраве	591	438
37	Ламинци Јаружани	394	287
38	Ламинци Сређани	574	456
39	Лисковац	1467	1080
40	Лужани	275	238
41	Мачковац	476	266
42	Машићи	1359	1153
43	Милошево Брдо	439	241
44	Миљевићи	237	188
45	Мичије	389	41
46	Мокрице	26	15
47	Нова Топола	2191	2324
48	Ново Село	310	154
49	Орахова	2479	1185
50	Орубица	48	14
51	Петрово Село	358	329
52	Ровине	1016	1422
53	Рогољи	741	668
54	Романовци	1199	976
55	Самарџије	211	162
56	Сеферовци	502	504
57	Совјак	307	208
58	Средња Јурковица	216	146
59	Требовљани	425	348
60	Трновац	246	177
61	Трошељи	550	559
62	Турјак	415	268
63	Церовљани	604	367
64	Цимироти	331	202
65	Чатрња	768	697
66	Челиновац	129	36
67	Чикуле	369	255
68	Шашкиновци	107	54

Привреда

Захваљујући природним ресурсима у протеклим деценијама остварен је изузетно успјешан привредни раст и развој. Економска основа стално је унапређивана изградњом нових привредних и инфраструктурних објеката, повећањем производње и извоза на страна тржишта.

Мале занатске радионице, прерастале су у савремене фабрике, а на ресурсима великог шумског богатства Козаре и Просаре, те плодних ораничних површина Лијевче поља и Поткозарја, изграђени су прерађивачки капацитети у индустрији намјештаја, дрвној, пољопривредној и прехрамбеној индустрији. Упоредо су развијана и предузећа у осталим привредним гранама а посебно у металној и текстилној индустрији, машиноградњи, грађевинарству, трговини те производњи електро — материјала и пластике.

Привредни развој индустријских предузећа успјешно је пратио и развој комуналних и услужних дјелатности. У протеклих 50 година изграђен је цјелокупни привредни потенцијал, стамбени фонд, те инфраструктурни објекти, са тенденцијом сталне доградње.

У привреди Општине Градишка запослено је 6.000 радника, а у области ванпривреде око 2.000. Основни носиоци привредних активности су државна предузећа, од којих је 16 са статусом предузећа од значаја за републику, а 13 предузећа је општинског значаја.

У предузећима државног сектора, која остварују 35% друштвеног производа општине, запошљавају 50% укупног броја запослених и реализују цјелокупан извоз, у току је процес трансформације државног капитала. У односу на предратни период достигнут је ниво индустријске производње од 25%, што указује на велике могућности у повећању степена инсталисаних капацитета и запослености.

На подручју општине послује преко 600 приватних предузећа и више од 1.400 приватних радњи. Већина активности приватног сектора усмјерена је на подручју трговине и угоститељства, а мањи број у неким од производних дјелатности.

Природни, географски, привредни и људски потенцијали, добра су основа и гаранција за бољи живот становништва и свеукупни развој Општине Градишка и Републике Српске. Свеукупно гледајући општина Градишка представља веома интересантно подручје за све облике привредних активности и инвестиционих улагања. Одборници Скупштине општине Градишка СНСД-10, СДС-5, ПДП-4, ДНС-3, Изворна СДС-3, СП-2, НС-2, НДП-1, и један одборник националних мањина.

Култура

Дуга историјска прошлост и археолошки локалитети су доказ да градишко подручје има веома богату културну традицију. Овдје се живјело и радило још у праисторијско доба. Свака наредна друштвена епоха оставила је неизбрисив траг у културном наслеђу овог краја.

И данас је културни живот у општини веома динамичан и разноврстан. Основни носилац културних збивања је Културни центар који у сарадњи са другим субјектима из области културе може успјешно да реализује различите културне програме и садржаје.

У Културном центру ради Градски женски хор који је свој вишегодишњи рад крунисао са неколико високих признања, КУД „Коловит“ те Позориште. У згради Културног центра су сједишта и других носиоца културних активности.

У Градишци је, након двије деценије, свој рад обновило Централно културно-умјетничко друштво „Лепа Радић“. Поред централног КУД-а, у Градишци егзистира још 12 културно-умјетничких друштава.

На подручју општине Српска православна црква је организована у 10 парохија, у којима је изграђено 12 храмова и 10 капела. Највећи је Храм Покрова Пресвете Богородице у Градишци чија је изградња започела 1965. године и трајала до 1973. године, када је Храм и освештан. Најстарија црква је у селу Романовцима — Храм светог Николе, изграђен прије 400 година. У њему се 1904. године вјенчао познати српски писац и народни трибун Петар Кочић.

У области информисања већ 20 година дјелује Српски радио Градишка, као најстарија медијска кућа. У Градишци успјешно раде и електронски медији у приватном власништву — „Виком“ радио и телевизија.

Спорт

Спортски живот у Општини Градишка има богату традицију. Међу најстаријим и најмасовнијим спортовима свакако треба поменути фудбал. Најзначајнији је фудбалски клуб Козара који се такмичи у Премијер лиги Босне и Херцеговине. Први је освајач Купа Републике Српске. ФК Козара свој рад и наступе везује за градски фудбалски стадион. Поред овог Клуба постоји још 25 регистрованих фудбалских клубова који се такмиче у нижим ранговима.

Поред фудбалских у граду постоје два рукометна клуба, два кошаркашка, два одбојкашка, куглашки, шаховски и четири карате клуба. Од којих се посебно истиче Карате Клуб Соко Градишка. На челу са Милутином Пуљаревићем који се у догледно време бавио професионално овим спортом. Дугогодишњи стручњак чији су успјеси забиљежени у домовини овог спорта као и у Холивуду. Један од најуспијешнијих и најтрофејнијих клубова у Републици Српској.

Значајно мјесто у дијелу спортских и рекреативних активности припадају Центру за подводне активности „Свети Никола“, Удружењу ловаца, риболоваца као и активностима везаним за школски и рекреативни спорт.

Важно је истаћи да је у последње 3 године, захваљујући и средствима донатора, а прије свих УСАИД-а и Јапанске владе, извршена реконструкција најзначајнијих објеката у здравству, школству, култури и спорту, чиме су створени добри услови за рад у овим дјелатностима. Општина Градишка остварује добру сарадњу са другим општинама и институцијама у Републици Српској, а посебно са братским градовима Ћупријом у Србији и Кавалом у Грчкој.

Познате личности

• Васо Чубриловић
• Агнија Марић
• Станислав Чађо
• Лепа Радић
• Гојко Суботић
• Душан Суботић
• Стеван Дукић
• Раде Михаљчић
• Марко Марин
• Ратко Варда

Види још

• Градишка

Спољашње везе

• Званична страница Општине Градишка (језик: српски)
• www.gradiska.com (језик: српски)