Кавала

Кавала
Καβάλα
Кавала; Καβάλα
	Поглед на град
Административни подаци
Држава	Грчка
Периферија	Источна Македонија и Тракија.
Округ	Кавала
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	70.501
— густина	201,08 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	40° 56′ 00″ С; 24° 24′ 00″ И / 40.9333333333° С; 24.4° И
Временска зона	UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина	53 m
Површина	350,61 km2
	Кавала Кавала на мапи Грчке
Поштански број	65x xx
Регистарска ознака	ΚΒ

Кавала (грч. Καβάλα Kavala) је главни град округа Кавала, на југозападу периферије Источна Македонија и Тракија. То је највећи град и најважније привредно и образовно средиште ове периферије.

Средиште града

Кавала је удаљена 165 km од Солуна (источно) и 680 km од Атине.^[2]

ПоложајУреди

Кавала се налази на северној обали Орфанског залива, дела Егејског мора. Град се налази на брдовитом терену, а средиште града је смештено на каменитом полуострву Панагија због стратешке важности. Изнад града пружају се падине планине Лекани.

Иако се град налази на обалама Елејског мора није познат као туристичко летовалиште већ више као административно-културно-индустријски центар округа, лука и град интересантан за туристе због историјског значаја. Као туристичка дестинација погодна за одмор и летовање познато је острво Тасос које се налази недалеко од Кавале. До Тасоса се може стићи редовном трајектном линијом.

ИсторијаУреди

Град је основан од стране насељеника са острва Парос у 6. век п. н. е. под именом „Неаполис“ (Нови Град). Град је постао месно средиште. Неаполис је постао староримски град 168. п. н. е. задржавши назив, да би у време Византије прозван "Христопољ". Из овог времена потиче градска тврђава. Словенско становништво на околним брдима град је звало „Морунац“, највероватније изведено од речи „море“.

Јавља се у 19. веку као претплатник једне српске књиге у Кавали, Димитрије Младеновић трговац.

Кавала је дуго била у саставу османског царства, у раздобљу од 1371. до 1912. године. Током овог петовековног раздобља најблиставије време било је време средине 16. века, када је велики везир био Ибрахим-паша, Грк пореклом. Тада је град добио акведукт. Град се тада шири и излази из градских зидина.