Отворите главни мени

Марко Марин (13. март 1989, Босанска Градишка, СР Босна и Херцеговина) је немачки фудбалер српског порекла [1], који наступа за Црвену звезду, а игра на позицији крила.

Марко Марин
Marko Marin - SV Werder Bremen (1).jpg
Марко Марин у дресу Вердера
Лични подаци
Датум рођења (1989-03-13)13. март 1989.(30 год.)
Место рођења Босанска Градишка, СФРЈ
Висина 1,70 м
Позиција крило
Клупске информације
Тренутни клуб
Црвена звезда
Број 17
Јуниорска каријера
1996—2005
2005—2006
Ајнтрахт Франкфурт
Борусија Менхенгладбах
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2006—2007
2007—2009
2009—2012
2012—2016
2013—2014
2014—2015
2015
2015—2016
2016—2018
2018—
Борусија Менхенгладбах II
Борусија Менхенгладбах
Вердер Бремен
Челси
Севиља
Фиорентина
Андерлехт
Трабзонспор
Олимпијакос
Црвена звезда
16 (3)
68 (8)
87 (8)
6 (1)
18 (0)
0 (0)
6 (0)
24 (2)
37 (11)
22 (6)
Репрезентативна каријера**
2007—2010
2008—2010
Немачка до 21
Немачка
12 (1)
16 (1)
* Датум актуелизовања: 16. мај 2019.
** Датум актуелизовања: 6. септембар 2014.
Освојене медаље
Фудбал
Светско првенство
Бронзана медаља — треће место 2010. Јужна Африка Немачка
Европско првенство до 21. године
Златна медаља — прво место 2009. Шведска Немачка

Садржај

БиографијаУреди

Марко Марин је рођен у Босанској Градишци од оца Ранка и мајке Борке. Пред почетак рата у БиХ, његова мајка Борка се пријавила на конкурс за медицинске сестре који је расписао немачки конзулат у Сарајеву.[2] Пошто је испунила услове, добила је посао и са мужем Ранком и двогодишњим сином Марком допутовала у место Хехст поред Франкфурта. Тамо је Марко Марин одрастао и почео да се бави фудбалом.

Клупска каријераУреди

Фудбалом је почео да се бави у ФК 01 Хехст. Након тога постаје члан млађих категорија Ајнтрахта из Франкфурта, да би 2005. године прешао у Борусију из Менхенгладбаха. Након годину дана потписује професионални уговор са Борусијом на три године. Јуна 2009. године мења клуб и постаје члан Вердера. Обештећење је износило 8,5 милиона евра.

Крајем априла 2012. године потписао је за Челси.[3] Због повреда Марин је за Челси дебитовао тек крајем септембра 2012, а до краја сезоне у Премијер лиги је одиграо шест мечева, само два у стартној постави.[4] У јуну 2013. позајмљен је Севиљи за сезону 2013/14. У Севиљи је кренуо сјајно. Одиграо је седам од првих осам мечева у Примери, а онда паузирао – због повреде – чак до 28. кола![4] Са Севиљом је освојио Лигу Европе у сезони 2013/14.

У јуну 2014. је уследила нова позајмица, овога пута у Фиорентину. Тамо је током првог дела сезоне 2014/15. одиграо само четири утакмице у Лиги Европе (и постигао два гола) док у Серији А на терену није провео ни минут времена.[4] Други део сезоне 2014/15. је провео у Андерлехту где је одиграо само шест мечева у првенству и два у купу. За сезону 2015/16. позајмљен је Трабзонспору. У њиховом дресу је добио већу минутажу него у претходним клубовима и одиграо 24 првенствена сусрета уз два постигнута гола.

У августу 2016. је потписао трогодишњи уговор са Олимпијакосом.[5] Са овим клубом је освојио Суперлигу Грчке у сезони 2016/17. Марин је за Олимпијакос одиграо укупно 59 утакмица и забележио 12 голова уз десет асистенција.

Последњег дана августа 2018. године је потписао уговор са Црвеном звездом.[6] У марту 2019. је продужио уговор са Црвеном звездом до лета 2021. године.[7] Проглашен је за најбољег играча Суперлиге Србије за сезону 2018/19.[8]

РепрезентацијаУреди

За сениорску репрезентацију Немачке је одиграо 16 утакмица и постигао 1 гол, у наступима од 2008. до 2010. године.

Дебитовао је 27. маја 2008. против Белорусије, а свој први гол постигао је против Белгије у пријатељском мечу 20. августа 2008. Био је члан екипе која је освојила треће место на Светском првенству 2010.

Голови за репрезентацијуУреди

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1 20. август 2008. Нирнберг, Немачка   Белгија 2–0 2–0 Пријатељска утакмица

УспесиУреди

КлупскиУреди

Борусија Менхенгладбах
Челси
Севиља
Олимпијакос
Црвена звезда

РепрезентативниУреди

ПојединачниУреди

ОсталоУреди

Марко Марин је изразио жељу да наступи и за репрезентацију Републике Српске, ако ова селекција добије дозволу ФИФА за одигравање пријатељских утакмица са другим репрезентацијама, по узору на селекције Каталоније и Баскије.[9]

РеференцеУреди

  1. ^ „Introducing…Marko Marin” (на језику: енглески). goal.com. 23. 08. 2007. Приступљено 22. 8. 2008. 
  2. ^ „Марко Марин – мала чигра на терену”. dw.com. 01. 06. 2010. Приступљено 03. 09. 2018. 
  3. ^ „Марко Марин у Челсију”. novosti.rs. 28. 4. 2012. Приступљено 03. 09. 2018. 
  4. 4,0 4,1 4,2 „Лутање заборављеног талента: Некада немачки Меси, сада фудбалски номад (ВИДЕО)”. mozzartsport.com. 22. 1. 2015. Приступљено 03. 09. 2018. 
  5. ^ „Марко Марин у потписао за Олимпијакос”. sportsport.ba. 23. 8. 2016. Приступљено 03. 09. 2018. 
  6. ^ „Бомба за крај – Марко Марин у Црвеној звезди!”. b92.net. 31. 8. 2018. Приступљено 03. 09. 2018. 
  7. ^ „Марин продужио уговор до лета 2021: У Звезди као код куће!”. zurnal.rs. 13. 3. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  8. ^ „Марин најбољи играч Супер лиге, Милојевић тренер”. zurnal.rs. 16. 5. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  9. ^ Милетић, Александар (31. 10. 2013). „Марин потврдио Додику да ће играти за Републику Српску”. Политика, Politika.rs. Приступљено 25. 1. 2014. 

Спољашње везеУреди