Станислав Караси

Станислав Караси (Београд, 8. новембар 1946) је бивши фудбалер и репрезентативац Југославије. Играо је на позицији нападача.

Станислав Караси
Stanislavkarasi.jpg
Станислав Караси
Лични подаци
Пуно име Станислав Караси
Рођење (1946-11-08)8. новембар 1946.(75 год.)
Београд, ФНР Југославија
Висина 1,72 m
Позиција нападач
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1965—1968 Борово
1968—1974 Црвена звезда 170 (57)
1974—1977 Лил 109 (35)
1977—1979 Антверпен 27 (5)
1979—1980 Бафало 30 (7)
1981 Њујорк 16 (5)
1981—1982 ОФК Београд 19 (1)
1982—1983 Хајдук Београд
Репрезентативна каријера
1973—1974 Југославија 10 (4)

Играчка каријераУреди

КлубовиУреди

У млађим категоријама је прво наступао за Партизан а затим за Црвену звезду. Када је напунио 18 година, Црвена звезда је хтела да га пошаље на позајмицу али је он то одбио и раскинуо уговор са клубом након чега је прешао у Борово где је провео три године.[1]

За Црвену звезду је играо од 1968. до 1974. године, и сакупио 197 званичних мечева уз 71 постигнут гол. Рачунајући све утакмице забележио је 334 наступа и 130 погодака. Освојио је три шампионске титуле (1969, 1970. и 1973. године), два национална купа (1970. и 1971.), два трофеја Супер шампиона Југославије (1969. и 1972.) и Куп прволигаша 1973. године. Са 14 голова био је најбољи стрелац тима у шампионату 1973/74, а сезону раније постигао је 17 погодака у походу на титулу шампиона Југославије.

У Купу европских шампиона 1969/70, пет пута се уписао у стрелце, и уз Антонијевића био најефикаснији у тиму. Три гола је постигао против Линфилда из Белфаста у победи од 8:0, а два поготка је уписао против Форверца из Берлина у пировој победи од 3:2 (клуб из Источне Немачке је први меч добио са 2:1, и због два гола у гостима је прошао даље). Наредне сезоне Звезда је у Купу шампиона стигла до полуфинала, а Караси је на шест мечева постигао један гол. Учествовао је и у две победе против Ливерпула у Купу шампиона 1973/74, када су црвено-бели са две победе од по 2:1 елиминисали славни енглески тим и пласирали се у четвртфинале.

После Црвене звезде играо је за француски Лил (од 1974. до 1977. године), а затим за белгијски Антверпен (од 1977. до 1979.). Након тога је био у САД где је играо мали фудбал за Бафало (од 1979. до 1980.) и Њујорк Ероуз (1981), а пред крај каријере је играо у ОФК Београду и Хајдуку са Лиона.

РепрезентацијаУреди

За репрезентацију Југославије је дебитовао 9. маја 1973. године у пријатељској утакмици против СР Немачке у Минхену (1:0). Након тога је одиграо још три утакмице у квалификацијама против Шпаније (0:0) и Грчке (4:2), кад је његов гол омогућио репрезентацији додатне квалификације против Шпаније (1:0) и одлазак на Светско првенство 1974. у Западној Немачкој.[2]

Тренерска каријераУреди

Радио је и у бројним клубовима као тренер. Водио је Спартак из Суботице, Јармук из Кувајта, Сутјеску из Никшића, Раднички (Нови Београд), Милиционар, Обилић, турски Ерзурум, Звездару, Бежанију, БАСК, Борац из Бањалуке и младу репрезентацију Југославије.

ПриватноУреди

Ожењен је Мирјаном, ћерком генерала Вељка Кадијевића.[3]

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди