Општина Вишеград

општина у Републици Српској, БиХ

Општина Вишеград је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине Вишеград је у насељеном мјесту Вишеград. Општина лежи на обалама ријека Дрине и Рзава, и акумулационог језера хидроелектране Вишеград и Бајина Башта. У центру општине се налази ушће рјечице Рзав у Дрину. Површина општине је 448 км². Просјечна надморска висина је 303 м. На попису становништва 2013. године Општина Вишеград је имала 10.118[4] становника према подацима Републичког завода за статистику, а према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине 10.668.[5]

Општина Вишеград
Знаменитости Вишеграда
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
Становништво
 — 2017
2013
1996

Пад 9.567[1]
Пад 10.118[2]
11.381[3]
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина448 km2
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
Начелник општинеМладен Ђуревић (СНСД)
Поштански број73240
Позивни број58
Крсна славаМала Госпојина
Веб-сајтwww.opstinavisegrad.com

Географија

уреди

Општина заузима површину од 448 км². Општина Вишеград се граничи са општинама: Бајина Башта, Ужице, Рудо, Рогатица и Сребреница.

Налази се у источном дијелу Републике Српске, и Босне и Херцеговине и гранична је општина са Републиком Србијом, на магистралном правцу М5 СарајевоУжице. Путном комуникацијом преко Ужица повезан је са Београдом, преко Рогатице са западним дијеловима БиХ, а преко Фоче са Јадранским морем. Кроз Вишеград је до 1970. године пролазила ускотрачна пруга Београд — Сарајево. У туристичке сврхе, половином 2010. године, дио ове пруге, који пролази кроз Шарган — чувена „Шарганска осмица“ у Србији је обновљена до Вишеграда.[6]

Највећи врх на подручју општине је Велики Столац, са надморском висином 1.673 м, на планини Звијезди,[није у датом извору] док се град Вишеград налази на висини од 299 мнв.[6]

Природна богатства

уреди

Природни ресурси су шуме (око 60% територије) и воде. У шумама су највише заступљени: буква, храст, бијели и црни бор, цер, оморика, граб, смрча. Од вода највеће ријеке су Дрина, Рзав и Лим), као и два акумулациона језера укупне дужине 84 км: Вишеградско језеро[6] и Перућачко језеро,[7] а у Вишеградској Бањи се извор термалне воде, старе око 40.000 година.[6]

На простору општине постоје значајна потенцијална налазишта кречњака, мангана, никла, гвожђа, магнезита и азбеста.[6]

Насељена мјеста

уреди
 
Мапа насељених места општине Вишеград

Подручје општине Вишеград чине насељена мјеста: Адровићи, *Ајдановићи, Ајдиновићи*, Бабин Поток, Бан Поље, Баримо, Батковица, Баткушићи, Бијела, Биљези, Бистриводе, Бјеговићи, Бјељајци, Блаце, Блаж, Бодежник, Богдашићи, Богилице, Боровац, Брезје, Бродар, Бурсићи, Велетово, Велика Гостиља, Веље Поље, Вељи Луг, Вишеград, Вишеградска Бања, Влаховићи, Воденице, Вучине, Газибаре, Глогова, Горња Брштаница, Горња Јагодина, Горња Лијеска, Горња Црнча, Горње Дубово, Горње Штитарево, Горњи Добрун, Горњи Дубовик, Грање, Гребен, Добрун, Добрунска Ријека, Доња Брштаница, Доња Јагодина, Доња Лијеска, Доња Црнча, Доње Вардиште, Доње Дубово, Доње Штитарево, Доњи Добрун, Доњи Дубовик, Драгомиље, Дрина, Дринско, Дрокан, Дубочица, Душче, Ђипи, Ђуревићи, Жагре, Жлијеб, Загорац, *Заграђе, Закрсница, Заножје, Земљице, Златник, Јабланица*, Јарци*, Јелачићи, Јелашци, Јелићи*, Језернице*, Каберник, Каменица, Капетановићи, Клашник, Клисура, Кочарим, Копито, Коритник, Косово Поље, Крагујевац, Кука, Купусовићи, Курталићи, Кустур Поље, Ласци, Лозница, Мацуте, Мала Гостиља, Мангалин Хан, Масали*, Маџаревићи, Међеђа, Међусеље, Мензиловићи, Меремишље, Милошевићи, Мирловићи, Мраморине, Мушићи, Небоговине, Незуци, Обравње, Околишта, Округла, Омеровићи, Оплаве, Ораховци, Оџак, Палеж, Паочићи, Пијавице, Повјестача, Подгорје, Поздерчићи, Пољанице, Поље, Прелово, Пресјека, Претиша, Присоје, Раонићи, Репушевићи, Ресник, Рзав, Ријека, Родић Брдо, Рохци, Рујишта, Рутеновићи, Сасе, Сендићи, Смрјечје, Станишевац, Столац, Стражбенице, Твртковићи, Тршевине, Тупеши, Турјак, Туста Међ, Ћаћице, Убава, Уништа, Ушће Лима, Фаљеновићи, Хадровићи*, Халуге, Хамзићи, Хан Брдо, Холијаци, Холијачка Лука, *Хртар, Храњевац, Цријеп, Црни Врх, Црнчићи, Ченгићи, Чешаљ, Џанкићи, Шегање, Шип и Шумице.

(На списку Владе Републике Српске се налазе и насељена мјеста: Ајдиновићи, Јабланица, Јарци, Јелићи, Језернице, Масали, Хадровићи[8])
(На списку општине Вишеград се налазе и насељена мјеста: Адровићи, Ајдановићи, Заграђе, Хртар[9])

У општини Вишеград постоји седам мјесних заједница:

МЗ Вардиште, МЗ Вишеград-центар, МЗ Горња и Доња Лијеска, МЗ Добрун, МЗ Дринско, МЗ Међеђа, МЗ Прелово.

Политичко уређење

уреди
Састав Скупштине Општине Вишеград према резултатима избора 2020.
7
4
2
1
1
1
1
1
1
1
1
Од укупно 21 мандата на поједине партије отпада:
      СНСД: 7
      СДС: 4
      ДНС: 2
      Покрет за Вишеград: 1
      СПС: 1
      ПДП: 1
      НДП: 1
      УС: 1
      СНС: 1
      СДА: 1
      НиП: 1

Општинска администрација

уреди

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Вишеграду. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Вишеград је насеље Вишеград, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Вишеград је Младен Ђуревић испред Савеза независних социјалдемократа, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине Општине Вишеград је приказан у табели.[10]

Становништво

уреди

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Вишеград је имала 21.199 становника, распоређених у 163 насељена места.

Национални састав

уреди
Састав становништва – општина Вишеград
2013.[11]1991.[12]1981.[13]1971.[14]
Укупно10 668 (100,0%)21 199 (100,0%)23 201 (100,0%)25 389 (100,0%)
Срби9 338 (87,53%)6 743 (31,81%)7 648 (32,96%)9 225 (36,33%)
Бошњаци1 043 (9,777%)13 471 (63,55%)114 397 (62,05%)115 752 (62,04%)1
Непознато180 (1,687%)
Хрвати33 (0,309%)32 (0,151%)60 (0,259%)68 (0,268%)
Неизјашњени20 (0,187%)
Остали16 (0,150%)634 (2,991%)127 (0,547%)77 (0,303%)
Муслимани13 (0,122%)
Југословени7 (0,066%)319 (1,505%)858 (3,698%)141 (0,555%)
Босанци6 (0,056%)
Црногорци5 (0,047%)86 (0,371%)106 (0,418%)
Роми2 (0,019%)
Православци2 (0,019%)
Македонци1 (0,009%)6 (0,026%)3 (0,012%)
Словенци1 (0,009%)4 (0,017%)2 (0,008%)
Украјинци1 (0,009%)
Албанци15 (0,065%)15 (0,059%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Знаменити Вишеграђани

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Процјенa броја становника 2017.”
  2. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА”
  3. ^ „Процјена броја становника 1996.”
  4. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА”. rzs.rs.ba/. Републички завод за статистику. 
  5. ^ „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 06. 2016. г. Приступљено 29. 01. 2017. 
  6. ^ а б в г д Општина Вишеград: Стратегија развоја општине Вишеград 2011—2016, Вишеград (2010), приступ 29. март 2013
  7. ^ Општина Вишеград званична презентација: „Природне љепоте“ Архивирано на сајту Wayback Machine (8. децембар 2012), приступљено 29. марта 2013.
  8. ^ Влада Републике Српске: Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске: Уредба о насељеним мјестима која чине подручје јединице локалне самоуправе Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (језик: српски)
  9. ^ Општина Вишеград: Статут општине Вишеград Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јун 2011) (језик: српски)
  10. ^ „Вишеград”. избори.ба. Приступљено 24. 6. 2021. 
  11. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  12. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.(str. 118)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 27. 12. 2015. 
  13. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 27. 12. 2015. 
  14. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 27. 12. 2015. 

Спољашње везе

уреди