Отворите главни мени

Шатринци (мађ. Satrinca) су насеље у југоисточном делу иришке општине у Сремском округу. Шатринци су ушорено насеље панонског типа, типично војвођанско село. Основна привредна функција насеља је пољопривреда. Шатринци су типично пољопривредно село.

Шатринци
Rimokatolička crkva u Šatrincima.jpg
Римокатоличка црква у селу
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСремски
ОпштинаИриг
Становништво
 — 2011.Пад 373
 — густина73/км2
Географске карактеристике
Координате45°03′26″ СГШ; 19°55′13″ ИГД / 45.057333° СГШ; 19.920333° ИГД / 45.057333; 19.920333Координате: 45°03′26″ СГШ; 19°55′13″ ИГД / 45.057333° СГШ; 19.920333° ИГД / 45.057333; 19.920333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина142 м
Површина5,5 км2
Шатринци на мапи Србије
Шатринци
Шатринци
Шатринци на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број022
Регистарска ознакаRU

Према попису из 2011. било је 373 становника.

Садржај

ИсторијаУреди

Шатринци су старо средњевековно село, које се наводи у грамати издатој у Берксову 4. маја 1496. године. Српски деспот Јован Бранковић је тада 16 својих у Срему лежећих села међу којима и Шатринце, подарио скоро основаном српском православном манастиру Крушедолу.[1]

Међу старим подацима о селу је онај из 1702. године, који говори да су Шатринци чисто српско село. Али село је настало много пре велике Сеобе Срба.

Код Шатринаца је манастир Гргетег 1753. године имао салаш са стоком и воденицу.[2]

Шатринци имају две цркве, православну и католичку, лоциране у истом дворишту, једна поред друге. Православна је подигнута 1761. године. На месту порушене старе цркве подигунта је нова 1857. Римокатоличка црква изграђена је 1850. године.

Број становника током 19. века. Године 1815. ту живи 100 католика и 98 православаца. А 1869. године, број католика се удвостручио - 220, православних је нешто више - 119 душа и има четири Јевреја.[3]

ДемографијаУреди

У насељу Шатринци живи 305 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,4 година (36,8 код мушкараца и 38,1 код жена). У насељу има 140 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Становништво у овом насељу је мешовито уз мађарску већину.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[4]
Година Становника
1948. 388
1953. 570
1961. 611
1971. 447
1981. 395
1991. 400 392
2002. 399 402
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Мађари
  
253 63,40 %
Срби
  
85 21,30 %
Хрвати
  
19 4,76 %
Југословени
  
14 3,50 %
Словенци
  
1 0,25 %
Муслимани
  
1 0,25 %
Македонци
  
1 0,25 %
непознато
  
6 1,50 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Сербска пчела", Будим 1841.
  2. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1904.
  3. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди