Јован Стефановић Бранковић (14651502) био је српски деспот, син деспота Стефана Бранковића и млађи брат деспота Ђорђа Бранковића. Почевши од 1493. године, делио је деспотску титулу са братом Ђорђем, а од 1496. године, када се Ђорђе закалуђерио, сам је наставио да носи деспотску титулу. Држао је простране поседе у Срему и другим крајевима тадашње Краљевине Угарске.[1][2]

Јован Бранковић
Деспот Србије
Лични подаци
Пуно имеЈован Стефановић Бранковић
Датум рођења1465.
Место рођењаМанастир Крушедол,
Датум смрти10. децембар 1502.
Место смртиМанастир Крушедол,
Породица
СупружникЈелена Јакшић
РодитељиСтефан Бранковић
Ангелина Бранковић
ДинастијаБранковићи
Деспот Србије
Период1496—1502.
ПретходникЂорђе Бранковић
НаследникЈелена, Деспотица Србије
Јелена, Деспотица Србије
Период1502—1504.
ПретходникЈован Бранковић
НаследникИваниш Бериславић

Биографија

уреди

Деспот Јован је имао сасвим другачије погледе на свет него његов брат Ђорђе. Он је схватио као задатак свога живота не да постом и молитвом стече себи небеско царство, већ да својом војском победи Турке и да их истера из некадашње деспотовине, па да се попне на престо својих предака.[3]

Прославио се у борбама са Турцима, својим војничким продорима у Босни, а нарочито код Зворника (Звоника). Припремао је веома опсежне планове да уз помоћ Млетачке републике настави борбу са Турцима до потпуног ослобођења свога народа од њих, али га је смрт спречила у томе 1502. године.

Деспот Јован је и последњи српски деспот из владарске династије Бранковића, који су се осећали као легитимни наследници „светородних Немањића“ и прихватили су се ктиторства Хиландара и других светиња чувајући свој народ и веру.[4]

Породица

уреди

Деспот Јован је био ожењен Јеленом († након 1536) из српске племићке породице Јакшића.[5] Синове нису имали. У изворима и историографији постоје недоумице о броју и идентитету њихових кћери, а поједини истраживачи сматрају да их је било чак пет.

Поуздано се зна да је Јованова и Јеленина кћи била Марија Бранковић (1500-1540), која се удала за озаљског кнежевића Фердинанда Франкопана (†1524) из хрватске великашке куће Франкопана. У остале ћерке се убрајају:

После Јованове смрти, Јелена се преудала за Иваниша Бериславића коме је 1504. године угарски краљ доделио титулу деспота Србије. Јелена и Иваниш су имали сина Стевана Бериславића који је наследио титулу српског деспота.

Задужбине

уреди

Манастир Месић је вероватно његова задужбина, а Манастир Средиште сигурно.

Светост

уреди
Свети Јован Бранковић
 
Лични подаци
Датум рођења(1465-00-00)1465.
Датум смрти10. децембар 1502.(1502-12-10) (36/37 год.)
Место смртиМанастир Крушедол,
Световни подаци
Поштује се уСрпској православној цркви
КанонизацијаЊегов култ је почео у првој половини 16. века од стране Српске православне цркве
Главно светилиштеСачувани су само мањи делови моштију у Манастиру Крушедол
Празник10 (23) Децембар

Чланови династије Бранковић били су познати по својој привржености православном хришћанству,[6][7] а ту породичну традицију је заступао и Јован Бранковић. Његов култ је почео у првој половини 16. века. Сахрањен је у манастиру Крушедолу, и положен са осталим члановима своје породице, у ковчезима у олтару.[8] За време Аустро-турског рата (1716–1718) турска војска је 1716. године упала у Срем, заузела манастир Крушедол и спалила свете мошти, убрзо после Петроварадинске битке. Сачувани су само мањи делови моштију.[9]

Породично стабло

уреди
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Бранко Младеновић
 
 
 
 
 
 
 
8. Вук Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. ()
 
 
 
 
 
 
 
4. Ђурађ Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Лазар Хребељановић
 
 
 
 
 
 
 
9. Мара Лазаревић Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Милица Хребељановић
 
 
 
 
 
 
 
2. Стефан Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Димитрије I Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
10. Теодор Палеолог Кантакузинин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. ()
 
 
 
 
 
 
 
5. Јерина Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Ефросинија Палеологина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Јован Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Комнен Арианити
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Ђорђе Аријанит Комнин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Марија Музака
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ангелина Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Maria Muzaka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Spremić 2004, стр. 441-452.
  2. ^ Спремић 2007, стр. 45-73.
  3. ^ „Jeромонах Игнатије (Шестаков): СВЕТИ ЈОВАН БРАНКОВИЋ, ДЕСПОТ СРПСКИ | Патриот”. Архивирано из оригинала 18. 08. 2019. г. Приступљено 18. 08. 2019. 
  4. ^ Despot Jovan Brankovic
  5. ^ Спремић 2012, стр. 125-138.
  6. ^ Paizi-Apostolopoulou 2012, стр. 95-116.
  7. ^ Andrić 2016, стр. 202–227.
  8. ^ Ćirković 2004, стр. 139.
  9. ^ Ćirković 2004, стр. 150.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди