Јован Бранковић

Јован Бранковић
Јован Бранковић
	Фреска у манастиру Крушедол
Пуно име	Јован Стефановић Бранковић
Место рођења	Манастир Крушедол
Датум смрти	10. децембар 1502.
Место смрти	Манастир Крушедол
Династија	Бранковићи
Отац	Стефан Бранковић
Мајка	Мати Ангелина
Претходник	Ђорђе Бранковић
Наследник	Иваниш Бериславић

Јован Бранковић, српски деспот (1496—1502) је био рођени брат деспота Ђорђа Бранковића, од кога је примио деспотску титулу. Од 1493. године је делио деспотску титулу са братом Ђорђем, а 1496. године, када се Ђорђе закалуђерио, титула остаје Јовану.^[1]

Деспот Јован је имао сасвим другачије погледе на свет него његов брат Ђорђе. Он је схватио као задатак свога живота не да постом и молитвом стече себи небеско царство, већ да својом војском победи Турке и да их истера из некадашње деспотовине, па да се попне на престо својих предака.^[2]

Прославио се у борбама са Турцима, својим војничким продорима у Босни, а нарочито код Зворника (Звоника). Припремао је веома опсежне планове да уз помоћ Млетачке републике настави борбу са Турцима до потпуног ослобођења свога народа од њих, али га је смрт спречила у томе 1502. године.

Деспот Јован је и последњи српски деспот из владарске династије Бранковића, који су се осећали као легитимни наследници „светородних Немањића“ и прихватили су се ктиторства Хиландара и других светиња чувајући свој народ и веру.^[3]

Био је ожењен Јеленом из породице Јакшића и имали су пет ћерки, али не и синова. Једна од ћерки била је Јелена Рареш, а друга вероватно Милица Басараба. После његове смрти Јелена се преудала за Иваниша Бериславића коме је 1504. угарски краљ доделио титулу деспота Србије. Јелена и Иваниш су имали сина Стевана Бериславића који је наследио титулу српског деспота.

Манастир Месић је вероватно његова задужбина, а Манастир Средиште сигурно.