Јован Бранковић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Јован Бранковић (1496—1502) био је српски деспот и рођени брат деспота Ђорђа Бранковића, од кога је примио деспотску титулу. Од 1493. године је делио деспотску титулу са братом Ђорђем, а 1496. године, када се Ђорђе закалуђерио, титула остаје Јовану.[1]
| Јован Бранковић | |
|---|---|
 Фреска у манастиру Крушедол | |
| Пуно име | Јован Стефановић Бранковић |
| Место рођења | Манастир Крушедол |
| Датум смрти | 10. децембар 1502. |
| Место смрти | Манастир Крушедол |
| Династија | Бранковићи |
| Отац | Стефан Бранковић |
| Мајка | Мати Ангелина |
| Претходник | Ђорђе Бранковић |
| Наследник | Иваниш Бериславић |
 | |
Деспот Јован је имао сасвим другачије погледе на свет него његов брат Ђорђе. Он је схватио као задатак свога живота не да постом и молитвом стече себи небеско царство, већ да својом војском победи Турке и да их истера из некадашње деспотовине, па да се попне на престо својих предака.[2]
Прославио се у борбама са Турцима, својим војничким продорима у Босни, а нарочито код Зворника (Звоника). Припремао је веома опсежне планове да уз помоћ Млетачке републике настави борбу са Турцима до потпуног ослобођења свога народа од њих, али га је смрт спречила у томе 1502. године.
Деспот Јован је и последњи српски деспот из владарске династије Бранковића, који су се осећали као легитимни наследници „светородних Немањића“ и прихватили су се ктиторства Хиландара и других светиња чувајући свој народ и веру.[3]
Био је ожењен Јеленом из породице Јакшића и имали су пет ћерки, али не и синова. Једна од ћерки била је Јелена Рареш, а друга вероватно Милица Басараба. После његове смрти Јелена се преудала за Иваниша Бериславића коме је 1504. угарски краљ доделио титулу деспота Србије. Јелена и Иваниш су имали сина Стевана Бериславића који је наследио титулу српског деспота.
Манастир Месић је вероватно његова задужбина, а Манастир Средиште сигурно.
Породично стаблоУреди
| 16. Бранко Младеновић | ||||||||||||||||
| 8. Вук Бранковић | ||||||||||||||||
| 4. Ђурађ Бранковић | ||||||||||||||||
| 18. Лазар Хребељановић | ||||||||||||||||
| 9. Мара Лазаревић Бранковић | ||||||||||||||||
| 19. Милица Хребељановић | ||||||||||||||||
| 2. Стефан Бранковић | ||||||||||||||||
| 20. Димитрије I Кантакузин | ||||||||||||||||
| 10. Theodore Palaiologos Kantakouzenos | ||||||||||||||||
| 5. Јерина Бранковић | ||||||||||||||||
| 11. Euphrosyne Palaiologina | ||||||||||||||||
| 1. Јован Бранковић | ||||||||||||||||
| 12. Komnen Arianiti | ||||||||||||||||
| 6. Ђорђе Аријанит Комнин | ||||||||||||||||
| 26. Никола Сакат | ||||||||||||||||
| 13. | ||||||||||||||||
| 3. Мати Ангелина | ||||||||||||||||
| 7. Maria Muzaka | ||||||||||||||||
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Свети Јован Бранковић, деспот Српски / Православие.Ru
- ^ „Jeромонах Игнатиjе (Шестаков): СВЕТИ ЈОВАН БРАНКОВИЋ, ДЕСПОТ СРПСКИ | Патриот”. Архивирано из оригинала на датум 18. 08. 2019. Приступљено 18. 08. 2019.
- ^ Despot Jovan Brankovic
ЛитератураУреди
- Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
- Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. Књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска.
- Спремић, Момчило (2007). „Српски деспоти у Срему”. Срем кроз векове: Слојеви култура Фрушке горе и Срема. Београд: Вукова задужбина. стр. 45—73.
- Ћирковић, Сима (1982). „Последњи Бранковићи”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 445—464.
- Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа.
