Отворите главни мени

Добричево је насеље у Србији, у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу и спада у групу карашких насеља и има веома неповољан положај у односу на остатак насеља белоцркванске општине. Положај му је периферан и налази се на контакту са насељима у суседној Румунији. Слабо је повезано са околним насељима, јер постоји само једна линија из правца Вршца према Белој Цркви.

Добричево
Uszallas1.jpg
Католичка црква Пресвете Богородице
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаБела Црква
Становништво
 — 2011.Пад 199
 — густина11,9/км2
Географске карактеристике
Координате44°59′22″ СГШ; 21°21′20″ ИГД / 44.98952° СГШ; 21.35554° ИГД / 44.98952; 21.35554Координате: 44°59′22″ СГШ; 21°21′20″ ИГД / 44.98952° СГШ; 21.35554° ИГД / 44.98952; 21.35554
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина81 м
Површина16,6 км2
Добричево на мапи Србије
Добричево
Добричево
Добричево на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број013
Регистарска ознака

Према попису из 2011. било је 199 становника.

ИсторијаУреди

Добричево је релативно младо насеље. Први пут се помиње око 1825. године, под називом Udvarsállás a од 1922. године Добричево.

Добричево је двадесетих година основала управу грофовског имања Бисинген у Жаму који су населили (1827) 265 римокатоличких колониста, који су ову колонију већ идуће године напустили. Место је дефинитивно било насељено римокатоличким Мађарима, којих је 1835. било 360-оро. 1838. године повећао се њихов број на 480-оро, али је 1848. спао на 359-оро.

1846. године изузета је ова нова насеобина из оравичког среза и припојена јамском срезу. Од 25. марта до 19. августа 1848. постојало је овде месно капеланство. Око 20. јуна 1848. из села је отишло 150 људи у Белу Цркву за појачање мађарске посаде. Зато је 16. септембра уништено пожаром од српских војних јединица врачевгајског логора. 1854. године било је 337 становника, а површина катастралне општине била је 2955 ланаца, узевши ту и некадашњи алодиални посед од 270 ланаца. Удварсалашу је била тада испостава белоцркванске парохије.

1861. године подигнута је садашња црква, а 1865. било је 110 малопоседника и 1 великопоседник.

Бројно стање становништва последњих деценија: 1869. било је 425 становника, 1880. 472 становника (највише бројно стање насеобине), 1890. 464 становника, 1900. 468 становника и 1910. 462 становника.

1891. године подигнута је жељезничка станица. Након Првог светског рата 1918. ушла је српска војска у насеобину, која је 1919. припојена вршачком срезу торонталне-тамишке жупаније.

1921. године пописано је 305 становника (од којих се састојало: 50 Чеха, 26 Румуна, по један Словак, Италијан и 227 Мађара од којих је било 19 православаца, 281 католик, 1 гркокатолик и 4 евангелика).

ДемографијаУреди

У насељу Добричево живи 189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,9 година (40,7 код мушкараца и 45,1 код жена). У насељу има 78 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90 (попис 2002).

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[1]
Година Становника
1948. 368
1953. 414
1961. 408
1971. 334
1981. 306
1991. 265 263
2002. 226 226
2011. 199
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Мађари
  
200 88,49 %
Срби
  
16 7,07 %
Чеси
  
5 2,21 %
Македонци
  
3 1,32 %
Украјинци
  
1 0,44 %
Немци
  
1 0,44 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Феликс Милекер: Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
  • М. Марина: Летопис у периоду 1812 – 2009 г. (Беч, 2009.)

Спољашње везеУреди