Отворите главни мени
Ватрогасци гасе пожар

Пожар је неконтролисано ширење ватре у простору наносећи материјалну штету, а неретко односећи и људске животе.

Садржај

Заштита животне срединеУреди

Пожари су један од главних узрочника уништавања шума. Примера има много, а један од драстичнијих је пожар у Висконсину и Мичигену (САД) који се десио 1871. године када је уништио 1,8 милиона хектара шуме и однео 2.200 људских живота. У Сибиру, 1915. године, пожар је уништио милион km² шуме[1]. Чађ која је прекрила небо онемогућила је продор сунчевих зрака и температура се спустила за неколико степени.[1]

Постоје и биљне врсте које су отпорне на пожар. Такав је случај са еукалиптусом. Наиме, чак и када изгори у пожару, еукалиптус се обнавља. По мишљењу научника, за то је одговорно посебно ткиво које регенерише изгубљене делове и које се налази у дубљим слојевима стабла ове биљке (док је код других врста као што је храст, ово ткиво близу коре).[1]

Мере против пожараУреди

 
Шумски пожар
  • Коришћење незапаљивих или самогасећих материјала.
  • Опремање просторија сензорима који реагују на повишену темепературу уз коришћење уређаја који распрскују воду или на други начин спречавају пожар.
  • Обезбеђење противпожарних путева.
  • Обележавање локација где је забрањено коришћење отвореног пламена или алата који варничи (нпр рудници)
  • Присуство обучених ватрогасаца са опремом на местиме где се нешто ради а постоји тренутна опасност од пожара (нпр заваривање на месту које је угрожено од пожара)
  • Обука запослених
  • Постављање апарата за гашење пожара

Начини гашења пожараУреди

Како би уопште настао пожар потребна су три елемента:

  • гориво - материјал који гори
  • температура паљења материјала који гори
  • кисеоник

Укидањем једног од та три елемента пожар се гаси.

Средства за гашење пожараУреди

 
Апарат за гашење пожара

То су материје које својим деловањем прекидају процес горења. Од њих се захтева да испуњавају неке опште услове и то:

  • да им је употреба једноставна,
  • да гасе што више пожара различитих материја,
  • да су безопасна и да се не спајају са другим материјама,
  • да гасе ефикасно,
  • да су постојана при чувању и да су јефтина, односно економична.

Подела према агрегатном стању:

  • чврста (песак, земља, прах),
  • течна (вода, пена),
  • гасовита: (угљен-диоксид, халони).

Подела према начину деловања на гориву материју:

  • средства која угушују (пена, угљен-диоксид, прах, халони, водена магла и пара, приручна средства као што су прекривачи, песак, земља),
  • средства која хладе (вода и пена),
  • средства која делују антикаталитички односно прекидају ланчане реакције горења (халони, неке врсте праха и поједине врсте пене).

Вода је једно од средстава које се врло често употребљава за гашење пожара. Вода гаси првенствено охлађивањем, пошто у односу на све остале познате супстанце има највећу специфичну топлоту.[2]

Класе пожараУреди

Поделу средстава за гашење пожара према намени дефинише JUS 3.C2 003, по коме се пожари разврставају у пет основних врста (класа) пожара - према горивим материјама које могу бити захваћене пожаром. То су пожари класе А, Б, Ц, Д и Е.[2]

Класе пожара Средства за гашење
А- пожари чврстих материја (дрво, текстил, угаљ, биљне материје, пластика, слама, папир и сл.) вода- најбоље

пена и прах - успешно халон и угљен-диоксид - за мање површине

Б - пожари течних и лако топљивих материја (бензин, бензол, уља, масти, лакови, смола, алкохол и сл.) прах и халон - најбоље

пена - за пожаре у посудама угљен-диоксид - у затвореном простору вода - за хлађење

Ц - пожари запаљивих гасова (метан, бутан, пропан, водоник, ацетилен) прах и халон - најбоље

угљен-диоксид - за мање пожаре вода - за хлађење пена - НЕ

Д - пожари лаких метала (магнезијум, алуминијум, њихове легуре, титан, електрон, осим натријума и калијума) Гаси само специјални прах, струготина сувог лива, камена со и суви песак

Халон, угљен-диоксид, вода, пена - НЕ

Ф - кухињски пожари апарати за гашење пожара са новим средством за гашење пожара (сапунастом пеном која се добија у комбинацији алкалне мешавине са масним киселинама) и приручна сува средства за гашење пожара.

Вода и пена - НЕ

Изашао је нови стандард о класификацији пожара СРПС ЕН 2:2011 – Класификација пожара (Сл. гласник 30/11) и тиме је повучен СРПС ИСО 3941:1994. Укинута је класе Е. Уведена је нова класа Ф, где спадају пожари који обухватају масноће за кување (биљне и животнињске масти) које се користе у кухињским апаратима.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Стојановић, В. Публикација: Животна средина и одрживи развој. Август НИП „Дечја кућа“ д. о. о. Горњи Милановац. 2007. ISBN 978-86-86553-03-4.
  2. 2,0 2,1 Шимон Ђармати, Хемија опасних материјала, Виша политехничка школа, Београд, 2006.

Спољашње везеУреди