Požar

Požar je nekontrolisano širenje vatre u prostoru nanoseći materijalnu štetu, a neretko odnoseći i ljudske živote.

Zaštita životne sredine

Požari su jedan od glavnih uzročnika uništavanja šuma. Primera ima mnogo, a jedan od drastičnijih je požar u Viskonsinu i Mičigenu (SAD) koji se desio 1871. godine kada je uništio 1,8 miliona hektara šume i odneo 2.200 ljudskih života. U Sibiru, 1915. godine, požar je uništio milion km² šume^[1]. Čađ koja je prekrila nebo onemogućila je prodor sunčevih zraka i temperatura se spustila za nekoliko stepeni.^[1]

Postoje i biljne vrste koje su otporne na požar. Takav je slučaj sa eukaliptusom. Naime, čak i kada izgori u požaru, eukaliptus se obnavlja. Po mišljenju naučnika, za to je odgovorno posebno tkivo koje regeneriše izgubljene delove i koje se nalazi u dubljim slojevima stabla ove biljke (dok je kod drugih vrsta kao što je hrast, ovo tkivo blizu kore).^[1]

Mere protiv požara

Šumski požar

Korišćenje nezapaljivih ili samogasećih materijala.
Opremanje prostorija senzorima koji reaguju na povišenu temperaturu uz korišćenje uređaja koji rasprskuju vodu ili na drugi način sprečavaju požar.
Obezbeđenje protivpožarnih puteva.
Obeležavanje lokacija gde je zabranjeno korišćenje otvorenog plamena ili alata koji varniči (npr rudnici)
Prisustvo obučenih vatrogasaca sa opremom na mestima gde se nešto radi a postoji trenutna opasnost od požara (npr zavarivanje na mestu koje je ugroženo od požara)
Obuka zaposlenih
Postavljanje aparata za gašenje požara

Načini gašenja požara

Kako bi uopšte nastao požar potrebna su tri elementa:

gorivo - materijal koji gori
temperatura paljenja materijala koji gori
kiseonik

Ukidanjem jednog od ta tri elementa požar se gasi.

Sredstva za gašenje požara

Aparat za gašenje požara

To su materije koje svojim delovanjem prekidaju proces gorenja. Od njih se zahteva da ispunjavaju neke opšte uslove i to:

da im je upotreba jednostavna,
da gase što više požara različitih materija,
da su bezopasna i da se ne spajaju sa drugim materijama,
da gase efikasno,
da su postojana pri čuvanju i da su jeftina, odnosno ekonomična.

Podela prema agregatnom stanju:

čvrsta (pesak, zemlja, prah),
tečna (voda, pena),
gasovita: (ugljen-dioksid, haloni).

Podela prema načinu delovanja na gorivu materiju:

sredstva koja ugušuju (pena, ugljen-dioksid, prah, haloni, vodena magla i para, priručna sredstva kao što su prekrivači, pesak, zemlja),
sredstva koja hlade (voda i pena),
sredstva koja deluju antikatalitički odnosno prekidaju lančane reakcije gorenja (haloni, neke vrste praha i pojedine vrste pene).

Voda je jedno od sredstava koje se vrlo često upotrebljava za gašenje požara. Voda gasi prvenstveno ohlađivanjem, pošto u odnosu na sve ostale poznate supstance ima najveću specifičnu toplotu.^[2]

Klase požara

Podelu sredstava za gašenje požara prema nameni definiše JUS 3.C2 003, po kome se požari razvrstavaju u pet osnovnih vrsta (klasa) požara - prema gorivim materijama koje mogu biti zahvaćene požarom. To su požari klase A, B, C, D i E.^[2]

Klase požara	Sredstva za gašenje
A- požari čvrstih materija (drvo, tekstil, ugalj, biljne materije, plastika, slama, papir i sl.)	voda- najbolje pena i prah - uspešno halon i ugljen-dioksid - za manje površine
B - požari tečnih i lako topljivih materija (benzin, benzol, ulja, masti, lakovi, smola, alkohol i sl.)	prah i halon - najbolje pena - za požare u posudama ugljen-dioksid - u zatvorenom prostoru voda - za hlađenje
C - požari zapaljivih gasova (metan, butan, propan, vodonik, acetilen)	prah i halon - najbolje ugljen-dioksid - za manje požare voda - za hlađenje pena - NE
D - požari lakih metala (magnezijum, aluminijum, njihove legure, titan, elektron, osim natrijuma i kalijuma)	Gasi samo specijalni prah, strugotina suvog liva, kamena so i suvi pesak Halon, ugljen-dioksid, voda, pena - NE
F - kuhinjski požari	aparati za gašenje požara sa novim sredstvom za gašenje požara (sapunastom penom koja se dobija u kombinaciji alkalne mešavine sa masnim kiselinama) i priručna suva sredstva za gašenje požara. Voda i pena - NE

Izašao je novi standard o klasifikaciji požara SRPS EN 2:2011 – Klasifikacija požara (Sl. glasnik 30/11) i time je povučen SRPS ISO 3941:1994. Ukinuta je klase E. Uvedena je nova klasa F, gde spadaju požari koji obuhvataju masnoće za kuvanje (biljne i životinjske masti) koje se koriste u kuhinjskim aparatima.

Reference

^ ^a ^b ^v Stojanović, V. Publikacija: Životna sredina i održivi razvoj. Avgust NIP „Dečja kuća“ d. o. o. Gornji Milanovac. 2007. ISBN 978-86-86553-03-4.
^ ^a ^b Šimon Đarmati, Hemija opasnih materijala, Viša politehnička škola, Beograd, 2006.

Spoljašnje veze

[дечја-1] v Stojanović, V. Publikacija: Životna sredina i održivi razvoj. Avgust NIP „Dečja kuća“ d. o. o. Gornji Milanovac. 2007. ISBN 978-86-86553-03-4.

[веза2-2] Šimon Đarmati, Hemija opasnih materijala, Viša politehnička škola, Beograd, 2006.

[1]

[2]