Отворите главни мени

Адорјан (мађ. Adorján, стари српски назив Надрљан) је насеље у Србији у општини Кањижа у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. има 1037 становника (према попису из 2002. било је 1128 становника).

Адорјан
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаКањижа
Становништво
 — 2011.Пад 1037
 — густина57/км2
Географске карактеристике
Координате45°59′30″ СГШ; 20°02′15″ ИГД / 45.991666° СГШ; 20.0375° ИГД / 45.991666; 20.0375Координате: 45°59′30″ СГШ; 20°02′15″ ИГД / 45.991666° СГШ; 20.0375° ИГД / 45.991666; 20.0375
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина79 м
Површина19,7 км2
Адорјан на мапи Србије
Адорјан
Адорјан
Адорјан на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број24425
Позивни број024
Регистарска ознакаKA

Адорјан је један од најстаријих насеља Бачке које се помиње већ 1198. године под називом Adryan.

ИсторијаУреди

Адорјан — је један од најстаријих насеља целе Бачке које се по најновијим истраживањима спомиње већ 198. године у једном писаном документу под називом Adryan у Бодрошкој жупанији Поред Тисе. Према томе је славило 800. годишњицу. Ово насеље се састојало у средњем веку од два села: од Горњег и Доњег Адорјана. Из 1271. године имао још једну повељу, а из 1331. године и детаљан опис границе поседа. 1406. године Адорјан добија дозволу за одржавање недељних пијаца. У ово време је имао и више манастира (Свети Мартин), Свети Ђорђе и Свети Никола и манастир Богородице).

Почетком турске владавине се становништво разбежало, али за кратко време је поново настањено. Касније опустошени хатар села је прикључен Кањижи.

Адорјан је аграрно село. Становништво се бави гајењем дувана, паприке, житарица. У целој Војводини је добро познат адорјански дуван. Активно становништво се већином бави са земљорадњом или је запослено у Кањижи, Сенти итд. Село има месну заједницу, школу до 4 разреда основне школе.

Садашње село је старо око сто педесет година. Кањишка црквена управа је 1858. године подигла малу цркву у близини Тисе, где је већ било концентрисано око 60 кућа. Око цркве су се формирале улице које се од централног трга разилазе према западу, југу и истоку. 1884. године већ има осам улица. У овом веку је још изграђено више улица, најкасније улица Арањ Јаноша.[1]

Овде се налази ФК Тиса Адорјан.

ДемографијаУреди

У насељу Адорјан живи 843 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,4 година (36,2 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 408 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,76.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

 
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.542
1953. 1.504
1961. 1.335
1971. 1.236
1981. 1.203
1991. 1.158 1.156
2002. 1.128 1.152
2011. 1.037
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Мађари
  
845 74,91 %
Румуни
  
191 16,93 %
Роми
  
57 5,05 %
Срби
  
5 0,44 %
Украјинци
  
2 0,17 %
Муслимани
  
1 0,08 %
Југословени
  
1 0,08 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Банатерра др Пап Ђерђ. (2006)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди