Тоба (Нова Црња)

Тоба (мађ. Toba) је насеље у Србији у општини Нова Црња у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 518 становника.

Тоба
Toba1.jpg
Католичка црква
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСредњобанатски
ОпштинаНова Црња
Становништво
 — 2011.Пад 518
 — густина28/км2
Географске карактеристике
Координате45°41′10″ СГШ; 20°33′13″ ИГД / 45.686° СГШ; 20.553666° ИГД / 45.686; 20.553666Координате: 45°41′10″ СГШ; 20°33′13″ ИГД / 45.686° СГШ; 20.553666° ИГД / 45.686; 20.553666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина68 м
Површина24,9 км2
Тоба на мапи Србије
Тоба
Тоба
Тоба на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23222
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

ИсторијаУреди

Тоба је насеље настало крајем 18. века, када и околна села Банатска Топола и Торда.[1] Прво насеље на подручју данашње Тобе подиже 1789. године Фелдмаршал Гроф Роберт Зичи-Ферарис (Robert Zichy–Ferraris).[2] Зичи-Ферарис је свој посед продао негде у периоду између 1838. и 1845. године претенденту на француски престо Анрију V (Henry V, comte de Chambord, 1820–1883).[3] Анри V поставља за управитеља свог поседа француског Барона Кирила Билеа (Joannes Cyril Billot), који са својим синовима управља овом регијом у периоду од око 50 година. Баронови синови, Хенрик и Јудокс (Henrik, Eudoxe) се истичу у помоћи и бризи о сиромашним и болесним о чему говори и спомен плоча постављена у част њихове донације 1893. године у холу старе зграде Болнице у Кикинди.[4] У то време су највероватније у селу подигнути каштел и резиденција који нису сачувани. 1876. године је подигнута црква Свете Тојице.[5] До средине 19. века насеље је било познато под називом Велика Тоба, а становништво се углавном бавило гајењем дувана. У селу је тада био око 100 домаћинстава.[6] Након смрти Анрија V, његове поседе наслеђује Војовода Роберто I od Парме (Robert I di Borbone-Parma, 1848-1907), а након његове смрти, његов син Војвода Илија од Парме (Elias di Borbone-Parma, 1880-1959). Почетком 20. века земљиште прелази у власништво „Делмађарорсаги“ банке која врши парцелизацију у периоду од 1910. до 1911. године.[7]

Након другог светског рата, 1949. године сазидана је двоспратна зграда Дома локалне задруге. 1976. године завршена је нова школа, у то време, прва савремена, образовна установа у региону. Тренутно у школи раде четири разреда. У склопу исте зграде је и обданиште. Село данас има Дом културе, Ватрогсну станицу и амбуланту. У Тоби се налази и седиште културног удружења “Петефи Шандор”.

ДемографијаУреди

У насељу Тоба живи 557 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,4 година (41,8 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 265 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,61.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[8]
Година Становника
1948. 1.499
1953. 1.489
1961. 1.401
1971. 1.232
1981. 1.099
1991. 822 818
2002. 691 694
Етнички састав према попису из 2002.[9]
Мађари
  
581 84,08 %
Срби
  
37 5,35 %
Роми
  
27 3,90 %
Хрвати
  
3 0,43 %
Југословени
  
2 0,28 %
Црногорци
  
1 0,14 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ www.kikinda.rs Архивирано на сајту Wayback Machine (март 18, 2010) (језик: енглески), Села Кикиндске општине
  2. ^ Link text Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 22, 2010) (језик: енглески), Bodor Antal, Délmagyarországi telepítések története és hatása a mai közállapotokra. 1914, Budapest.
  3. ^ Историја села Молин Архивирано на сајту Wayback Machine (март 26, 2010) (језик: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ Историјат Болнице у Кикинди Архивирано на сајту Wayback Machine (август 15, 2010) (језик: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
  5. ^ Сачуване фотографије каштела и резиденције Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 16, 2009) (језик: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
  6. ^ Link text Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 22, 2010) (језик: енглески), Fényes Elek, Magyarország geographiai szótára. I-IV. 1851, Pesten.
  7. ^ Link text Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 22, 2010) (језик: енглески), Borovszky Samu, Magyarország vármegyéi és városai. Magyarország monográfiája. Torontál vármegye.1911, Budapest.
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди