Албанци у Србији
Албанци у Србији су грађани Србије албанске етничке припадности.
| Укупна популација | |
|---|---|
| 5.809 (попис Србије 2011)[1] без Космета[а] 1.616.869 (попис Косова 2011)[3] | |
| Региони са значајном популацијом | |
| Косово и Метохија, Прешево и Бујановац | |
| Језици | |
| српски и албански | |
| Религија | |
| углавном ислам али има и католика | |
| Сродне етничке групе | |
| Албанци |
ИсторијаУреди
Фашистички окупатор током Другог светског рата на територију Косова и Метохије насељава до 72.000 Албанаца из Албаније.[4]
Пописи СрбијеУреди
- 1948: 532.011
- 1953: 565.513
- 1961: 699.772
- 1971: 984.761
- 1981: 1.303.034
- 1991: 78.281
- 2002: 61.647
- 2011: 5.809 (види Попис становништва 2011. на Косову)
Попис 1991. бојкотован је од стране албанске националне заједнице, док пописи 2002. и 2011. године нису спроведени на територији АП Косово и Метохија, док је онај из 2011. у општинама Прешево и Бујановац бојкотовала већина Албанаца.[5]
НапоменеУреди
- ^ Попис 2011. спроведен је у условима политизације и бојкота пописа од стране Албанаца на југу Србије и немогућности одржавања у АП Косово и Метохија, уз напомену да је ово већ трећи по реду попис становништва за који није било омогућено прикупљање података у јужној српској покрајини. Последњи попис становништва на Косову и Метохији у коме су учествовали припадници албанске националне мањине обављен је још 1981. године. Албанци на Косову и Метохији бојкотовали су Попис 1991. године, а подаци за ту годину добијени су проценом. Попис 2002. године такође није било могуће спровести на територији Косова и Метохије. Поменуте околности битно се одражавају на могућност праћења свеукупног етнодемографског стања у Србији.[2]
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Становништво према националној припадности Архивирано 2013-04-16 на сајту Archive.today, Републички завод за статистику Србије, 2011.
- ^ “Етноконфесионални и језички мозаик Србије”, Републички завод за статистику
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 03. 01. 2014. Приступљено 27. 08. 2015.
- ^ Vickers, Miranda (1998). Between Serb and Albanian: a history of Kosovo. Hurts and co. стр. 123.
- ^ „2011 Census of Population, Households and Dwellings in the Republic of Serbia” (PDF). Statistical Office of the Republic of Seriba. Приступљено 8. 3. 2013.
ЛитератураУреди
- Барјактаровић, Мирко Р. (1950). „Двовјерске шиптарске задруге у Метохији”. Зборник радова Етнографског института. 1: 197—209.
- Батаковић, Душан Т. (1991). Косово и Метохија у српско-арбанашким односима: Студије и чланци. Приштина-Горњи Милановац: Јединство, Дечје новине.
- Димић, Љубодраг; Борозан, Ђорђе (1998). Југословенска држава и Албанци. 1. Београд: Службени лист СРЈ, Архив Југославије, Војно-историјски институт.
- Димић, Љубодраг; Борозан, Ђорђе (1999). Југословенска држава и Албанци. 2. Београд: Службени лист СРЈ, Архив Југославије, Војно-историјски институт.
- Јагодић, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878-1912). Београд: Завод за уџбенике.
- Маликовић, Драги (2005). Качачки покрет на Косову и Метохији 1918-1924. Лепосавић-Косовска Митровица: Институт за српску културу, Филозофски факултет.
- Николић, Коста; Цветковић, Срђан (2014). Срби и Албанци на Косову и Метохији у 20. веку (1912-1990). Београд: Институт за савремену историју.
- Стојанчевић, Владимир (1994). Косово и Метохија у српско-арбанашким односима у XIX веку (1804-1878). Београд: Српска академија наука и уметности.
