Владимир Стојанчевић

Владимир Стојанчевић (Скопље, 16. април 1923Београд, 21. април 2017) био је српски историчар, који је проучавао историју Србије и српског народа у 19. и 20. веку. Био је члан САНУ, у Одељењу историјских наука: дописни члан је постао 16. новембра 1978. године, а за редовног је изабран 15. децембра 1988. године.

Владимир Стојанчевић
Лични подаци
Датум рођења(1923-04-16)16. април 1923.
Место рођењаСкопље, Краљевина Југославија
Датум смрти21. април 2017.(2017-04-21) (94 год.)
Место смртиБеоград[1], Србија
ОбразовањеУниверзитет у Београду
НаградеОрден Св. Саве 1. Реда.

Биографија

уреди

Основну школу и гимназију учио је у Велесу, а матурирао је у Крагујевцу. За време окупације током Другог светског рата радио је на железници у Београду. Био је учесник Сремског фронта. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду 1950. године, након чега је изабран за асистента Историјског института САНУ у коме је провео цео радни век, до 1984. године. Докторирао је 1956. године.[2]

Његова супруга била је Видосава Николић Стојанчевић.

Научни рад

уреди

У почетку се посветио Првом српском устанку и Милошу Обреновићу, да би касније проширио свој рад на новоослобођене територије, међународне односе са Османским царством, Русијом и Аустроугарском, политичке и културне односе Србије са суседним државама. Теме његових радова протежу се од Велике сеобе Срба 1690. године до завршетка Првог светског рата.[3]

По мајци Лесковчанин, интересовао се за истраживање прошлости лесковачког краја и био је стални сарадник Лесковачког зборника од његовог првог броја.[3]

Избор из библиографије

уреди

Библиографија о лесковачком крају

уреди
  • Стојанчевић, Владимир (1961). „Да ли је Лесковац имао кнезове бератлије и кнежевску самоуправу у периоду Првог српског устанка”. Лесковачки зборник. 1: 6—12. 
  • Стојанчевић, Владимир (1962). „Први српски устанак и лесковачки крај”. Лесковачки зборник. 2: 9—23. 
  • Стојанчевић, Владимир (1963). „Лесковац као административно подручје за последњих сто година турске власти”. Лесковачки зборник. 3: 62—64. 
  • Стојанчевић, Владимир (1965). „Прилог познавању школских прилика у лесковачком крају пред ослобођење 1878. године”. Лесковачки зборник. 5: 44—47. 
  • Стојанчевић, Владимир (1966). „Из историје лесковачког краја у другој четвртини 19. века”. Лесковачки зборник. 6: 89—96. 
  • Стојанчевић, Владимир (1967). „Место и улога Лесковчана и лесковачког краја у националној-ослободилачкој борби српског народа од Турака”. Лесковачки зборник. 7: 5—18. 
  • Стојанчевић, Владимир (1968). „Политика кнежевине Србије према лесковачком крају у време доношења Лесковачког закона од 27. зилкаде 1275 (1860)”. Лесковачки зборник. 8: 59—66. 
  • Стојанчевић, Владимир (1970). „Друштвени и економски положај српског становништва у лесковачкој нахији непосредно по угушењу устанка 1841. године”. Лесковачки зборник. 10: 43—52. 
  • Стојанчевић, Владимир (1971). „Судбина вођа Нишко-лесковачког устанка у Србији 1841/42. године”. Лесковачки зборник. 11: 67—72. 
  • Стојанчевић, Владимир (1972). „Откуп вакуфских имања у Лесковцу после ослобођења 1878. године”. Лесковачки зборник. 12: 135—140. 
  • Стојанчевић, Владимир (1973). „Велике епидемије куге у крајевима југоисточне Србије (из историје здравствених прилика: предања и историја)”. Лесковачки зборник. 13: 13—22. 
  • Стојанчевић, Владимир (1977). „Два пописа жртава из среза јабланичког за време бугарске окупације 1915-1918. године”. Лесковачки зборник. 17: 121—138. 
  • Стојанчевић, Владимир (1978). „Друштвена и политичка карактеристика народних покрета у лесковачком крају у XIX веку до 1877.”. Лесковачки зборник. 18: 23—32. 
  • Стојанчевић, Владимир (1979). „Друштвено-економске и политичке прилике у лесковачком крају пред ослобођење од Турака 1877. године”. Лесковачки зборник. 19: 105—114. 
  • Стојанчевић, Владимир (1983). „Један попис интернираца из лесковачког краја за време првог светског рата”. Лесковачки зборник. 23: 277—280. 
  • Стојанчевић, Владимир (1984). „Подаци за опис јабланичког среза”. Лесковачки зборник. 24: 245—250. 
  • Стојанчевић, Владимир (1986). „Један географски опис лесковачког краја из 1871. године”. Лесковачки зборник. 26: 317—322. 
  • Стојанчевић, Владимир (1987). „Лесковачки крај у проблематици спољне и националне политике Кнежевине Србије у 19. веку”. Лесковачки зборник. 27: 71—78. 
  • Стојанчевић, Владимир (1995). „Хаџи Анђелко Димитријевић, народни посланик села грделичке клисуре за време Турака”. Лесковачки зборник. 35: 91—94. 
  • Стојанчевић, Владимир (1996). „Значај Лесковца у развоју српске државе и друштва новога века”. Лесковачки зборник. 36: 5—8. 
  • Стојанчевић, Владимир (1997). „Да ли су Лесковац и Ниш-варош били ослобођени у првом српском устанку”. Лесковачки зборник. 37: 157—162. 
  • Стојанчевић, Владимир (1999). „Учешће села лесковачке казе у ослобађању 1877-78. године”. Лесковачки зборник. 39: 117—122. 
  • Стојанчевић, Владимир (2010). „Лесковачки кнез Момир Стојановић и Лесковчани у Првом српском устанку”. Лесковачки зборник. 50: 153—158. 
  • Стојанчевић, Владимир (2011). „Једна ретка књига штампана у Лесковцу крајем 19. века”. Лесковачки зборник. 51: 133—136. 
  • Стојанчевић, Владимир (2012). „Неизвршени планови око изградње трансверзалне железничке мреже око Лесковца с почетка 20. века”. Лесковачки зборник. 52: 149—154. 

Референце

уреди
  1. ^ Преминуо академик др Владимир Стојанчевић
  2. ^ Ракић, Хранислав (2018). „Академик Владимир Стојанчевић, вишедеценијски сарадник Лесковачког зборника и Народног музеја”. Лесковачки зборник. 58: 213. 
  3. ^ а б Ракић, Хранислав (2018). „Академик Владимир Стојанчевић, вишедеценијски сарадник Лесковачког зборника и Народног музеја”. Лесковачки зборник. 58: 213—215. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди