Отворите главни мени

Богојево (мађ. Gombos) је насеље у Србији у општини Оџаци у Западнобачком округу. Према попису из 2011. било је 1744 становника (према попису из 2002. било је 2120 становника). Налази се 15 km од Апатина.

Богојево
Gombos1.jpg
Католичка црква
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЗападнобачки
ОпштинаОџаци
Становништво
 — 2011.Пад 1744
 — густина45,5/км2
Географске карактеристике
Координате45°31′30″ СГШ; 19°07′35″ ИГД / 45.525° СГШ; 19.126333° ИГД / 45.525; 19.126333Координате: 45°31′30″ СГШ; 19°07′35″ ИГД / 45.525° СГШ; 19.126333° ИГД / 45.525; 19.126333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина86 м
Површина38,3 км2
Богојево на мапи Србије
Богојево
Богојево
Богојево на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број25245
Позивни број025
Регистарска ознакаSO

Овде се налази ФК Дунатај Богојево.

Садржај

ИсторијаУреди

Почетком XVIII века уз обалу Дунава, близу данашњег Богојева, лежало је истоимено насеље српског живља избеглог испод Турака из разних крајева у тек ослобођену Бачку. Богојево се први пут помиње 1713. године у једном документу о плаћању пореза. По свему слично околним насељима са неразвијеним сточарством и земљорадњом. Већ тридесетих година село је имало свештеника, а до 1753. године село је имало култивисане оранице, прве занатлије и механу. 1753. године је донета одлука о премештању српског становништва из Богојева ради колонизације Немаца и Мађара. Требало је да они буду премештени у Парабућ, међутим становници Богојева су пружали отпор Угарској власти. 1760. године село је било празно и Миклош Хорват је добио дозволу од Угарске дворске коморе да насели 200 мађарских и словачких породица у Богојево. Након велике поплаве 1770. године Мађари су населили Богојево. оранице, прве занатлије, цркву и црквењака, механу и механџије стране челебџије расељено је ради колонизације становништва из западних крајева Царевине.

ДемографијаУреди

У насељу је пописано 696 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,51. У насељу Богојево 2002. живело је 1696 пунолетних становника, а просечна старост становништва износила је 41,5 година (39,8 код мушкараца и 43,2 код жена).

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.930
1953. 3.053
1961. 3.037
1971. 2.874
1981. 2.557
1991. 2.301 2.188
2002. 2.120 2.240
2011. 1.744 1.760
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Мађари
  
1.154 54,43 %
Роми
  
374 17,64 %
Срби
  
287 13,53 %
Румуни
  
163 7,68 %
Хрвати
  
29 1,36 %
Југословени
  
27 1,27 %
Црногорци
  
8 0,37 %
Немци
  
7 0,33 %
Словаци
  
2 0,09 %
Русини
  
2 0,09 %
Муслимани
  
2 0,09 %
Украјинци
  
1 0,04 %
Руси
  
1 0,04 %
Македонци
  
1 0,04 %
непознато
  
35 1,65 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља
 
Нова православна црква

СаобраћајУреди

 
Железничка станица у Богојеву

РеференцеУреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди