Богојево

Богојево
Богојево;
	Католичка црква
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Западнобачки
Општина	Оџаци
Становништво
— 2011.	1.744
— густина	45,5/км2
Географске карактеристике
Координате	45°31′50″ СГШ; 19°07′53″ ИГД / 45.53068° СГШ; 19.13150° ИГДКоординате: 45°31′50″ СГШ; 19°07′53″ ИГД / 45.53068° СГШ; 19.13150° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	86 м
Површина	38,3 км2
	Богојево Богојево на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	25245
Позивни број	025
Регистарска ознака	SO

Богојево (мађ. Gombos) је насеље у Србији, у општини Оџаци, у Западнобачком округу. Према попису из 2011. било је 1744 становника (према попису из 2002. било је 2120 становника). Налази се 15 km од Апатина.

ИсторијаУреди

Почетком XVIII века уз обалу Дунава, близу данашњег Богојева, лежало је истоимено насеље српског живља избеглог испод Турака из разних крајева у тек ослобођену Бачку. Богојево се први пут помиње 1713. године у једном документу о плаћању пореза. По свему слично околним насељима са неразвијеним сточарством и земљорадњом. Већ тридесетих година село је имало свештеника, а до 1753. године село је имало култивисане оранице, прве занатлије и механу. 1753. године је донета одлука о премештању српског становништва из Богојева ради колонизације Немаца и Мађара. Требало је да они буду премештени у Парабућ, међутим становници Богојева су пружали отпор Угарској власти. 1760. године село је било празно и Миклош Хорват је добио дозволу од Угарске дворске коморе да насели 200 мађарских и словачких породица у Богојево. Након велике поплаве 1770. године Мађари су населили Богојево. оранице, прве занатлије, цркву и црквењака, механу и механџије стране челебџије расељено је ради колонизације становништва из западних крајева Царевине.

У једном новинском чланку из 1937. о Богојеву се говори као о "циганском селу".^[1]

ДемографијаУреди

У насељу је пописано 696 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,51. У насељу Богојево 2002. живело је 1696 пунолетних становника, а просечна старост становништва износила је 41,5 година (39,8 код мушкараца и 43,2 код жена).

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	2.930
1953.	3.053
1961.	3.037
1971.	2.874
1981.	2.557
1991.	2.301	2.188
2002.	2.120	2.240
2011.	1.744	1.760

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Мађари	1.154	54,43 %
Роми	374	17,64 %
Срби	287	13,53 %
Румуни	163	7,68 %
Хрвати	29	1,36 %
Југословени	27	1,27 %
Црногорци	8	0,37 %
Немци	7	0,33 %
Словаци	2	0,09 %
Русини	2	0,09 %
Муслимани	2	0,09 %
Украјинци	1	0,04 %
Руси	1	0,04 %
Македонци	1	0,04 %
непознато	35	1,65 %

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	2	6
80+	21	33
75—79	33	65
70—74	52	65
65—69	52	63
60—64	64	76
55—59	70	74
50—54	86	79
45—49	87	80
40—44	64	67
35—39	69	59
30—34	61	54
25—29	67	62
20—24	75	56
15—19	70	64
10—14	66	50
5—9	61	57
0—4	53	57
Просек :	39,8	43,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	925	1.009	1.024	1.059	968	915	841

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	206	275	162	128	59	8	1	2	0	0	2,52

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	873	300	487	49	33	4
Женски	903	184	499	180	36	4
УКУПНО	1.776	484	986	229	69	8

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	382	131	5	0	50
Женски	182	79	0	0	24
УКУПНО	564	210	5	0	74
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	8	17	6	69
Женски	0	0	26	6	4
УКУПНО	5	8	43	12	73
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	5	8	8	6
Женски	1	2	4	17	7
УКУПНО	1	7	12	25	13
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	2	0	59
Женски	2	6	0	4
УКУПНО	5	8	0	63

Нова православна црква

СаобраћајУреди

Железничка станица у Богојеву

СпортУреди

У селу је постојао ФК Дунатај Богојево.

РеференцеУреди

^ "Време", 10. окт. 1937
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.