Богојево (мађ. Gombos) је насеље у Србији, у општини Оџаци, у Западнобачком округу. Према попису из 2011. било је 1744 становника (према попису из 2002. било је 2120 становника). Налази се 15 km од Апатина.

Богојево
Католичка црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЗападнобачки
ОпштинаОџаци
Становништво
 — 2011.Пад 1.744
 — густина45,5/km2
Географске карактеристике
Координате45° 31′ 50″ С; 19° 07′ 53″ И / 45.53068° С; 19.13150° И / 45.53068; 19.13150
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина86 m
Површина38,3 km2
Богојево на карти Србије
Богојево
Богојево
Богојево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број25245
Позивни број025
Регистарска ознакаSO

Историја уреди

Почетком XVIII века уз обалу Дунава, близу данашњег Богојева, лежало је истоимено насеље српског живља избеглог испод Турака из разних крајева у тек ослобођену Бачку. Богојево се први пут помиње 1713. године у једном документу о плаћању пореза. По свему слично околним насељима са неразвијеним сточарством и земљорадњом. Већ тридесетих година село је имало свештеника, а до 1753. године село је имало култивисане оранице, прве занатлије и механу. 1753. године је донета одлука о премештању српског становништва из Богојева ради колонизације Немаца и Мађара. Требало је да они буду премештени у Парабућ, међутим становници Богојева су пружали отпор Угарској власти. 1760. године село је било празно и Миклош Хорват је добио дозволу од Угарске дворске коморе да насели 200 мађарских и словачких породица у Богојево. Након велике поплаве 1770. године Мађари су населили Богојево. оранице, прве занатлије, цркву и црквењака, механу и механџије стране челебџије расељено је ради колонизације становништва из западних крајева Царевине.

У 19. веку овде је постављена неуобичајена железничка скела за превоз возова преко Дунава, док 1911. није изграђен железнички мост.[1]

У једном новинском чланку из 1937. о Богојеву се говори као о "циганском селу".[2]

Демографија уреди

У насељу је пописано 696 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,51. У насељу Богојево 2002. живело је 1696 пунолетних становника, а просечна старост становништва износила је 41,5 година (39,8 код мушкараца и 43,2 код жена).

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.930
1953. 3.053
1961. 3.037
1971. 2.874
1981. 2.557
1991. 2.301 2.188
2002. 2.120 2.240
2011. 1.744 1.760
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Мађари
  
1.154 54,43%
Роми
  
374 17,64%
Срби
  
287 13,53%
Румуни
  
163 7,68%
Хрвати
  
29 1,36%
Југословени
  
27 1,27%
Црногорци
  
8 0,37%
Немци
  
7 0,33%
Словаци
  
2 0,09%
Русини
  
2 0,09%
Муслимани
  
2 0,09%
Украјинци
  
1 0,04%
Руси
  
1 0,04%
Македонци
  
1 0,04%
непознато
  
35 1,65%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља
 
Нова православна црква
 
Железничка станица у Богојеву

Спорт уреди

У селу је постојао ФК Дунатај Богојево.

Референце уреди

  1. ^ "Политика", 1. март 1939
  2. ^ "Време", 10. окт. 1937
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди