Отворите главни мени

Футог је градско насеље у Србији у Аутономној Покрајини Војводини које се налази у општини Нови Сад у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 18.641 становника (према попису из 2002. било је 18.582 становника).

Футог
Centar Futoga.JPG
Улица Царице Милице, у Футогу

Coat of arms of Futog.png
Грб Футога

Flag of Futog.png
Застава Футога
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобачки
ГрадНови Сад
Градска општинаНови Сад
Становништво
 — 2011.Раст 18.641
 — густина228/км2
Географске карактеристике
Координате45°14′17″ СГШ; 19°42′22″ ИГД / 45.238° СГШ; 19.706° ИГД / 45.238; 19.706Координате: 45°14′17″ СГШ; 19°42′22″ ИГД / 45.238° СГШ; 19.706° ИГД / 45.238; 19.706
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина85 м
Површина80,3 км2
Футог на мапи Србије
Футог
Футог
Остали подаци
Поштански број21410
Позивни број021
Регистарска ознакаНС
Патријарх српски Арсеније III Чарнојевић који је боравио у Футогу, чији је потомак футошки племић Михаило Чарнојевић изградио Цркву Светих Врачева Козме и Дамјана у Футогу.
Католичка црква Срца Исусовог у Футогу
Средња пољопривредна школа са домом ученика у Футогу
Гроф-маршал Хадик који је саградио велелепни дворац који је данас претворен у Пољопривредну школу.

Садржај

Географски положајУреди

Варош на левој обали Дунава, на алувијалној тераси, на 82 m надморске висине, 6–7 km удаљен од Новог Сада, Бачка (Србија). Пошто је био смештен између два потока, утоке, назван је Futtak, Футог. Налази се на средини тока реке Дунав. Граничи се са градом Новим Садом и Ветерником на истоку, Руменком на североистоку, Кисачом и Степановићевом на северу, Гложаном и Бегечом на западу, а на јужној страни са Дунавом. Дугачак је 8 km. Површина територије износи 8.561 ha. Број становника је 18269. Насеље чини Стари и Нови Футог.

РељефУреди

Атар Футога се простире на лесној тераси, алувијалној равни и инундационој равни. Крај Футога се налазе две аде, док је један рукавац претворен у рибњак. Клима: умереноконтинентална, условљена близином Фрушке горе и Дунава. Ветрови су: кошава, западни и поветарац. Количина падавина: 700 mm годишње.

Биљне културеУреди

Кукуруз, пшеница, индустријско биље, повртарске биљке и купус, по чему је и најпознатији; 10% Футожана се бави пољопривредом. Животиње: зечеви, лисице, фазани, јаребице; шарани.

ХидрографијаУреди

Река Дунав и рибњак.

ИсторијаУреди

  • Стари век. Археолошка налазишта – Сесије, Горње шуме, Водице, Боктерница и Пашњак. Иако су Словени у Бачкој присутни од касноантичког периода, налази датирају из IX века. Старомађарски материјал потиче из X века.
  • Средњи век.
    • Поседство Футога. Породица Футаки XIV век. Јоб Горјански средина XV века. Османско царство 1528/9-1686/7. Краљевина Угарска 1686/7. Од 1696. бира се футошки кнез до 1868. Имао је симболичну улогу, биран је обично једанпут годишње. Краљевска Комора 1686/7-1703. Генерал барон Јозеф Нехем 1703-1721. Потом је у поседу грофа Батлера, потом грофа Цернхауса. 1726. је под Комором. Јозеф Одвајер 1727-1731. Гроф Фрифрих Лоренц Кавријан 1731-1744. Михаило Чарнојевић 1744-1769. Гроф Андрија Хадик 1769-1801. Гроф Брунсвик 1801-1852.
  • Нови век. Гроф Котек 1852-1921. 25. 11. 1918. Футог је заједно са Бачком, Банатом и Барањом део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца одлуком Велике Народне скупштине у Новом Саду. 1921. извршена аграрна реформа.

Прва званична школа у Футогу, по забележеним подацима, почела је да ради већ 1707. године. Први учитељ тада отворене школе био је поп Јанко, који је поред учења црквеног појања подучавао своје ученике и основама писмености. Школа је окупљала мањи број младића из места, а по забележеним подацима поп Јанко је имао уписаног и једног ученика из сремског места Черевић са друге стране Дунава.

У другој половини 18. века почела је колонизација Немаца у Футог, која је завршена 1774. године. Бечки двор је својом политиком настојао да у овим крајевима ојача свој утицај те је поред осталих значајних војвођанских места одабрао и наше место у које би убацио своје верне поданике. Како су придошлице — које су староседеоци примали са отпором и неповерењем — што чвршће везали за нови крај, аустроугарска власт им је чинила многе повластице и давала сваковрсне помоћи. Спроводећи овакву политику у дело, футошки властелин гроф Хадик је 1778. године досељеним Немцима саградио школу.

Да би се супротставили све већем утицају Немаца, Срби који су живели у Футогу почели су да воде рачуна о културно-просветном уздизању свог живља. Мала школа, која је окупљала неколико младића, проширена је и на тај начин је створена могућност елементарног описмењавања већег дела локалног становништва. Започело је и поступно одвајање школе и њеног рада од цркве. Учитељским позивом и радом у школи почињу се бавити људи којима је то животни позив, док се утицај цркве и свештеника задржао у домену поуке о вери. Проширење школе подразумевало је повећање школског простора те је подигнуто неколико школских зграда. Већи део досељених Немаца живео је у насељу које је названо Нови Футог, док су Срби претежно живели у Старом Футогу. Зато су, почев од колонизације па све до краја Другог светског рата, у месту радиле две школе.

Према подацима из 1940. године у месту је радило 12 учитеља са 12 одељења у којима је било око 400 деце. Први слободни дани крајем октобра 1944. године затекли су Футог више него полупразан. У јануарским данима 1945. године, још док су трајале борбе на Сремском фронту, формирана су нова школска одељења и тако је почела да ради нова школа. У тим данима школа је имала мали број деце, али се радило много и за кратко време остварени су значајни резултати. Током 1945. и 1946. године, новом колонизацијом, у Футог су стигле породице из срема и Босне, тако да се бројно стање ученика у одељењима вратило на предратно стање. Тих дана у Футогу основана је и прва средња школа. Прогимназија, која је имала три разреда.

У послератним годинама школа је обавила велику и значајну мисију. Поред рада са децом редовног узраста радило се и са великим бројем деце и омладине чије је школовање било ометено ратом. Већи број полуписмених и неписмених мештана био је обухваћен аналфабетским течајевима на којима је савладао основе писмености. Живот Футога је у то времебио обележен замахом образовања и васпитања. Поред школских задатака учињени су напори и остварени значајни резултати на општем културном пољу. Такав развој ситуације довео је до стварног остваривања грађана на основно образовање, али и до повећаног обима захтева и послова које јешкола требало да реализује. Зато је у Футогу 1950. године од основне четвороразредне школе и Прогимназије створена јединствена осморазредна школа којом је обезбеђено школовање све деце у трајању од осам година. Званично, школа је основана актом Скупштине општине Нови Сад, бр. 9994-22 од 22. 08. 1950. године, и уписана је у судски регистар код Окружног привредног суда у Новом Саду Решењем бр. 338 од 1979. године, Регистар. лист бр. 1-237. До 1954. и 1955. радило се са 15 одељења и са око 600 ученика, а све до 1956. године наша школа није имала име. Тада је, на предлог колектива, Школски одбор одлучио да школа добије име народног хероја Пинкија.

Године 1968. изграђена је савремена школска зграда са фискултурном салом на локацији на којој се школа сада налази. У том периоду, у нашој школи се школовало готово 1700 ученика што је — упркос новој згради — представљало озбиљан проблем. Ипак, 1985. године изграђена је у Футогу још једна школска зграда у коју су се преселили део наших ученика и део колектива. Тако је Футог добио још једну основну школу — ОШ „Мирослав Антић“.

Драгомир Лалин је подигао две фабрике у Футогу, "Гарант" и "Милан Видак" 1951 године. "Милан Видак" је била фабрика жице и жичаних производа која је снабдевала Балкан следећих 40 година, посебно позната по томе што је снабдевала градњу читавог Новог Београда. Пожртвованим радом, Драгомир Лалин је исто тако подигао фабрику "Арома" у класу колектива који су били цењени на целом подручју Југославије. Потребно je поменути сарадњу са америчком компанијом Генерал Фоодс која је донела безалкохолно, прашкасти сок "Танг" на југослованско тржиште.

ДемографијаУреди

 
Католичка црква Исусовог срца

У насељу Футог живи 14667 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (36,7 код мушкараца и 38,6 код жена). У насељу има 5493 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

 
Демографија[1]
Година Становника
1948. 5.366
1953. 6.049
1961. 8.256
1971. 10.614
1981. 14.664
1991. 16.048 15.569
2002. 18.582 19.276
2011. 18.641
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
16.828 90,56 %
Мађари
  
279 1,50 %
Југословени
  
226 1,21 %
Хрвати
  
152 0,81 %
Словаци
  
147 0,79 %
Роми
  
107 0,57 %
Црногорци
  
68 0,36 %
Русини
  
38 0,20 %
Македонци
  
31 0,16 %
Немци
  
24 0,12 %
Украјинци
  
17 0,09 %
Муслимани
  
15 0,08 %
Руси
  
11 0,05 %
Словенци
  
9 0,04 %
Румуни
  
9 0,04 %
Чеси
  
8 0,04 %
Бугари
  
6 0,03 %
Горанци
  
4 0,02 %
Буњевци
  
4 0,02 %
Бошњаци
  
1 0,00 %
Албанци
  
1 0,00 %
непознато
  
200 1,07 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

ИндустријаУреди

«Милан Видак», фабрика жице и жичаних производа, «Арома», фабрика зачина, «Гарант», фабрика делова за моторе, «Футожанка», фабрика сточне хране, «Вагар», израда и сервис вага.

СаобраћајУреди

Пут Нови СадБачка Паланка, железничка пруга Нови Сад – Сомбор, река Дунав.

Футог је са Нови Садом повезан линијама јавног превоза бр. 53, 54, 55 и 56., као и међуградским аутобусима из правца Бачке Паланке.

ОбразовањеУреди

 
Пољопривредна школа са домом ученика у Футогу

ОШ «Десанка Максимовић», ОШ «Мирослав Антић» и Пољопривредна школа са домом ученика. Већина Футожана средње образовање похађа у Бачкој Паланци и Новом Саду.

МедијиУреди

Култура: КЦ «Младост», галерије, градска библиотека.

УстановеУреди

Месна заједница Футог, Дом здравља, полицијска станица, Ватрогасни дом, Старачки дом (Marianum), Дом ученика (Rudolfinum).

 
Зграда Пољопривредне школе са домом ученика

СпортУреди

ЖОК Футог, ОК Футог, ФОК Футог, ОК Футог Вест, РК Металац, ОФК Футог, ФК Софекс, Клуб Борлилачких Спортова Футог, Клуб Реалног Аикидоа Футог, Карате Клуб Металац, КК Техномер Футог, КК Баскетбал Старс.

ЗнаменитостиУреди

  • Српска православна црква «Свети Врачи Козма и Дамјан» из 1776. Барокни стил.
  • Футошки дворац, данас Пољопривредна школа. Барокно-класицистички стил. Саградио га гроф Андрија Хадик 1777. У њему су неколико дана пре Сарајевског атентата боравили надвојвода Франц Фердинанд и његова супруга Софија Котек.
  • Стари жупни двор из 1777. Припада грађанској архитектури XVIII века.
  • Српска православна црква Светог Благовештења 1781-1947. Стил сеоског барока.
  • «Рудолфинум» или «Бастиља» из 1893. Стил еклектика. Данас Дом ученика.
  • «Марианум» из 1894. Стил историцизам. Данас Геронтолошки центар.
  • Римокатоличка црква «Свето Срце Исусово» из 1908. Неоготичка катедрала.
  • Ватрогасни Дом из 1909 са торњем из 1932.
  • Римокатоличка црква «Свето Тројство» из 1940. Не врши духовну улогу.
 
Католичка црква

Знаменити ФутожаниУреди

Драженко Нинић , Марко Јелесић, Милош Јездимировић, Ђорђе Ђорђевић, Василије Николић, Лазар Кнежевић, Стеван Шијачки, Петар Карађорђевић, Младен Шовљаков, др Светислав Стефановић, Дезидер Салаи, др Милан Костић, др Борислав Костић, др Светислав Костић, др Милан Николић, Стеван Дунђеров, др Милан Дунђеров, Хана Дунђеров, инг Душан Дунђеров, др Душан Јелесић, др Здравко Јелесић, др Ђорђе Топалов, Сретен Ј. Богдановић, Стеван и Нестор Бошњак, Милан Видак Видаков, Франц Хутерер, Милош Бугарин, Боривоје Миросављевић, др Милош Бјеговић Бјега, др Љуба Шовљаков, проф. Маринко Пашић Хаџија, др Огњен Хађи-Зулуф Мандић, Велимир Брлетић, Жарко Шкорић, Никола Шкорић, Ђорђе Коцкаревић, потпуковник Радован Бабић Бабура, капетан Драган Краљевски, Вида Павловић, Драгомир Лалин.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Сретен Богдановић: Село Футог;
  • Милош Бугарин: Црква Светих Врачева у Футогу 1980.;
  • Мара Шовљаков: Варош Футог 2004.

ГалеријаУреди

Спољашње везеУреди