Бачки Петровац

градско насеље у Србији, у општини Бачки Петровац, у Јужнобачком округу

Бачки Петровац (слч. Báčsky Petrovec) је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Јужнобачком управном округу. Према попису из 2022. било је 5.227 становника.

Бачки Петровац
Бачки Петровац
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаБачки Петровац
Становништво
 — 2022.5.227
 — густина94/km2
Географске карактеристике
Координате45° 21′ 36″ С; 19° 35′ 26″ И / 45.36003° С; 19.59053° И / 45.36003; 19.59053
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина87 m
Површина65,1 km2
Бачки Петровац на карти Србије
Бачки Петровац
Бачки Петровац
Бачки Петровац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број21470
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Историја

уреди
 
Најстарија сеоска кућа у Бачком Петровцу.

На територији насеља Бачки Петровац већ у праисторијско доба постојала су насеља а најстарији помен је из 13. века када је признат за самосталну црквено општину са црквом која је посвећена св. Петру. Име Петровац се наводи и у историјским изворима и аналима из 15. и 16. као и 17. века. Имена Бодоњ, Телек и Драгово говоре о томе да су први становници ту били Мађари и Срби. У време турског доба ту се помиње сеоце са 19 затим 5 и крајем 16. века 28 породица. У време устанка Ракоција Драгово, Бодоњ и друга насеља су била спаљена и остао је само Петровац. Године 1733, у Петровцу је било само 40 православних домова, а православни свештеници су Живан Милутиновић и Филип Арсеновић.[1]

У првој половини 18. века дошло је до сеобе Словака на Доњу земљу. Године 1747. доведени су први Словаци у Бачку на имање Чарнојевића у Футогу где им је он уступио део старе општине Петровац у којој је било 19 српских породица. Први словачки досељеници потичу из новохрадске столице (која се данас углавном налази у Мађарској). У 18. век и 19. веку овде је било велико властелинство – футошко, које је обухватало Гложан и Петровац. Први подаци о броју становника датирају из 1772. године из времена Марије Терезије и у Петровцу је побројано 423 породице од чега 37 српских, а скупа је било 2.000 становника. Значи да је Петровац у то доба био овеће насеље. У 18. и 19. веку постаје највеће словачко насеље у Бачкој. После је наишло доба стагнације услед одлива становништва у Срем и за време рата у Чехословачку. Но иако је у популацији настала одређена стагнација Петровац се развија културно, привредно, трговински и у административно- управном смислу је напредовао и постао је не само културно средиште Словака већ се сврстао у најнапреднија насеља у јужној Бачкој.

Бачки Петровац је имао знатан допринос у борби са окупатором и то у оквиру Новосадског партизанског одреда, све до коначног ослобођења 1944. године. Новембра 1944. године у Бачком Петровцу је формирана Четрнаеста војвођанска (словачка) бригада, састављена од припадника словачке националности.

Положај

уреди

Бачки Петровац се налази у делу јужне Бачке, и Западном делу Војводине, на врло плодном земљишту на територији општине Бачки Петровац.

  • Географска дужина: 45° 21' 38 N
  • Географска ширина: 19° 35' 30 E
  • Надморска висина: 87 m

Култура

уреди
 
Споменик Матеју Чањиу, који је 1745. године, довео 128 словачких породица у Бачки Петровац.[2]
 
Гимназија Јан Колар у Бачком Петровцу.
 
Галерија Зуске Медведјове у Бачком Петровцу.

Међу знаменитијим споменицима историје је споменик обешеним првоборцима 1941. године и стара црква из 1813. у Кулпину. У Бачком Петровцу су познати Словачка гимназија, Галерија Карол Милослав Лехотски, Галерија Зуске Медвеђове, Музеј војвођанских Словака (до 2012. Народни музеј), Библиотека „Штефан Хомола” и друге образовне и културне институције. У Бачком Петровцу се налази Кудељара (Мљач) која је проглашена за споменик културе.

Ликовни живот

уреди

У ликовној уметности почеци ликовног живота у Бачком Петровцу су неистражени али се зна да је први школовани сликар на овим просторима био Јан Рохоњ који је живео у првој половини 19. века но његови радови нису сачувани и непознати су. Даљим иако аматер био је свештеник Бењамин Реус чије једно платно је у Галерији Зуске Медвеђове. Велики утицај на сликарство у овој средини оставио је сликар Карол Милослав Лехотски који је из редова Словака био први академски сликар. Његови радови налазе се у Галерији Зуске Медведјове и у приватном власништву. Поред овог сликара велики утицај у овој области уметности је имала и сликарка Зуска Медвеђова која је своје слике поклонила Бачком Петровцу. Бачки Петровац је имао школоване сликара и сликаре аматере које су били опажани и у другим срединама, и од школованих сликара утицај на сликарство у Бачком Петровцу имали су у новије време Јарослав Шимович, Михал Кираљ, Иван Крижан, Владимир Лабат-Ровњев (који се бавио и скулптуром) и др. 1980- тих године ликовни живот је обележен оснивањем „Галерије Блатно“ од стране групе аматера а чија је главна покретачка снага био академски сликар и графичар Михал Кираљ. 1989. Бачки Петровац је поред Галерије Зуске Медвеђове добио и нову галерију у гимназији Јан Колар. У данашнје време у Бачком Петровцу не живи ни један академски сликар. У Бачком Петровцу постоје две галерије и ту се налази центар за презентацију ликовне уметности словака у Србији.

Привреда

уреди

У овом крају је развијена пољопривреда, а нарочито је било чувено хмељарство. Хмељ „зелено равничарско злато“ из Бачког Петровца, веома је познат у свету.[3] Због близине Новог Сада, већина становника свакодневно путује у град. Поред Новог Сада велики број становника ради у суседној Бачкој Паланци. Подручје Бачког Петровца у систему канала Дунав—Тиса—Дунав има ловишта и друге природне атрактивности.

Демографија

уреди

Етнички састав 1910.[4]

уреди
Словаци Јевреји Срби
7335 107 40

Демографија

уреди

У насељу Бачки Петровац живи 5434 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (38,5 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 2567 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,62.

Ово насеље је углавном насељено Словацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[5]
Година Становника
1948. 7.452
1953. 7.503
1961. 8.104
1971. 7.822
1981. 7.729
1991. 7.236 7.120
2002. 6.727 6.993
2011. 6.155
2022. 5.227
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Словаци
  
5.549 82,48%
Срби
  
573 8,51%
Југословени
  
169 2,51%
Хрвати
  
56 0,83%
Мађари
  
36 0,53%
Роми
  
22 0,32%
Муслимани
  
10 0,14%
Црногорци
  
9 0,13%
Русини
  
8 0,11%
Словенци
  
5 0,07%
Македонци
  
5 0,07%
Албанци
  
4 0,05%
Украјинци
  
3 0,04%
Немци
  
3 0,04%
Чеси
  
1 0,01%
Руси
  
1 0,01%
непознато
  
140 2,08%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Знамените личности

уреди

Туризам и рекреација

уреди

Дана 23. априла 2012. у Бачком Петровцу је отворен аква парк Петроленд, највећи аква парк у Србији и један од највећих у југоисточној Европи. У његову изградњу словачка компанија Aqua Therm Invest до сада је уложила 8,5 милиона евра, а до завршетка последње фазе у наредне две године биће инвестирано укупно 22 милиона евра. Аква парк се налази на уласку у Бачки Петровац, на путу за Нови Сад, од кога је удаљен 18 km.[8]

Аква парк

уреди

Спорт

уреди

Медији

уреди

Једина петровачка телевизије је ТВ Петровец, која емитује од новембра, 1997. године а једина радио-станица је Радио Петровец.

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.
  2. ^ „Začinjena ljubav prema Slovacima”. Explore Novi Sad. Архивирано из оригинала 26. 06. 2020. г. Приступљено 23. 6. 2020. 
  3. ^ Словаци су, пре кулена, јако добро гајили хмељ („Политика”, 1. новембар 2016)
  4. ^ Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, I. knjiga., Zagreb : Bibliografski zavod d.d., 1925, str. 113.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  8. ^ Отворен аква-парк у Бачком Петровцу, www.b92.net, 23. 04. 2012.

Литература

уреди
  • Sámuel Boldocký, Petrovec 250, 1745- 1995 1995 Báčsky Petrovec

Спољашње везе

уреди