Гложан

насеље у Бачком Петровцу

Гложан (слов. Hložany) је насеље у Србији, у општини Бачки Петровац, у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 2002 становника.

Гложан
Евангелистичка словачка црква у селу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаБачки Петровац
Становништво
 — 2011.Пад 2.002
 — густина71/km2
Географске карактеристике
Координате45° 16′ 34″ С; 19° 34′ 09″ И / 45.27615° С; 19.56908° И / 45.27615; 19.56908
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина83 m
Површина27,9 km2
Гложан на карти Србије
Гложан
Гложан
Гложан на карти Србије
Остали подаци
Поштански број21412
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Историја уреди

О настанку насеља Гложан не постоје поуздани подаци, а помиње се још у турским временима (пореским списима) у Бачкој нахији под именом Галожан године 1153. А 1690. године се помиње као насељена пустара. Од 1703. године насеље је припадало футошком газдинству. Према поузданом попису православних парохија из 1733. године види се да Гложан постоји - има 95 српских домова и ту су два православна свештеника: Стефан Крестић и Петар Радивојевић.[1] Године 1744. депутирац на српском црквено-народном сабору био је Јосиф Јовановић постмајстер и провизор из Гложана. Изгледа да је опет запустео је је 1745. године Гложан је био пустара.

Када се говори о доласку словачких насељеника у Гложан, постоји повезаност са насељавањем у Петровац 1745. године. У даљем раздобљу Гложан је добијао карактер словачког насеља, јер временом српско становништво је у све већој мери одлазило, док се словачко становништво природним прираштајем и доласком нових насељеника повећавало. О ситуацији у Гложану постоји поприличан материјал, нарочито о другој половини 18. века док је мање материјала за прву половину, чак до 70-их година 19. века. Неке од догађаја забележио је други евангелистички свештеник Јурај Рохони који је радио у периоду од 1803. – 1831. године у Гложану. Такође су колера и пожари на становнике Гложана оставили трагове. Услови у каквим су живели поданици нису били лаки, те многи Словаци из Гложана отишли су, у потрази за бољим животом, у друга насеља. Ту нису имали ни цркву, ни храм, ни свештеника припадали су футошкој католичкој парохији.

Крајем 18. и почетком 19. века, као кметови својим вредним радом нису беспосличили, већ су се залагали за развој и унапређење своје евангелистичке цркве, просвете и културе. Први учитељ је био скроман и пожртвован суграђанин Јозеф Свобода (у периоду од 17701786. године). Од 1787. године Гложанци су имали свог евангелистичког свештеника до 1851. године само једну школу.

Популарни роман купили су 1808. године православни свештеник поп Елисеј Болманац и учитељ Филип Алимпић.[2] Православни парох гложански поп Василије Вуковић био је 1830. године претплатник "Српског летописа" у Будиму.[3] Априла 1854. године избио је велики пожар у Гложану, када је изгорело 109 кућа. Новосадски лист" Србски дневник" обраћао се јавности за помоћ пострадалим Гложанцима.[4]

Радила је почетком 1857. године српска народна школа у Гложану, за коју је тражен учитељ.[5]

Упркос тешком животу насељеника и њихових потомака Гложан бележи поступан пораст словачког грађанства.

На духовном уздизању словачког и српског народа радиле су две цркве: евангелистичка и православна.

За време Другог светског рата који је захватио и Краљевину Југославију, Гложанци су се укључили у антифашистичку борбу. Многи од њих су погинули. Рат који је изазван распадом СФРЈ такође је оставио трага и на становнике овог насељеног места.

Демографија уреди

У насељу Гложан живи 1842 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (39,6 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 957 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,39.

Ово насеље је углавном насељено Словацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 2.776
1953. 2.754
1961. 2.839
1971. 2.682
1981. 2.569
1991. 2.491 2.422
2002. 2.283 2.357
Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Словаци
  
1.985 86,94%
Срби
  
146 6,39%
Југословени
  
46 2,01%
Мађари
  
25 1,09%
Роми
  
21 0,91%
Хрвати
  
15 0,65%
Бошњаци
  
4 0,17%
Русини
  
2 0,08%
Руси
  
2 0,08%
Муслимани
  
2 0,08%
непознато
  
1 0,04%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.
  2. ^ Константин Маринковић: "Плач Рахили или избављење младенаца", Нови Сад 1808.
  3. ^ "Сербски летописи", Будим 1830.
  4. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1854. године
  5. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди