Гложан

Гложан
Гложан;
	Евангелистичка словачка црква у селу
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Бачки Петровац
Становништво
— 2011.	2.002
— густина	71/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 16′ 34″ С; 19° 34′ 09″ И / 45.27615° С; 19.56908° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	83 m
Површина	27,9 km2
	Гложан Гложан на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21412
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS

Гложан (слов. Hložany) је насеље у Србији, у општини Бачки Петровац, у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 2002 становника.

Историја

О настанку насеља Гложан не постоје поуздани подаци, а помиње се још у турским временима (пореским списима) у Бачкој нахији под именом Галожан године 1153. А 1690. године се помиње као насељена пустара. Од 1703. године насеље је припадало футошком газдинству. Према поузданом попису православних парохија из 1733. године види се да Гложан постоји - има 95 српских домова и ту су два православна свештеника: Стефан Крестић и Петар Радивојевић.^[1] Године 1744. депутирац на српском црквено-народном сабору био је Јосиф Јовановић постмајстер и провизор из Гложана. Изгледа да је опет запустео је је 1745. године Гложан је био пустара.

Када се говори о доласку словачких насељеника у Гложан, постоји повезаност са насељавањем у Петровац 1745. године. У даљем раздобљу Гложан је добијао карактер словачког насеља, јер временом српско становништво је у све већој мери одлазило, док се словачко становништво природним прираштајем и доласком нових насељеника повећавало. О ситуацији у Гложану постоји поприличан материјал, нарочито о другој половини 18. века док је мање материјала за прву половину, чак до 70-их година 19. века. Неке од догађаја забележио је други евангелистички свештеник Јурај Рохони који је радио у периоду од 1803. – 1831. године у Гложану. Такође су колера и пожари на становнике Гложана оставили трагове. Услови у каквим су живели поданици нису били лаки, те многи Словаци из Гложана отишли су, у потрази за бољим животом, у друга насеља. Ту нису имали ни цркву, ни храм, ни свештеника припадали су футошкој католичкој парохији.

Крајем 18. и почетком 19. века, као кметови својим вредним радом нису беспосличили, већ су се залагали за развој и унапређење своје евангелистичке цркве, просвете и културе. Први учитељ је био скроман и пожртвован суграђанин Јозеф Свобода (у периоду од 1770 – 1786. године). Од 1787. године Гложанци су имали свог евангелистичког свештеника до 1851. године само једну школу.

Популарни роман купили су 1808. године православни свештеник поп Елисеј Болманац и учитељ Филип Алимпић.^[2] Православни парох гложански поп Василије Вуковић био је 1830. године претплатник "Српског летописа" у Будиму.^[3] Априла 1854. године избио је велики пожар у Гложану, када је изгорело 109 кућа. Новосадски лист" Србски дневник" обраћао се јавности за помоћ пострадалим Гложанцима.^[4]

Радила је почетком 1857. године српска народна школа у Гложану, за коју је тражен учитељ.^[5]

Упркос тешком животу насељеника и њихових потомака Гложан бележи поступан пораст словачког грађанства.

На духовном уздизању словачког и српског народа радиле су две цркве: евангелистичка и православна.

За време Другог светског рата који је захватио и Краљевину Југославију, Гложанци су се укључили у антифашистичку борбу. Многи од њих су погинули. Рат који је изазван распадом СФРЈ такође је оставио трага и на становнике овог насељеног места.

Демографија

У насељу Гложан живи 1842 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (39,6 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 957 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,39.

Ово насеље је углавном насељено Словацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	2.776
1953.	2.754
1961.	2.839
1971.	2.682
1981.	2.569
1991.	2.491	2.422
2002.	2.283	2.357

Етнички састав према попису из 2002.‍^[7]

Словаци	1.985	86,94%
Срби	146	6,39%
Југословени	46	2,01%
Мађари	25	1,09%
Роми	21	0,91%
Хрвати	15	0,65%
Бошњаци	4	0,17%
Русини	2	0,08%
Руси	2	0,08%
Муслимани	2	0,08%
непознато	1	0,04%

Становништво према полу и старости^[8]


	м	ж
?	6	5
80+	18	44
75—79	37	57
70—74	38	57
65—69	58	85
60—64	78	75
55—59	64	70
50—54	84	72
45—49	95	95
40—44	86	83
35—39	79	63
30—34	70	61
25—29	76	80
20—24	71	78
15—19	72	73
10—14	63	65
5—9	59	61
0—4	57	48
Просек :	39,6	42,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	772	818	883	882	913	916	957

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	297	268	177	174	25	14	2	0	0	0	2,39

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	932	242	609	53	27	1
Женски	998	141	617	217	23	0
УКУПНО	1.930	383	1.226	270	50	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	638	379	0	0	134
Женски	436	263	0	0	73
УКУПНО	1.074	642	0	0	207
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	22	28	6	14
Женски	0	0	23	5	1
УКУПНО	3	22	51	11	15
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	6	14	11	5
Женски	3	3	9	22	29
УКУПНО	3	9	23	33	34
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	0	0	10
Женски	2	0	0	3
УКУПНО	8	0	0	13

Галерија

Словачка евангеличка црква
Дом културе у Гложану
Словачки аматерски глумци, учесници представе "Мариша" (Гложан, 1940)
Словачки аматерски глумци, учесници представе "Бачова жена" (Гложан, око 1940)

Референце

^ "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.
^ Константин Маринковић: "Плач Рахили или избављење младенаца", Нови Сад 1808.
^ "Сербски летописи", Будим 1830.
^ "Србски дневник", Нови Сад 1854. године
^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.

[2] Константин Маринковић: "Плач Рахили или избављење младенаца", Нови Сад 1808.

[3] "Сербски летописи", Будим 1830.

[4] "Србски дневник", Нови Сад 1854. године

[5] "Србски дневник", Нови Сад 1857. године

[6] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[7] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[8] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]