Дунавски парк

Координате: 45° 15′ 19.18″ N 19° 51′ 4.96″ E / 45.2553278° СГШ; 19.8513778° ИГД / 45.2553278; 19.8513778

Дунавски парк је градски парк у центру Новог Сада, која је почела да се уређује као парк 1895. године. Налази се у близини Дунава, ослања се на Дунавску улицу, па је тако добио и име. Свака туристичка шетња градом често почиње у парку као из бајке, са пуно дрвећа, животиња, уређених стаза и кипова.

Дунавски парк
Дунавски парк
Положај
Место Центар, Нови Сад
Општина Нови Сад
Држава  Србија
Карактеристике
Површина 4 ha
Тип парка градски парк
Заштита и посећеност
Година изградње 1895.
Отворен целе године
Остало
Веб презентација нема
Дунавски парк богат је садржајима

ИсторијаУреди

На овом месту је у 19. веку био Лиман, забарени рукавац Дунава, обрастао трском и врбама, легло комараца и жаба. Терен је био знатно нижи од околног простора око Мостобрана и завршетка Дунавске улице, јер је земља одавде коришћена за градњу насипа уз обалу Дунава.

Када је одређено да се уреди парк, 1895. године најпре је насута земља у депресијама са муљевито-песковитом подлогом. Једино је на најнижој коти, 76 m надморске висине, остала бара, која је касније озидана, те је настало језеро са малим острвом названим „Ержебет“, на којем је засађена жалосна врба у спомен на аустроугарску царицу која је убијена 1898.

Интезивније уређење парка почело је првих година 20. века, када је на месту гостионице „Код енглеске краљице“ подигнута судска палата (данас Музеј Војводине). Тада је на простору ипред ове палате засађена трава и дрвеће, а кроз травњак су направљене земљане стазе. У парку је постављена скулптура „Нимфа“ у виду водоскока, рад познатог новосадског вајара Ђорђа Јовановића.

Следећа етапе уређивања Дунавског парка дошле су током двадесетих и тридесетих година двадесетог века. Реконструкција је урађена између 1958. и 1962, према пројекту др Ратибора Ђорђевића, када је парк добио данашњи изглед.

Направљен је простор за игру деце и одмар. Од 33.695 парка, под зеленом површином је 22.000 m². Има укупно 760 стабала. Под заштитом државе је примерак храста лужњака. Од листопадног дрвећа овде има: платана, лешника, бреза, копривића, дивљег кестена, јавора, сребрне липе, јаблана; од четинара: јеле, чемпреса, црног бора, туја; од шибља: шимшира, жутике, јапанске дуње, црвеног дрена и др.

Делимично уређење Дунавског парка донело је проширење пешачких стаза, нову изолацију језера, израђена је чесма са пијаћом водом, повећан је број клупа итд.

О Дунавском парку брине Јавно комунално предузеће Градско зеленило, чији стручњаци и радници преко целе године изводе различите радове у циљу одржавања и унапређења ове зелене површине. Некада се део парка називао променада са салетлом у којем је викендом и празником свирао Војни градски оркестар. Данас често наступа Музичка омладина или мањи оркестри који прате тек венчане парове.

Уредбом о заштити природе III степена, ово природно добро од великог значаја II категорије проглашено је за Споменик природе.[1]

Садржаји у паркуУреди

Све до првих мразева у парку борави пар лабудова, а језерце је дом за већи број патака, а последњих година и за корњаче и жабе. Осим језерца парк краси дрвени павиљон, фонтана и неколико скулптура.

Скулптуре у паркуУреди

  • Фонтана „Девојка са рогом изобиља” („Нимфа”, „Купачица”) налази се на улазу у Дунавски парк. Дело је српског вајара Ђорђа Јовановића. Постављена је 1912. године и била је прва скулптура у Новом Саду која није била верског карактера. Иако носи име „Девојка са рогом изобиља”, сама девојка не држи рог, већ рибу и то сома, из којег излази вода.

Ђорђе Јовановић је неговао вајарски реализам где је могао свој таленат и познавање покрета тела и анатомије јасно да испољи. Био је један од најплодоноснијих српских вајара прве половине 20 века. За живота је реализовао бројна монументална дела на територији Србије као што су: Споменик косовским јунацима у Крушевцу подигнут 1910 године, Споменик кнезу Милошу у Пожаревцу подигнут 1898, те низ споменика на београдском Новом Гробљу.[2]

  • Скулптура српског песника Ђуре Јакшића (1832-1878) рад је југословенског вајара и скулптора Јована Солдатовића. Израђена је од бронзе и висока је 175 цм. Споменик великом српском песнику Ђури Јакшићу у парк је постављена је 1982. године.[3]

Занимљиво је да се истоветни споменик Ђури Јакшићу налази и у Београду, испред Куће Ђуре Јакшића у Скадарлији. У Скадарлији је овај споменик постављен 1990. године.

  • Биста Мирослава Антића од бронзе такође се налази у Дунавском парку. Израдио ју је вајар Павле Радовановић 1992. године. Висока је 165 цм и постављена на камени постамент неправилног облика.[4]
  • Скулптура Сергија Радоњешког, најпознатијег руског светитеља. Ова камена фигура је рад руског вајара Вјачеслава Кликова. Фигура представља поклон Друштва рпско-руског пријатељства граду Новом Саду од и постављена је у парк 1992. године.

Сергије Радоњешки (1314−1392) се сматра оснивачем и обновитељем руског монаштва и у народу је најпоштованији руски светитељ. Према јулијанском црквеном календару, руска православна црква обележава Светог Сергија Радоњешког 5. јула. Рођен је као Вартоломеј и са 10 година се преселио у град Радоњеш. Са својим братом Стефаном подигао је малу дрвену цркву у част Свете Тројица, где је добио монашко име Сергије. На том се месту данас налазе истоимена катедрала и црква. Дуго година је Сергије у овој цркви био игуман и свештеник. За свог живота изградио је више од 40 манастира.[5]

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, Споменик природе Дунавски парк[мртва веза], Приступљено 21. 12. 2012.
  2. ^ „Znate li ko je sagradio fontanu “Nimfu”?”. NS Uživo. 31. 1. 2018. Приступљено 21. 12. 2021. 
  3. ^ „Figura Đure Jakšića”. I love Novi Sad. Приступљено 21. 12. 2021. 
  4. ^ „Bista Miroslava Antića”. I love Novi Sad. Приступљено 13. 3. 2022. 
  5. ^ „Figura Sergija Radonješkog”. I love Novi Sad. Приступљено 21. 12. 2021. 

Спољашње везеУреди