Japanska dunja
Japanska dunja (lat. Chaenomeles japonica) spada u listopadne žbunaste biljke (porodica:Rosaceae). Potiče iz Azije, postojbina su joj Kina i Japan. Na našim prostorima, većinom se gaje kao ukrasno šiblje u vrtovima a dobre su za živu ogradu. Pogodne su kao i bonsai biljke.[1]
| Japanska dunja | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| (nerangirano): | |
| (nerangirano): | |
| (nerangirano): | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | C. japonica
|
| Binomno ime | |
| Chaenomeles japonica | |
Karakteristike уреди
Japanska dunja je specifični vesnik proleća, i može dostići visinu od jednog do tri metra a raste u vidu trnovitog grma. Sjajni, tamnozeleni i blago nazubljeni listovi po ivicama, naizmenično su raspoređeni i jednostavni dok cvetovi veličine od 3 do 5 cm u prečniku, imaju pet latica i obično su obojeno narandžasto-crvenim nijansama, dok su ređe one sa cvetovima bele i bledo ružičaste boje. Noviji kultivari imaju duple cvetove i prijatan nežan miris. Cvetanje japanske dunje je krajem zime ili početkom proleća (u martu ili aprilu) i najpre se javljaju cvetovi pa tek onda i listovi.
Plodovi japanske dunje уреди
Plod sazreva kasno na jesen i sličan je nama poznatoj dunji ali dosta je sitniji (dunjica ima prečnik 10 do 15 cm i jestiva je). Ima miris koji liči na miris jabuke i klasične dunje. Pošto su plodovi japanske dunje ipak prilično opori, ne treba ih jesti kao sirove. Koriste se kao dodatak džemovima i kompotima zbog jačanja arome, ali i kod likera. Plod je bogat C vitaminom.
Razmnožavanje japanske dunje уреди
Japanska dunja se razmnožava drvenastim i poludrvenastim reznicama krajem leta ili početkom jeseni. Može se razmnožavati i odvajanjem izbojaka koji su izašli iz korenovih pupoljaka.
Rano ujutro, pre vrućina, oštrim nožem, sa zdravih i dobro razvijenih biljaka se uzimaju reznice veličine 7.5-15 cm. Reznice se uzimaju sa ovogodišnjih, zdravih i dobro razvijenih izboja koji nemaju tragova bolesti na sebi, i nisu oštećeni od insekata. Izboji prema vrhu biljke su najkvalitetniji. Rez pravite ispod najdonjeg lista. S donje polovine reznice uklonite sve listove, a ako je reznica bujna, deo gornjih listova prikratite na 1.
Kod uzimanja reznica rez mora biti ravan i čist, stoga je veoma važno da uzimate reznice oštrim i čistim alatom. Idealan je oštar nož. Kako bi reznice održale dobru vitalnost, potrebno ih je odmah nakon branja, a do sadnje, staviti u plastičnu vrećicu. Vrlo je važno da što je pre moguće stavite reznice u supstrat, kako se ne bi oštetile zbog vrućina.
Uzgoj уреди
Japanska dunja nije zahtevna za uzgoj. Traži malo svežije, plodno i drenirano zemljište i sunčani položaj. Voli direktno sunce i ne treba je često zalivati. Podnosi skoro svaki tip zemljišta. Biljka može da podnese i sušu, a otporna je i na niske temperature. Pošto joj ne smetaju ni dim, ni prašina, idealna je za živu ogradu pored prometnih ulica.
Orezivanje уреди
Orezivanje jako dobro podnosi i lako je možete oblikovati po želji. Orezivanje podstiče cvetanje dunje. Orezivanje se obavlja redovno i to posle svakog cvetanja. Grane se obično orezuju na dva do tri puta, a one preguste se proređuju uz oblikovanje grma, da bi se videli dunjini cvetovi.
Prihranjivanje уреди
Japansku dunju treba prihraniti svakog proleća najbolje sporootapajućim đubrivima pre nego što krene buđanje biljke.
Sadnja уреди
Može biti u grupama, ili pojedinačno.
Pripremljene reznice japasnke dunje treba najpre umočiti u prah za pospešivanje ukorenjivanja, koji danas možete nabaviti u svim bolje snabdevenim prodavnicama sa materijalom za negu ukrasnog bilja. Kao supstrat koristite mešavinu treseta i rečnog peska ili pak gotov supstrat za ukorenjivanje (steckmedium).
Pikiranje se vrši u cvetne lonce, sandučiće i slične posude dovoljne dubine. Reznice do polovine utisnite u supstrat, zalijte, a posudu prekrijte prozirnom PVC vrećicom, plastičnom bocom ili staklenkom i smestite na senovito mesto. Idealna temperatura ukorenjivanja je 23-27°C, a vlažnost vazduha oko 80%. Dalja nega se sastoji u redovnom orošavanju i povremenom provetravanju. Kako napreduje ukorenjivanje, što ćete primetiti po pojavi mladih listića, pokrov potpuno uklonite kako bi biljčice privikli na spoljašnje uslove. Nakon što se biljke dobro ukorene, presađujete ih u pojedinačne posude. Tokom zime, mlade biljčice zaštititi od hladnoće. Neke će se vrste ukoreniti za nekoliko nedelja, dok je nekima potrebno i nekoliko meseci. Kod ovakvog razmnožavanja, pripremite nešto veći broj reznica nego što su vaše potrebe.
Problemi уреди
Japanska dunja rano cveta, ali se može desiti da rani prolećni mrazevi unište pupoljke i tako dolazi do izostanka cvetanja. Ako dodje do opadanja listova, a uslovi gajenja su ispoštovani, moguće je da je u pitanju napad gljivica, pa je tada neophodno tretiranje fungicidom.
Savet уреди
Ako i tokom zimskih dana hoćemo da uživamo u cvatu japanske dunje, odrežite nekoliko grančica sa pupova, unesite u toplu sobu i stavite u posudu sa vodom. Grančica će brzo početi da cveta.
Reference уреди
- ^ D'Cruz, Mark. „Ma-Ke Bonsai Care Guide for Chaenomeles japonica”. Ma-Ke Bonsai. Архивирано из оригинала 09. 11. 2010. г. Приступљено 08. 07. 2011.
