Japanska dunja
Јапанска дуња (лат. Chaenomeles japonica) спада у листопадне жбунасте биљке (породица:Росацеае). Потиче из Азије, постојбина су јој Кина и Јапан. На нашим просторима, већином се гаје као украсно шибље у вртовима а добре су за живу ограду. Погодне су као и бонсаи биљке.[1]
| Јапанска дуња | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | C. јапоница
|
| Биномно име | |
| Цхаеномелес јапоница | |
Карактеристике
уредиЈапанска дуња је специфични весник пролећа, и може достићи висину од једног до три метра а расте у виду трновитог грма. Сјајни, тамнозелени и благо назубљени листови по ивицама, наизменично су распоређени и једноставни док цветови величине од 3 до 5 цм у пречнику, имају пет латица и обично су обојено наранџасто-црвеним нијансама, док су ређе оне са цветовима беле и бледо ружичасте боје. Новији култивари имају дупле цветове и пријатан нежан мирис. Цветање јапанске дуње је крајем зиме или почетком пролећа (у марту или априлу) и најпре се јављају цветови па тек онда и листови.
Плодови јапанске дуње
уредиПлод сазрева касно на јесен и сличан је нама познатој дуњи али доста је ситнији (дуњица има пречник 10 до 15 цм и јестива је). Има мирис који личи на мирис јабуке и класичне дуње. Пошто су плодови јапанске дуње ипак прилично опори, не треба их јести као сирове. Користе се као додатак џемовима и компотима због јачања ароме, али и код ликера. Плод је богат C витамином.
Размножавање јапанске дуње
уредиЈапанска дуња се размножава дрвенастим и полудрвенастим резницама крајем лета или почетком јесени. Може се размножавати и одвајањем избојака који су изашли из коренових пупољака.
Рано ујутро, пре врућина, оштрим ножем, са здравих и добро развијених биљака се узимају резнице величине 7.5-15 цм. Резнице се узимају са овогодишњих, здравих и добро развијених избоја који немају трагова болести на себи, и нису оштећени од инсеката. Избоји према врху биљке су најквалитетнији. Рез правите испод најдоњег листа. С доње половине резнице уклоните све листове, а ако је резница бујна, део горњих листова прикратите на 1.
Код узимања резница рез мора бити раван и чист, стога је веома важно да узимате резнице оштрим и чистим алатом. Идеалан је оштар нож. Како би резнице одржале добру виталност, потребно их је одмах након брања, а до садње, ставити у пластичну врећицу. Врло је важно да што је пре могуће ставите резнице у супстрат, како се не би оштетиле због врућина.
Узгој
уредиЈапанска дуња није захтевна за узгој. Тражи мало свежије, плодно и дренирано земљиште и сунчани положај. Воли директно сунце и не треба је често заливати. Подноси скоро сваки тип земљишта. Биљка може да поднесе и сушу, а отпорна је и на ниске температуре. Пошто јој не сметају ни дим, ни прашина, идеална је за живу ограду поред прометних улица.
Орезивање
уредиОрезивање јако добро подноси и лако је можете обликовати по жељи. Орезивање подстиче цветање дуње. Орезивање се обавља редовно и то после сваког цветања. Гране се обично орезују на два до три пута, а оне прегусте се проређују уз обликовање грма, да би се видели дуњини цветови.
Прихрањивање
уредиЈапанску дуњу треба прихранити сваког пролећа најбоље спороотапајућим ђубривима пре него што крене буђање биљке.
Садња
уредиМоже бити у групама, или појединачно.
Припремљене резнице јапаснке дуње треба најпре умочити у прах за поспешивање укорењивања, који данас можете набавити у свим боље снабдевеним продавницама са материјалом за негу украсног биља. Као супстрат користите мешавину тресета и речног песка или пак готов супстрат за укорењивање (стецкмедиум).
Пикирање се врши у цветне лонце, сандучиће и сличне посуде довољне дубине. Резнице до половине утисните у супстрат, залијте, а посуду прекријте прозирном ПВЦ врећицом, пластичном боцом или стакленком и сместите на сеновито место. Идеална температура укорењивања је 23-27°Ц, а влажност ваздуха око 80%. Даља нега се састоји у редовном орошавању и повременом проветравању. Како напредује укорењивање, што ћете приметити по појави младих листића, покров потпуно уклоните како би биљчице привикли на спољашње услове. Након што се биљке добро укорене, пресађујете их у појединачне посуде. Током зиме, младе биљчице заштитити од хладноће. Неке ће се врсте укоренити за неколико недеља, док је некима потребно и неколико месеци. Код оваквог размножавања, припремите нешто већи број резница него што су ваше потребе.
Проблеми
уредиЈапанска дуња рано цвета, али се може десити да рани пролећни мразеви униште пупољке и тако долази до изостанка цветања. Ако додје до опадања листова, а услови гајења су испоштовани, могуће је да је у питању напад гљивица, па је тада неопходно третирање фунгицидом.
Савет
уредиАко и током зимских дана хоћемо да уживамо у цвату јапанске дуње, одрежите неколико гранчица са пупова, унесите у топлу собу и ставите у посуду са водом. Гранчица ће брзо почети да цвета.
Референце
уреди- ^ D'Цруз, Марк. „Ма-Ке Бонсаи Царе Гуиде фор Цхаеномелес јапоница”. Ма-Ке Бонсаи. Архивирано из оригинала 09. 11. 2010. г. Приступљено 08. 07. 2011.
